Šumadinka

«3* G83 ШЂ

лн^овн ei;ib> дружтвеногЂ жнвота. Господична Mapci 3; едма прославлКна иозоришткинн (антерка) у Паризу, приповћда сићдугоћји случаи кои се нвои догодЈо: „бдно готро", еели господична Марсг. , „падне ми на умђ , да протумарамт. у шетнго крозг« Паризт«. И се v итнЕ.и обучемБ, доручиуемЂ, и отидем-i. одг> куће. Бмиа самв обучена врло пазлБиво и богато, као годђ да се спремамт, за какву важнЈ посћту. Тако обучена уђемт> л у едан1> омнибусг. ( ФЈлкерљ. у комг. могу миоги сћдити). Цћло ово мое путничко увеселен!е когптало ме е 6 суа (60 пара ). Н викнемг. кондуктеру : „Тераи кг. Бастили!" Почемг. самв се већг. посадила на плаће но мћсто, н се обазремљ унаоколо . да промотримг. мои комшилукљ. И самв сћдила између две дебеле roспе , i:oe су келику частв омнибуса обимомг. своимг. запремиле. П Р и свемг. томг., што бмише лепо време, имађаше свака одг. нби по еданг. грднми штитг. (амрелу) одћ црвене памучне матер1е, кои е c.ivasio HtioBOMi. неокретномг. т1члу као штапг.. Ma.io далћ сеђау два лгобитела веселогг. позоришта (комедје), и бмну се занели у кнћижевангЈ разговорг. и претресанћ последнћгг. изиграного комада. I ouit ^. мало далћ пружила е една паризка каћиперка свого лепу ФОрмасту ногу, да побуди уднвлћнћ околоседећи. 1оштг> подалћ бинше красанг. вданЋ младићг., калФа галантерјиске трговине, и поредљ нћга ioniT -fa кеколико особа нижегг. реда. Наипосле бацчмљ погледг. на лице, кое е башг. према мени сћдило, а то бмнше еданг. човекг! одприлике 60 година старг., и имао е врло лепе и правилне черте лица. Нћгова рука 6biniiie преко мћре нћжна и бела: н нсно се видило, да е она иредметг. особите неге. Но нЈ.гово одћло nie ни наиманћ одговарало племенитомг. нћговомг. изгледу. Оно ое састонло изг. едноггз отрцаногг. сигавогг. капута, шешира , кои е дугимг. вре»Јеномг. одг. сунца и кише поцрвешо, далћ изг. едне муселинске плаве вратне мараме, кон е сасвимг. немарно пезана, и наипосле изг. сасвимг. no.ionHbi, црнм панталона, кое су едва допирале до грубм чизама сђ дебелммг. окованммг. ђономг.. При томе бмаше нћгова кошула одђ наиФинЈегг. платна. Кои ли е оваи човекг.? Н незнамгз, зашто самв се за нћга толико заузела; но цћла мод пажна сасредоточена бмаше у нћму. Онг> извуче изг. капу!'а едну прекрасно извезену мараму одг> финогт . батиста, ко« е на крак) имала едну малу круну. За каквогг. проФесора чинаше мн се нћговг, изгледг. сувнше светскш. Н самв ra дакле држала за едногг. пострадавшегг. племнћа, кои е у своме саданћмг. положаго изнео на видикђ тако смешно споенћ бћде, разкоштва, (луксуса) и немарности. Наеданпутг. запмга кондукторг> омнибуса по обимаго цћло дружтво: „бли свакји свое мћсто платјо?" Сви мануше главомг., да су платили. „6данг> одђ господе ioniT^> Hie плат^о!" €ви умукоше . Л се обазремг> свудг. унаоколо. На нич!емг> лицу нисамћ могла прим(.тити какову годг. забуну.

„Господо, еданг. одг. дружтва Hie јоштг. платЈо!" рекне кондукторг. мало нснје и рћшителн1имг> гласомљ. У таи ма бацимг> а погледг. на предписаиогт. чудноватогг. човека, кои е нрема мени сћдЊ, Онг> бм.чше очевидно збућнг. и траж1 *о е сг> некимг> немиромљ и сумнвомг. iio цеповима, и заруменивши се одг> стида рекне затимг. умилатммг. и благимг> гласомг>: Вм имате право, а нисамг> плат!о, а самБ кесу сг. новцима заборавјо," — Сви су упрли погледг> сг> некимг> лгобопмтствомгна нћга. „Штакесу сг> новцима 3a6opaeio?" викне кондукторг> сг> опоромг. суровосћу. „Немоите се узнемиривати, прјнтелго" — одговори старми госнодинг> сасвимг> ладнокрвно и са присуствомБ духа — „а ћу вамг> послати новце у вашу канце^apiro!'' „Н за то нећу да знамг>!" викне кондукторг., бацивши подсмеваг-елнми погледг, на жало стнбш капутг. нћговогг. путничкогг. госта — „кадг. се v омнибулг. седа, мора се имати при себи новаца!" Старми господинб одговори на ове безооразне и увредителне рћчи са презрителнммг. погледомг.. „Но, оћете ли сићи сг> кола?" — продере се раздраженмн кондукторг>. У колима зачуе се жуборг>. Она два звекана.кои су се разговарали о театру.увеселавали су се забуномг> свога сапутника; а и сво остало дружтво смешило се, и нико се Hie ct>Tio, да овоме тако пониженомг> човеку у помоћБ вритече. Оваи наипосле устане са свога мћста. да сиђе сг> омнибуса. У тан ма иружимБ му n мого кесу сг> новцима, сг> молбомг>. да се нвоме иослужи. За еданг> тренутакг> стаише ои - б удивлћнг>. Онг> ме сматраше пазлБиво и нћгово орлово око кушало е, да ме ирозг> густу и тавиу завћсу (валг>) позна и ликг> мои упамти. Онг> се тихо и едва примћто насмеши; л нисамв знала, како ћу ово смешенћ толковати. Онб прнми мого незнатну понуду, као едну upoсту учтивостћ, и благодарећи ми сг. учтивБ1мг. и ладнммг. гласомг>, кои ra е издавао, да е човекг. одг> света, врати ми moio кесу натрагг.. Смешећи се обори онг> погледг. свои кг. землБи, и избегавао е зацћловреме путованн, да ме погледа у очи. На булввару Сен-Дени заустави онг> омнибусг>, поклони ми се, сиђе доле, и за кратко време загуби се у улици „Ри- де-Клери." У моимг. салонима бмо е оно истовече чудноватни оваи догађаи мога првогг. путованн на омнибусу, главнмн предметг. говора ч живостногг> претресанн. Сви су се трудили погодити и дознати, кои ли ће 6& ith таи господинб у отрцаномг> капуту, и сви су едногласно 6бми тога ммшлћнп, да ћу н зацћло о нћму шштб што чути! Сутраданг> добБ1емг> л на дарг> едну предивну путничку кутпо (за ситне ствари одг> вредности), на коши станше златомг. искићена почетна слова мога имена. 6данг> служителћ донео е исту, и предао го е моме вратару безг. икакве далћ препоруке. На дну овогг. скупоценогг. сандучета бмли су брижлБнво yeieHM — 0 суа. Писма не бмше никаквогг>; само простг. надписг>: „Господични Марсг.." То бмаше доисга сувишна захвалностб !