Šumadinka

654

Царт. и царица попели су се на узвшпеностн свои тронова и сћли на свое ирестоле : Царх> на прекрасно израђеномЂ из - б слонове кости, кога e 1ованЂ III. добмо као наслћдство заедно са орломљ HMnepie одћ царице Co^ie, последнћ одг. рода Палеолога, — Царица на едномг. одг> восточнб ! , кое су заповћдници востока шиллли на дарљ царевима рускимљ, као да су предвиђали будућу величину Pycie. Ово е живо напоминдло ркчи цара Давида : „Предста Царица одеснуго тебе, bi > ризахљ позлаиценншхљ одћнна и преизпеЈцрена." (Пс. 44.) Послћ овога, престарћлми московск1и Митрополитв, но iorui> снаЈкногљ духа, попео се на амвонљ, кои е бмо покривенЂ кадифомт. , да поднесе вћнацг. Цару. Ohi > е стао предг> Цара, да по обв1чаш Православнм Царева Руски, чуе исповћданћ вћре изђ уста самога Цара пре него што приступи крунисанго. Кои се неће чудити великои мудрости православне Цркве? Она несамо одб ЕпискОпа — духовногљ Пастмра , требуе заклетву, чисто исповћданћ сг-мвола, него и одђ цара, да бм могла чути сва црква, како вћруе одђ Бога дарованБШ iofi заштитникЂ, и да послћ тога мирна остане, подђ н1>говимх> окрилћмљ. „Како вћруеши ?" упмтао га е СветителБ, и гласно, као вћрнми смнБ и заступникт. цркве , прочитао е сгмволђ православне вћре тако, да е свака рћчв падала на срце онм, кои су га слушали. „Благодатљ Свнтаго Духа да будетЂ сђ Тобого", казао е МитрополитЂ царскомЂ исповћднику, и вратјо се кђ осталои браћи ceoioH ерЂ iii е бмло дванаестЂ, по брого Апостола; они су саборно почели молебство. кое е предходило коунисанго. „ милна иилнна roBopio е ПротођаконЂ одђ лица цг>ле цркве : да се благословенћмЂ Господа Господугоћи. и Цара царугоћи, благослови царско вћнчанћ, и десницомЂ Вшшнћга утврди скиптарЂ, и да помазашемЂ светога mvра, пршми самодргкацЂ силу и премудростг. , кол е потребна за управланћ и правосудје ; да ra услиши Господб у данЂ печали и да му пошлћ помоћг. одђ Светога, и да га одђ Cioiia подпомогне, и да му да Господв по желБи нћговои. да све нћгове намћре испуни; да подчинћни нћму судови хране правду , да несуде по миту и по хатару , и да утврди Господб силу нћговогЂ оружа проти†свакогЂ непр!ателн и противника." Утћшително падале су на срце све пророчке Исаине рћчи: „Рече Сјонђ : остави мл Господб и Богђ забм ма; еда забудетЂ мати отроча свое, ако не помиловати изчад1а чрева своего ? А1це }Ke и забудетЂ то н;еиа, но Азђ незабуду тебе, глаголетЂ Господб ! Се вђ руку мого вписахЂ гради твои и предомного еси присно." Заиста е вћрна Богу Pyci;i, свагда е бмла предЂ Божјимђ очима , и у руци БожЈои написане су нћне вароши, па н кадЂ 6bi мати заборавила свое дћте , али Господђ неће заборавити ни свое цркве, ни нашо землћ. Уколико е бмло пуно утћшена пророчество , утолико су сазидателне бмле рћчи Апостола за оне, кои су га са чистимђ срцемЂ слушали : „хо1цеши ли небонтиса власти ? — благое твори и имћти будеши похваиу, Бо»tin бо слуга естЂ. тебћ во благое : ахце ли злое твориши, боисн, не бо беЗЂ ума мечЂ носитђ . тћмже потреба

повиноватиса, не токмо за гнћвЂ, но и за совћстЂ." Евангел1е потврдило е Апостолску заповћстБ, са изречен Кмђ Псуса Христа ; „Воздадите убо несарева кесареви,, и Бож1и Богови." II осле Евангелја три су Митрополита стали на узвишенћ престола, Повгородскји и Литовскји са стране, а Московскш у среди, и почело се царско облаченћ у све знакове врховне власти. ТекЂ што е ИмператорЂ обукао порфиру, и побожно сагнуо главу, СветителЂ положивђ на нго руке почео е читати молитву, кон е све довела до суза; гласЂ старца ожив!о е наеданпутЂ и до 6 б 10 е таку силу, да е сва црква могла чути и примити участЈе у овои многозначећои молитви. Онђ е молт Цара CBiro царева — Бога, кои е нккада изабрао раба своега Давида прено нророка Самуила за цара ИзраилЂскогђ, да влада надЂ нћговимЂ народомЂ , да и данасЂ погледи са свогђ светогЂ жилкшта, на вћрногЂ раба свогђ , кога е благоволт поставити надЂ народомЂ, кои е одкуплћнЂ чистомђ крвлго единца Cbina БожјегЂ. Молјо е шштђ , да га удостои помазашемЂ еле« радости, да га обуче силомђ небесномЂ . да метне на нћгову главу вћнацЂ одђ частнБ1 камена, да му даруе дупи животђ и скиптарБ спасенд, да га метне на престолЂ правде. да га окрили свеоружЈемЂ своега Духа, да смири предЂ нбимђ све противнике мира ; а наивише да метне у нI.гово срце страхЂ Божји, и милостиво срце према послушннма. да га сачува у непогрћшнои вћри, да га Ј'чини вћрнимЂ чуваромЂ csiro догмата Православне Цркве, да суди по нравди и да спасава смнове сиромашнм и да га учинн наслћдникомЋ небесногЂ царства." Hie све изражено у овои краткои . но одушевлћнои молитви? Hie само онаи плакао, кои е смћрно сагнуо главу подђ руке светителн ; плакали су сви присутствугоћи, и оваке сузне молитве зарт> нису могле доћи до неба? МитрополитЂ поднео е цару императорску круну, кого е смћрно метнуо на главу свого самодржацЂ, кога е благосилао светителБ во имл Отца и CbiHa и Сватаго Духа, излснр.вагоћи потаинми сммсао овога вћнца : „Видимое cie и веп^стненное глави твоеа украшенје , двнбш образЂ еств, нгјо тебћ Главу BcepocciScKaro народа вћнчаетт, невидимо царЂ слави ХристосЂ, благословешемЂ своимђ утвеждаа тебК владичественнуго и верховнуго властБ надЂ лгодми своими." Послћ е митрополитђ предао цару скиптарЂ и државу са тако исто високимђ и многозначећимЂ речма : пр ^ими скинтрЂ и дер;каву, видимми образЂ даннаго тебћ, отђ Вмшннго, надЂ лгодми самодержавјн. кђ управленјго ихђ и кђ устроен!го всакаго желаннаго имђ благополучЈа." (свршиће се) НретенЂ Гос *Е10днна Жарковина. (ПродЈ а;ено) Господинђ ЖарковићЂ бмо е чисто изванЂ себе. Онђ счепа руку честитога Лгобибратића, паде му око врата, и стаде га сђ усхићенћмЂ ватрено лгобити, а очи му се сузама напунише. „Но, но" викну госнодинђ Лшбнбратићг: „Шта то радите? зарЂ сте заслепили? ЗарЂ уика држите за нећаку."