Šumadinka

„Мислило се уобште, да ће паризкш уговорљ мира ослободиги подунавска ннлжества одћ рускогљ покровиT eHbCTBjioherb господарства; но стварљ ова јоштљ nie та ко посве рћшева, нити е то дћло довршено. При прв омг> неспоразумлћнго између Француске и Енглеске моra o би се pycisifi упливЋ наново увући у ову землго, кон е засадљ према панславизму (идеи свеславенства) Henpiflтелвски расположена. Срби и Бугари сродни су Русима D o крви и пореклу, Власи напроти†нису. Власи и Молдав .члни нетреба да забораве, како су се тешко ослободили руске посаде одђ год. 1849. и 1853. Премда засадљ AyCTpia заклана кннгкества одђ Pycie , и премда iK 11aризкЈи уговорљ мира ставла под-б непосредно врљовно господарство портино. зато е ипакЂ будућа Форма вла^bni« obw провинфл нерћшено пнтанћ, и ако 6w се у смотренго 20. или мв когт> другогв чланка уговора породило између западнм савезнм сила какво неспоразуM .ihnl. и -pacupa . то се заиста небм тиме нико већма по.чзовао, него Pycia. А „Постћ ", кои е листђ пређе бмо наивећји обогкателЕ> цара Николе, сажалћва, uito е увнд!о , да царљ Александерт. II. „кои е могкда као човекх> 6олб1 - и одђ otца свога. nie ни за едну длаку мудрш одт> irl.ra. „ Постћ" се бои, „да ће и наибол*>|'и владаоцт>, оматрант, овако са сгране човечанства, у своме положаго као владаоцт., противљ свое вол1> принуђент. бмти придржавати се политике цара Петра. названогт> погрешно великогт> ! (ово су истоветне речи енглескогљ листа, изг. кои се нсно увиђа мржна и огорченостљ противљ Pycie ). И по томе е сздђ главнвЕИ задатакг. Pycie , да посее раздорг. измећу Енглеске и Француске, и да разкине еавезт>, кои стои на путу н1.нимт> тежнама за увеличанћмт>. Она Hie штедл^ива у превари и обмани, и просипа немилице новацт. и .часканн, да бм само свого цћлг> постигла. Мил!они и опетљ мил10ни сребрнм рубалн циркулираго по свима краевима Европе, па и у другимт> частима света, сирћчв Америки и Африкн, и iouiTT. ће се толико издавати; нити he повторителни безуспћшни покуи^аи заплашити онаи кабинетт., кои тако тврдо зида и шпекулира на лакоумиоств лн )д1 'и. Одв неколнко мћсецш овамо налази се при свима нћмачкимБ дворовима читава поворка таинм агента руски, а тако исто и у Шпанји , Неаполго, СарДинш, Турскои, подунавскимљ кннжествима, у Грчкои, Америки и Египту, да тамо раструбе , како е Францускоенглесши павезт> оладнт и готово разкинуо се; а затимт> наговешћуго издалека, како ће оваи неприроднми савезЂ учинити мћсто наитешнћмт> споразумлћнго између Француске и Pycie. У Паризу а и васцћлои Францускои придржаваго се руски агенти и агенткинћ са rocnoioMT. •^ивеновицомт. на челу , сасвимљ другога правца и такткке. Они имаго сирћчћ налогћ, да тамо доводе у сумнго вћрhocti > и поштенћ енглеске политике , и да вичу и духове узбуђуго противт. овогг. користолгобивогљ и саможивогт. народа. У Енглескои опетљ описуго руски агенти, — и таковм има и сувише у Лондону, Ман^стеру и Ирскои — живимђ бонма лакоммсленоств и подл#стб Француске, да бм раздрмали успавану мржнго проти†Француза. Три или четирн одћленн оваквм агента и увода раде на томђ са привидно разнм гледишта, но ипакЂ иоради едне исте цћли .... Надметанћ и саревнћивостх, између Француске и Енглеске т>дт> времена Петра Великогђ па до новји времена, бмла е за увеличанћ Pycie тако користна . да за тш 130 год. Hie бмло готово ни едне тежнћ власто.иобиве политике , кого nie Pycia постигла." Оваи огорченБШ чланакЂ реченогЂ енглескогљ листа, изђ когђ се види духЂ раздражености. мржнћ и ненависти Енглеза проти†Pycie завршуе се наипосле сђ поузданимЂ одђ стране Енглеза наданћмЂ, да Pycia ипакт> неће успћти, да разцћпи западне силе, будући здра†разумЂ оба ова народа увиђа ове сплетке, и неће се дати обманути. 4 1 Е Р и К А. По еднои телеграФСкои депеши изђ Н го Орлеана напао е ђенералт. ВалкерЂ на Коста-Риканце и Htioee сагознике, и отерао ifi е у две битке чакЂ до Масаге, гди ће наново на нби напасти. FIo извћстјама ВалкеровимЂ бмла е побћда у обадва речена бон савршена и рћшителна, при свемЂ томђ , што е онђ имао само 1000 воиника, а нћгови непрјнтелБи 4000 момака; онђ далћ ивлн, да е нћго†губитакЂ врло незнатанЂ , напротивх.- непрјателБ изгубЈо е кое мртвк!, кое ранћнм 1100 воиника. ТвЛЕГРАФСКЕ Д Е fl Е Ш Е. У TpiecTy 27. Октобра Кралћ rp^Kifi Отонђ I. навезао се гоче на море за у Атину. У Tpiecxy 29. Октобра. Прошле ноћи, у 11 сатш 20 мипута , ocerio се овде врло акт, землБотросЂ, кои е пакЂ само недолико тренутака траао. У TpiecTy 26. Октобра. ^ БарЂ приспћла е една убоина лађа, и донела e са собомЂ 12 топова, кои су одма у тврдинго смештени; осимђ тога стижу свакЈи данЂ транспорти са млогимђ oруж^емЂ и џебаномЂ, кон се разноси по унутрашнБости и свима краевима Арнаутске. Нашто толика спремана смћраго, то засадЂ нико незна.