Šumadinka

ДОШћЕ и СТРАНЕ НОВОСЛГИ.

С Р Б I II. Београдг- 27. Оит. К)че у вече догодила севатра сниже Bapoiiit r.anie, ноа да Hie одиа угашена, могиа бн имати штетна сл!>дства. Г. попечитеир Нико.чаевићЋ присутствовао е на томђ месту докв годђ nie сва опасностћ прошла. Т У Р С К А. бданљ Францускји листђ авла сићдушће : „Само 1!он-Ј >еренц1е бмће у стапго, да уклоне распру кон се породнла око пнтанн о разправланго бесарабсие границе. — Pycniи и Францускји посланикљ у Паризу слојкнли су се у томе, да праве примћчашл противу Фермана турскогг., издапогљ у смотренјго подунавски кннЈкества, као противт> акта , кои е противанљ паризкомљ уговору мира. Р У С I «. Изг Петробурга пишу „Шлезише цаитунгу" подт> 10. Oi>To6poMi> слћдугоће: .,О дђ неколико дана забавлаго се овдашнБи .шстови зкиво са пмтанама о гозденнмљ путовима, и изћ цћлогђ разлаганп тји листови види се, да се правителБство руско оставило засадЋ планова ограђенго св!го по новинама разтрублћнм лишд гвоздени путова, но да ће се jhhso и ревностно заузети за наипрече и наинужднје линје. Да ћесе гожнми гвозденми пу гљ доиста у посаоузети, о томе нсно сведочи последнши указљ [царевЂ, коимб се будућимЂ дружтвама гвозденм путова дозволаваслободно ваденћ каменогЂ углн изт> маидана, кои се налазе у землви донски Козака. Уобште се мнсли, да ће наиудесн1н ова лишн 6wти, аио узме равацњ одђ Харкова дужт> рћке Днћпра до Орехова, па преко ђеницеска и ћанарске hynpie крозЋ средсреду пустаре (степа) до Феодоз!е (кое одирилине износи 100 милДЈ, будући бн се тиме наиудеснје олакшао преност. каменогв угли, кримске соли и ceiro осталн сировина, кое тамошнБИ предћли производе. У осталомт., ова лтпл гвозденогЂ пута, и да не урачунамо све ове наведене лоединости, одђ безмћрне е важности и потоме, што е Русчи увидивши, да е на тои точки царства слаба и нападанго изложена, заклгочила заклонити ове изложене области за сва будућа времена, и ово е за Pyciro несравнено важнјв одт> ceiro трговнм интереса, кое ће онаи гвозденни нутљ до процветана довести. ФР1нц;СК1. „Ост-даиче not'T'i," пише слћдугоће: „Изт> Париза лвлнго, да су тамо последш >и дана у предград1"нма Сен-ДенЈго и Сен-Март,_ну млога лица uoзатварана. Ово е учинћно одчасти збогт> неки сазаклеTia радника, а одчасти збогт> неки бунтовнн писама и прокламац|п. Млоге одт> овн прокламацји приковане су у вече по улицама и бнле су написане са ватреннмЂ словима ( са Фос«-оромт> , одт> когт> се праве и палидрвца). ДивлК и разуздане претнћ овн ироиламац!а написане пламтећимљ словима испуниле су предград1н са страомт>, и говорисе, да су npiaTiia дворска увеселеија у Ko .Mniенго узмућена оваквнмЂ непрЈнтпнмЂ гласовима, Тблеграфске Депеијв. У Наризу 22. Октобра. „Патри-' авли, да е турско министерство сасвимг> оборено. Решид-паша саставјо е новђ кабинетг> Она политика, коа е заузета бнла за остаанћ сада ioniTt у Турскои налазеће стране воиске, преотела е надвагу. А и непосредне денеше изт> Цариграда потврђуго, да е Решид-паша постао велнкимт. везнромЂ. У Иици 19. Октобра. У ВилаФранки очекуе се за нанкраће време петт линеини лађа, две Француске, две енглеске и една руска. У Лондону 20. Октобра. „МорнингЂ постђ " увћрава , да Турска непротестира против-Б тога, што се енглеска воиска ioiuTb бави у црноме мору.

ГОСТИЛНИЦА бнвша досада до П а р и з ц а пре селава се у господску улицу до Т ош е б е р б е р и н а, и препоручуе С t? иочит. пу блик. са вкуспимЂ слима и пићемтз.и то: цео ручак^з сђ четири ела и бугелћомљ вина за 'l rpoiua: вечера, свакога ела безт>

порцја , безч, леба и вина: бутела вина 20 пара. У Београду 25. Окт. 1856. ЛеонолдЂ llalp'h угосгителћ. „годвшнлкђ"

разлике 60 пара |велити календарт. за 1857 годи-

и. ну c'j> млогима изобра!кен1нма, гложе се добмти у експедидт мадинке. Ш-Ј" Збогг. поште, кол е Два дана изостала, и збогт> гочеранћгт, иразнина, излази данаст> листљу овомђ виду У • 1 , -L~8

У к н i> и г о ii е ч а т н i> и к н a м» •» т в а србскоп>.