Šumadinka

„бли ioiiiTT. живђ ?" запшта Таразецљ. „Живђ е , фз-ia милостивомђ Богу !" одговори Осуна. „Драг1и пр1ателн) и рођаче, н се нисамв надао, да ћу те икадЂ више видити; но Богђ , свемогућ1и Hie хтео, да невинљ за кривога страда ! Слава буди нћговомћ светомг. имену !" Сви присутствугоћи повторе c -b радостнимЋ ускликомг. ове рЉчи. ,,Bw сте донста дошли на време ми.ши прјнтелш" рекне Донг> Гусманљ своме рођаку; л садљ немамљ више снаге : да умремЂ !" Донђ Гусманљ падне у несвеств на панв, душа му е силно потрешена бмла. Руи-Лопезг. прискочи кг> херцогу, узме га у наручд, и однесе га у кралћву собу; племићи пођоше за Н1.имг.; и кад'ћ е Донг> Гусманг. дошао кг> себи, видјо е око себе све нћгове пр!нтелћ, кои су га необуздапомг. радосћу поздравлали, непазећи нимало на присутство кралн Филипа. Херцогу бшнше, као да се изг. дубокогг. сна пробудш. Мало пре билше му глава положена на губителБcitiH панв, а садг. е опетг. у кралћвои соби ! Доиста, онг. е то едва понати могао. Но наскоро дозна онг. цћо темаи obw чудноватБ1 догађан. Донг. РамирезБ, узбуђенБ и узнемиренг. таинимг. каанћмг., а и нестрплћнћмг> кралћвимг., извад!о е заедно са указима, кои су му крунисали нћгове наивеће надежде, н едно мало писмо изг> џепа, кое е не само све ове надежде уништило , него кое е нћга самогг. у пропаств сурвало. Писмо ово садргкавало е несумнителне доказе о сазаклетпо не само провивг. невиногт. Дона Гусмана, него и противу самога крали; све ово бБ1нше доволбно, да побуди у кралго подозренћ , и далн ПБ1танн притеснила су Дона Рамиреза тако , да e све по реду признао. Кралв га е одма предао нћжномг> старанго Калаварезовомг>. и овоме казао, да ће собственомг> своштг> главомг> одговарати, ако непоступи безг> одлагана по заповћсти нћговои. Овде готово Hie ни нуждно примћтити , да е чудновато избавлћнћ Дона Гусмана сг> радостнимБ ускликомг> поздравлћно, и да му е самг> кралв честитао што е избавлЈ .нЋ. „Наша е кралћвска желн", рекне кралв Филипг> Дону Гусману, „да вб 1, како 6 б 1 се чудновато ваше избавлћнћ за наидалн времена овћковћчило, носите одсадг> у вашемг. Фамил ^нрномљ грбу сребрну губителБСку сикиру у плаветномг. полго, представлнгоћемг. дашчицу шаха. Далћ опредћлгоемо мб! и желимо, да буде ДоннаЕстелла ваша невћста, и да се свадба дргки у нашемЂ кралћвскомг. двору." ЗатимБ се окрену Руи-Лопезу и рече далћ : ,,fl самБ увћренг>, да е црква у новоме своме владики доброга слуиштелд задобБ1ла. За знакг> наше кралћвске милости и благоволени мб ! вамг> даруемо дјамантима искићену баграну одегкду , кого ћете носити онога дана кадг> будете посвећени за владику. Вм сте то ва-

шомг> парт!омг> шаха са Донг. Гусманомг> доволбно заслужили." „Ваше величество", одговори Руи-Лопезг>, „првми путг> у животу моме непотребуемг> утћхе, што ме е мои прогивћикБ у игри „матг>" направјо." КралБ се насмеши, а ег> нвиме и савг> дворг>. „Садг>, господо", рекне кралБ Филнпг. , „позивамљ све васг> на частБ за мошмг. кралћвскомг> трпезомг>. И тм, Донг> ГЈ 'смане, и владико одг> Ceroeie сг> нами ћете ручати. Даите ми вашу руку, Донг> Гусмане." Л Р В Н Ц Е. CnaiH ндномб аве, да некогг> селанина конб долази у нћгову дворску шумицу на пашу. Онг. да притижателго истогг. кона на знанћ, ако 6 бј се ycy^io конд своra тамо на пашу ioiuTt едаредг. пустити, да ће дати конго репг. одсећи. Селннинг. неотесано одговори слуги спашскомБ: ако твои господинг. да конго моме репг> одсећи , н ћу му уши одсећи. Cnaifl да селанина предасе дозвати и запБ1та ra, шта онг> сг. томг> безобразномг> претнБом-Б мБ1сли. Господару, н нисамБ ништа вама преTio, н самБ само казао, да ако вб ! дате конк> моме репг> одсећи. да ћу му и н уши одсећи. — У Шведску донео е еданг> Нћмацг. манмуна и давао ra е за новце гледати. вданљ селлкг> запБ ^та друrora: каково е то створенћ? T'o е маинунг>, кои е изг> Нћмачке донешенг>. „Хмг>" одговори првБ1и, „шта ги ioiuTi> неће Нћмацг. за новце направити !" — При обсади града едногг> хтеде оФицирг> А. да y6ie воиводу Б. Намера се нћгова o^Kpie, и онг. буде уваћенг> и предг. воиводу изведенг.. Ко те е навео на то срамно дћло ? запБ1та ra воивода; и онг> одговори : Нико; изг. собственогг> самв се побуђена рћшјо , да наипомамшегг> непр1лтели вћрозакона мога уб!емг>. — Кадг> теби, рекне воивода, вћрозаконг> твои заповеда, да ти ономе, кои те никадг> ни у чемг> увредјо Hie, животг> одузмешг>, то мени заповеда вћрозаконг. мои, да ти опростимг. и животг> поклонимг.. Садг> разсуди самг., кои е одг> оба вћрозакона, болБЈи ! — Адвокату едномг>, кои се за свакш коракг., за сваку управо речБ наплатити дао, ставе пр!ателви оваи гробнБШ надписљ : Овде лежи Н. кои Hie ништа бадава чишо; па га вређа и ro, што се ово овде бадава читати може. — Неко замоли крала , да му даде дворску службу, придодавши у молби и то, да онг> нема иигди никога, на кога 6 б 1 се ослошо , осим-б Бога и нћга. „Сажалуемг>" одговори кралБ, „ерг> башг> Богг> и а у двору понаиманћ важимо". — Разболе се ако списателБ еданг>. кои е, по себи се већг> зна, сирома бмо. 6данг> почитателБ нћговг> желећи му у нужди одг> помоћи 6 б!ти , почне скуплати милостинго за нћга. Онг> е врло мало и тешко што до6bio, будући су ra лгоди сг> разнимг> изговорима одб1али. „То е зачудо", рекне онг>, „да свакЈи pa^ie дели слепцу, клакавомБ и ма каквомг> богалго, него списателм." Па то е сасвимг. природно, одговори некји , ерг. се свакји