Šumadinka

670

Pj'CKO иаробродно друштво на црноме мору добин онакву исту униФорму и команду као и убоина Флота, и имаће 26 поштански пароброда, и 6 обичнм пароброда, 10 за вученћ шлепова и 20 транспортнм лађа. — По извћстпо едногт, рускогљ листа донела е лађа „Перунв" разнии матерјлл-ћ у Севастонолв , а петг> превознмлађа пренеле су одћленн руске воиске у Сухум-Кале. О утврђенама, коа Pycia намћрава подићи на обали ботн1исногљ морскогЂ залива, пишу са руско-полвске границе слћдугоће: ,.Искуства последнћгљ рата обавестила су Pyciro, како cv ико изложене н1,не границе, а и границе великогт. воиводства Финландје, нападанго странм лађа и Флота одђ Шведске. За време траанн рата бмло е ђенерал-гувергувернеру графу Бергу наложено , да све утврђене точке ioiuT r f> болћ утврди, а притомг. опредћли и нове стратегично важне точке, на коима бм се морске тврдинћ подићи могле. Свакомљ е познато путованћ цара Александра II. и велики кнлзева у ФинландЈго , и проматранћ важнм мћста чакљ до далг>нога сћвера. Наскоро затимљ издана е заповћств за подизанћ едногљ лкогт> утврђенн на острову Каске-уу ботнјискомљ морскомг заливу, сасвимљ близу Финскогт, прибрежЈа , кое острово има дубоко и пространо пристаниште н опредћлено е, да заступи Бомарсундв. Прибрение руско дужт. цћлогт. овогт, залива, кое се протеже око 80 милн у дуакину, nie имало никакву утврђену точку. Улеаборгљ, Брахестадт>, Ваза и Ништадт. есу трговачка мћста , и само на npe^ropiro Ханге-у налази се краи бомбардираногт. Густавсверна едно морско утврђенћ. Садт, руско правителБСтво намћрава подићи новм петт. морски утврђенн и ратнн пристаништа. Мћста су за ове тврдинћ већт> опредћлена. Оне ће се подизати редомт. една по една. бдно одт. овм убоинм пристаништа зидаће се на сћверномт. краго финскогт. морскогт. залива , неколико милн далеко одт. пограничне вароши Торне-а. Изборт. овога мћста врло е удесант.; ту се улива рћка ЛемЈеЛФт, у ботншскш заливт., прушагоће се у море полуострово Сандесаари 6tihe наоружано батер|'лма, и браниће улазакт. у пространо пристаниште. Будући е притомт, земли плодна , а и путови за у внутреноств добри су, то се руско правителвство пуноправно нада, да ће се тамо временомт. варошБ подићи* ФРАНЦУСКА. У Паризу 24. Октобра. Као што увћраваго, неће дворт. ове године ићи у Фонтенбло. Станћ стварш у землви и на страни такво е, да ће сва дворска увеселешн изостати. По вћстима изт> KoMnieHH царт. Наполеонт. рђаво е расположент.. Онљ изгледа суморант. и озбилннт., и при свои нћговои влади надт. самимт. собомт. неможе онт> ипакт. свое нерасположенћ сасвимт. да caKpie. 10че е имао царт. дуге преговоре са г. ПерсинЈлемљ, кои е изђ Лондона у Коипјенв позвант.. Ови преговори дали су повода разнимт. гласовима. Говори се између осталога , да е г. Персинви опредћлент., да замћни

граФа Валевскогт,, будући да е оваи на себе навукао наивећу мрзоств Енглеза. Исто се тако говори , да ће г. Тувенелљ, Францу. CKiH посланикт. при турскоме двору, отићи изт, Цариграда, и да ће царв на нћгово место послати едногт, одт, кримски маршала, како бм се имену францускомт, у Турскои већа важноств набавила. Што се пакт, тиче разполон«енн Францускогт. двора према Аустрји и Енглескои, то можемо примћтитн. да е Француска противу овм сила доста огорчена. Петодневно бавлћнћ принца Наполеона при виртембержкомт. двору у Штутгарту (одт. 7—12 Октобра) дало е повода млогимљ гласовима , нарочито пакт. гласу, да се ради о женидби принца Наполеона са наистартмт, принцезомт. покоиногт, херцога Лаихтенбержкогт.. Принцези истина има тект. 15 година ; она носи, као и нћнт, cTapin братт., по сили царскога указа, насловт, „царско вмсочество", и као ihto е познато, она е нећака цара рускогг. Александра II. и виртенбержке принцезе Олге. Често и срдачно саобраћанћ принца Наполеона са породицомт. престолонаслћдничкомт. јоштт, е већу вћроватностћ дало разнешеномљ гласу. — Изт. Париза пишу подт. 22. Октобромт. едномт. нћмачкомт. листу слћдугоће : „Пр1лтелБско приближаванћ између Pycie и Француске добнће за кратко време ioniT -b нснш изразт. заклгоченћмт, едногт. трговачкогт. уговора, кое, као што се изт. поузданогт, извора дознае , близу предстои. Кажу да су поедине точке тога уговора особито за Фрацуску врло поволБне. Великш увознми ђумрукт,, кои 6 Pycin узимала на Француску чом, свилене и бронзиране еспапе, на ова три главна производа Француске радиности умћриће се тако ико, да ће трговина Француска добмти новт. и силнми полетт,, и то ва штету нћмачке радиности. У Паризу 20. Октобра. Изванредно посланство изт. бирманскогт, царства, о коме се тако мало говорило, као да е лко принело томе да смути кабинетт, енглескш. Премда у слћдству декрета одт, год 1852. ђенералт, Оргони , као Французт«, неможе бмти примлћнт, као правми и првогт, реда посланикт, аваискогт, (т. е. бирманскогт,) двора, то е онт. ипакт, душа цћлогт, посланства. Кадт, е царт. Наполеонт, npnMio у THnKpiflMa посланство бирманскогт, царства, и кадт. е едант. одт, вбјсоки сановника бирмански поднео цару дарове, онда е оваи мнимми поглаварт, посланства H3roBopio едно поздравително слово, у коме на концу стои, „да е пр!ателго (OproHi-io) царевомт,, кои единмК знаде ммсао свога вмсокогт. господара, наложено дћло посланства и преговора, и да ће царт. бирманскји све, што Оргони cepiuio буде, одобрити." Б нглеск«. У Лондону 24. Октобра. ДанашнБЈи брои „Морнннг-поста" вели у едномт, огорченомт, противт, Pycie управлћномт. чланку слћдугоће: