Šumadinka

638

готови. Познанство е 6бмо врло скорашнћ; а сг> нлиме скоичане незгоде — — ировлетми чаршављ, — Уеданма клону му сва напрегнута сила уобраЈкенн; АморЂ спусти свои крила , а господин б ffi а р it о в и ћ i . испусти свонј киту цвећа; тзжна тама навуче се на сву снииостб природе, као уздисаи каквогЋ злогђ духа. НесрећнБШ подсећаи на чаршављ беснјо е са зимномђ рукомг. по пролетнвои башти нћгове Фантазје. Све радости и надежде уеданма изумреше: онљ е стано као човект., кои никога нема, као издалека путугоћш путникг. у густои маглуштини; или као гпннацг. кадв се у наивећемЂ свомт. буда.тисанго напрасно отрезни. Лготито лупи онђ ногомг. о земиш. — „Кудт. си дедаче нагао", рече онг. самг. себи, „да се ioiuTT. еданпутг., предт. лгобавп наи достоиншмђ на свету створенћмљ . покагкешт. смешанг. . Стиди ће се она и твогЂ имена и твое душе. II тм тако неотесанг. тако блесастт.! — о што самх. 6wo само несрећант., што ли морадо више него несрећант. бмти, то естг. смеш а н i Господин-б Жарковић ђ у жестини овои баци одт. себе киту цвећа. ССадЂ е све прошло! Лмачно ме она нелгоби . а и ако бм ктела, небм могла! •— И данаст. бм л, неотесаникг., опетг. красно натрчао, кадг. 6 bi e предусрео сг> комплиментомт.. каковимг. се служе само давнашнви познаници и присни npiHTe.ifaH ! — Торнни се дакле сг> места одатле, и чекаи док' по лудорш TBoioK трава непорасте , док' мало светске углађености неполучишг., па онда дођи, нви се и куцаи на врата!" Оваквомг. претераномг. строгости укоравао е кукавнћш господинг. Нгарковићг. самога себе. У овомт. магновенго представлнле су му се нћгове мане у прегрдномг. лику . кое ra сасвимљ обараше, а нКгове доброн1 .телЕ .и чинише су се тако магошне , да се ни угледати немогоЈде. Онт 3 е о себи очаивао тако нко, да е самогг. себе одг> свегг. срца презирао. — Лепота, богатство, оштроум!е, слава, снина зван!а, снина дћла и све оно, што легпе девоике кг. себи примамлгое, „Ахг., све то мени оскудћва — све! да 6bi лгобави достоинои показао се лгобави достоинимг.!" Онг. натуче свои шеширг. већма на очи; окрену се мало на страну, и таманг, науми да се кући ceoiofi поврати, кадг. му злурадни сатана, да бм несрећу нћгову увеличао, пришапну на уво: „А пре него што тм постанешЂ паметанљ и лгобави достоанг., Христина ће већг. имати мужа!" При помислу овомг. савг. се згрози Онг. се замисли. Чинаше му се, као да предг. нвимг. пролећу, подобно сенкама чаролјискогг. ФенКра, образи онм лгодш изт. ове долине, кои бм му саиерници бмти могли. Лепи лгоди, лгоди пуни духа, прјатни другови, 6oi ати младићи, знатне породице — и осећанћ свое важности кодг. Жарковића уместо да сасвимг. клоне, а оно уеданма прену и оживи. Неотично сравннвао е себе са поединимт. овимг. лгодима, и нађе, да онг. nie 6aim. саСВИМЋ неважанг. и за презиранћ. — Садг. му се нано

во магла нћговогг. нерасполоа«енн разиђе; ciHny му сунне надежде. и опетг. му се у мрачнои ноћи указаше поедина исна месташца. Продужавагоћи оваква прјатна размшллнванн о себи самоме, подиже се онг. мало одг. утћхе на умиренћ } одг. умиренн пређе на надежду, одг. надежде на очекиванћ, одг. овогг. на радоств, одг. радости пакг. на усхићенћ. „А кадг. 10штг> помислимг. наречи Л-гобибратића и на погледе Христине! онда", викну онг> onieMi. новимг. надеждама и лгобав1'го, „шштг> е све могуће! Само да покушамо срећу! Христину ћу задобнти; и раи ћу освоити! Уго, сватови, уго!" — Ове последнћ речи ние онг> само помишлно, ние roBopio, него е певао nснимђ , разумителнимг. гласомг., и при tomi . е скакао сг. едне стране пута на другу и опетг. натрагг.. Hrpa ова Hie бмла, као што остали светг. нгра , и онг. бн иродужЊ ову игру и певанку, да nie — — — доста, господинг. Жарковићг. скочи уеданпутг. на страну , као поплашенг. еленг. кадг. ra ловци погоне, и завуче се у честу , између друма и доле дубоко текуће рћке. И друмомг. тимг., идући кг. брегу, долазила е Хрис т и н а. Она е бмла сама. (продужиће се) РЗКОННСН I3POTK MATie НЕНДДОВНћ!, (Продужено) Дођемо у давно чувену и пожелану славну Москву, гди се одморимо еданг. данг., и пропемо се да е барг. колико толико видимо, срца и очи насладимо. Но човекг. утоликои пространои вароши, а никада досада толико у гомили кућа невидћвши, шта ће пређе да види и да му се начуди; древноцарствугоштему Кремлго , црквама или дивнимг. дворовима и лавкама. — Требало бн да се дћте онде роди и одрасте, пакг. текг. у старостћ о Москви штогодг. да казуе, а не као л, у планини почти одраст о, па као човекг. кои изг. едне помрачне собе изађе те бћлни светг. или у снегг. погледа , пакг. му се одма и видг. занесе докг. мало очи протре. А н?—- ни еданг. ми друг1и предметг. у очи или у срце Hie статн моrao, ербо га е предметг. Србјн и отечество и сва чуства подпунила. — Ту чуемо да е Прозоровскш близу Москве, а и онг. е еданг. одг. росшски магната, те ти н и Теодорљ Филиповићг. — — сћднемо на кола те отиђемо нћгову дворцу. Тамо ноћимо , и рано уготру у нћговг. дворг>, гди насг. госпођа уведе у едпу топлу собу, и каже : господипг. Јоште има посла у другои соби. Седећи мм на столици , а и она на асталу у самовару чаи кува и дае намг. те шемо, а она еднако како попЈемо опетг. наслужи, (по три-ли по четири-ли пописмо, а милостива rocna опетг. наслужи). Кажемг. п Теодору да а виine немогу пити, онг. ми каже : попш ту па изврати uioлн>, и тако учиннмг. и она даде Богг> већг. престаде. Каже Теодорг., Tauifi е адетг., докле годг. неизвратишг. шолћ све они дослужуго; томе смо се после и смеали, а и мало барг. памети и обичаго научили. У томг> изађе Прозоровс1ои , сг. нама се поздрави , сћде и iibiTa насљ : одкудасмо и тко смо, и длн чего смо нћму дошли ? Кажемо да смо Срби , и одг, Београда сг. Врачара дошли, и зашто сг. прошешемг> и полномошт1ем1> идеко у