Šumadinka

Ш 679

ство онимђ Флотским ћ ОФицирима 5 кои у сиужбу иаробродногг, дружтва стунаш , стару nbioey плату и у овои службн издавати , тако . да ово дружтво заиста неће оскудицу трпити у вћштимЂ и валанимЋ капетанима ; epi> и млоги изслужени флотски ОФицири латиће се врло радо свога старога заната, особито. ако имћ дружтво, о мему Hie ни сумндти , поволћна услов1н положн. Слободни црноморски морнари , прибрежни бродопловци, а и остало нрибрежно жител(.ство црногг. и азовскогти мора даваће доволннћ брои матроза, и дружтво ће ^° зђ сумнћ чинити употреблћнћ одђ свога права , оснивати школе за морску службу , у коима ће се подизати читавт, нараштаи добрм морнара. Значенћ овоп, дружтва за развитакљ руске трговнне и рускогљ бродопловства неизмГ.рно е. Досад|, се .>• ранг-чавало бродопловство руско единствано на прибрежно пловенћ; ept> готово све под1. рускимт. заставомт. пловеле ла!>е бшле су собственостб Грка и ндранс!£и Славена. Дакле е готово савт. подвознми добмтт. странцима у кесу ишао. И.зт> Трјеста. Ливорна и Марселн долазиле су лађе у црно море по руско жито , и страни трговци купонали су рану у Одеси по низку цену. конј су рану они после у Европи скуrio продавали. кадт. е тамо жетва рђаво испала. У будуће пакт. носиће Руси сами раиу cboio у иностранство. при чему ће како Pycia , тако и стране землI, у добмтKV бIЈ Ги." „Разграннван I. m i, и увећан1 .мћ трговачкогћ саобраћаа ч}богатиће се понпт1н и сматрана Руса у трговачкомт, погледу; нове радиностне гране развиће се и процветаће; антраситт, (видг, каменогг, угла) изг. землћ донски козака и кримска со почеће се такође и у стране землћ нзнозити. едномћ рћчи: трговина шжне Pycie преобратиће се изг. страдателне у дћиствителну, и безбрижни жител1>и црногг, и азовскогг, мора постаће прави морнарн." — Руски гвоздени путови бмће тако рапоређени, да они каквомг, страномг, непрјнтелш при нападанн) на PyciK> никакве користи не даш; и з 6 огб тога ће .i инi е овм путова нћн преко неприступнм и пустм предћла, планина, степа, баруштина и т. д. Главнми се друмг, избћгава; пол^ски градови браниће и закланати средсреду овм гвозденм путова, кои ће се према сћверо-истоку окончавати кодг, Петробурга , а према к»го-истоку кодг, Одесе. Ф Р А Н Ц i С К А. .V Паризу разносе се гласови о промћни министерства. Говори се. да се гра«-г. Валевскш изразјо , да ће или онг. или Персинћи морати дати оставку. .,Ле нору" пишу изг, Париза, како су лордг, Ковлеи и баронг, ХибнергЈ дали извсненн. изг, кои се псно увиђа. да су кабинети лондонсши и 6e4niK заклгочилм , недозволити саставланћ новога конгреса. Осимг. тога авла „Ле норг," о изванреднои дћлателности, кон се по свима Флотскимг, оружницама у Енглескои разв|'а . а исто тако и о великимг, спреманнма Францускогг, правителг,ства за еданг, no.ii ,CKiH станг, за кавалћрјш и артилћрјш, и то у департаману (окружјвд) Кот-ди-норг,. (башг, наспрамљ прибреж!а енглескогљ).

II R Р с 1 ЈВ. Вћсти изг> источне ИндЈе, кое намг, саобшгава „Tp'естер-цаитунгт,", авлаш намт, предстоеће na^enie града Херата као извћстну стварг«. што ће важанг. vn швђ и мати на перс1иско-енглеску размирицу. Писма барт. изћ Кабула одћ 4. Августа и 2 Септембра доносе намћ гакове вћсти , да го-iobo нема сумнћ о томе , да су nepciанци ову варошг, већЂ и освоили. Садржаи е obw п исама слћдувдћш : „КадЋ е nepcificKifi воисковођа Хератг, обс!,о . н аrOBOpio е Шахзаде-Махомед-К )суФЋ жителћ, да се владавд мирно, а кадЋ е варошг, одћ Перс!анаца освоена, дао е Шахзаде-Мохамед-ШсуФг, заповћдника града \ е рата Иса-Кана убити , на череке изсећи и комаде нћговогт, тћла повешати на градскимЋ капјама, издавши v исто време еданг, прогласт. на тамошнћ жителћ , коимћ е rposio подобномг, судбино .МЋ свмма онима, кои се небм подчинили персшскомЋ господарству. lUnionH Мохамед-НЗсуФа убили су и два смна iica-Кана. МеђутимЂ долази ПерсЈанцима у ХератЂ непрестано спомоћна воиска изг. nepcie, тако да брои ni.ioBe воиске већг, npeвазилази 100 000 момака. Гласа се далћ , да e персјиска воиска у Фури уватила заповћднича ове вароши и поглала у ХератЂ , одкуда ће се у Перспо оправити. Дост-МохамедЋ, коме е nepciHcitiK ша .\ћ преко посланика поручјо , да се покори нћговои волби , будући се и тако сг, нЋиме мћритн неможе, паоди се у великои неприлици, особито iiito се новаца тиче. Међутимг, oправило е енглеско правителЂСтво Дост-Мохамеду велике суме новаца, и дало му е на знанћ. да ће енглеска убоина Флота отићи у персшскш морскш заливг,. С ђ друге опетЂ стране 43'е се, да су петЂ руски оФицира приспћли кодђ двора Шаха перс1искогЂ , и да ће се они скорим-Б кренути на путЂ за у ХератЂ. — Напрот膄Делхи ГазетЂ". кои листђ садржава писма иаЂ Кабула од|, доцн1егг, датума (S. Септембра), авла, да неке вћсти потврГ>увд. неке пакЂ одричу надеHi'e Херата, и да ће се текЂ онда знати право станћ стваpiK, ако о томе дођу опредКлителне депеше Емира ДостМохамеда градоначелнику у КабулЂ О симћ тога говори се , да су у персшскомЂ стану кодћ Херата уваћена три лица , коа се уобште држе за uinioHe енглеске и Дост-Мохамеда. и да су оправлћчи у ТехеранЂ , гди ће по заслуги бмти казнћни. При томе разноси се гласЂ , да е nepcificn:K шахЂ воиску изђ 50 000 лвддји сабрао у Бундер-Буширу (на персшскомЂ морскомЂ заливу) , и да е посадку Бундер-Абаса у престолнмК градт,- ТехеранЂ оправјо. — Спремана за полазакЋ енглеске експедицје у nepcificniK заливЋ еднако се продужаваш ; но тешко да ће се кренути Ф .тота пре 1. Нонембра. Говори се, да е команда надЂ перс1КскомЂ воискомђ у Херату и око нћга предана едномг, пређашнћмЂ рускомтЈ ђен^ралу, Дихамелу. О нђ е већђ одђ више го дина бмо шеФт, ђенерал -штаба nepciKc-ке воиске, одпра-