Šumadinka

Заиота се свештенни itoMinia иало промешко.ши, али му pvna остаде на Ж а р к о в и ћ е в о м г> врату, па се опвтђ утиша. као да се ни макао Hie. Више шта ни господин!. Жарковић-ћ же.по Hie. Жмурећи остао е онако немичући се на кревету, и размишллвао е међутимЂ о догађаима шчерашнћгЂ дана, о томе, како му прстенЂ за руком-b изишао ше, о самоћи на брежулћку ономђ у шуми, и о страшнои ноћашнвон грмлнвиии. Докђ e ове ноћи мало проспавао, и миелн су му се вко измениле. Hie 6wo садн онако рКшителанЋ као синоћг,. Фантаз1е оне изчезле су; и садг> е имао праву дћиствителностБ предт> очима. Вид1о е садЂ, да ће се морати господину Л н> б ибратићу изасн/шати, зашто му гоче hie дошао: —а да ће се по спимb селима ове до.шнедуго приповедати нћговђ прстенч., то е за известно и неизбегкимо држао. Стрепјо е наново, кадт> е помисл!о, какве шште непрјтности очекивати има; боао се, да га и кућани нћгови не изсмевак), и сг> тога 6bi желт 6bio , да е одт> гоче, не една ноћћ, него да е читаво столћт1е прошло. К.ао да му ђаво на уво шапну, паде му на памет!., да на далвнми путт> иде, тобожЂ з6огђ npebaathbi и одлаганл нетрпећи послова , кое ни самЂ Hie знао какви су. Одтуда бм. Mnc.rio е, могао извести извиненК з 6 огђ гочерашнћгЂ нћговогЂ изостанка ;писмомЂ бм онђ господину Л ш б и б р атићу тако лепо описао свовд hthio , да 6bi му онђ морао веровати. Па и самои X р и с т и н и могао бм чувствително писио написати. Она бм га прочитала, сђ великомЂ тугомђ опетЂ читала и одђ свегЂ срца желила, да ce одсутствушћш скоро кући поврати. О каква ут1,ха! Госпо ^ инђ ЖарковићЂ благосилнше досетку ову; и jhitio се на самогљ себе, што nie panie, што nie iouiTi 3 шче кренуо се на путЂ. МеђутимЂ докђ е онђ размигллнвао, кудЂ ће и камо ће, и крозЂ што ће ићи? — докђ е онђ себе представлио међу непознатимЂ лгодима, и у страномт, месту , гди ће ако тужити за CBoioMi, домовиномђ, и едва чекати да се поврати у свои милми завпчаи, красну ову долину, —- докк> е представлао себи радости, кое ће уживати приликомЂ овогђ свогђ повратка — и докђ е онђ све поедине случаеве н!>говогђ наново састанака наиживлг>омЂ 6oio иг> описивао : — зазвонн му у еданма странми гласЂ у ушима: „ Ахђ Боже!" То nie бмо мужкш гласЂ. Господинђ ЖарковићЂ мислш е, садЂ ће душу испустити. Онђ неменжоћи свогђ положенн, отвори очи и одма ifi обори доле. У соби Hie бмло никога. ПзрохЂ е као и досадЂ лежао покраи нЈ.га мирно; али ouaitifi сладкЈи , анђелск1и гласЂ нје заиста изћ парохова грла ns.iaeio. 23. Тишташћа , млого пута споменута рука повуче се садЂ натрагЂ. СвештеникЂ обрну се на другу страну. КадЂ се рука повлачила испредЂ нћговм оч|'ш, као да е господинђ ЖарковићЂ примћтЈо, да е она бела, мала, и они н1>жн!1 прстићи, тешко да ће бмти каквогЂ духовногЂ пастира. Желећи се о истнни уверити, а босћи се опетт, да што опасно неизнађе , сђ великимЂ

страомЂ полагацко устаде сђ кревета, да свога сусћда са стране погледи. Шта е видт? видт е лепу женску главусЂ окренутимђ одђ нћга лицемЂ, на koioh се као снегЂ белила танка одђ платна капа, исподђ кое се преко рамена ниспу. штена видила плава коса. Непозната nie свое свечано руво ни свукла бмла, него е онако лепо обучена на кревету лежала, и као да Hie мислила, да ће овде целу ноћв преноћиги морати. Нема веће невоић одђ ове, лјто га е садЂ снашла. СадЂ лаку ноћЂ мои плане путованн! СадЂ ко бм га застао, ко бм га изђ ове собе излазећа видјо, таи бм о нКму зло мис.по п просуо бм о нћму такве речи, кое за нћгово лепо име не бм наипробитач1ле бмле. А кадЂ ioniri> и господинђ Л io б ибратн hi>, Христина и цело сродство нђјово o томе чуе, шта ће они мислити. „За то ли онђ шче не дође иа прстенЂ!" рећићеду: „СадЂ нека гледа, како ће ту лдгу са себе спрати!" И при свои невиности CBoioS, осећао е господинђ ЖарковићЂ, да га лко савестБ узнемирава. Мнима ова norpeniKa оцрнавала га е тако ако, да се онћ , ма шта чин i о , оправдати m'e могао. Онг, човекЂ скроманЂ и добродктелннЂ, коме бм свакш отацЂ свош кћерв слободно поверити смео, лежао е овде на едномЂ кревету , Богђ зна сђ коијмћ и сђ каквомЂ ЖеНОМЂ или девоикомђ ! Ништа ту не бм помогло протестиранК и виканћ. iiito е поштарка нћму собу погрешно показала; а зартз бм се могао нзвшшти, иадЂ бм признао, да е самЂ norpemio, и у ову собу, место у парохову ушао. Све е садЂ доцне бмло. Онђ као честитЂ човекЂ Hie желјо, да га светЂ за болћгЂ држи,него iuto е, али му и то Hie мило бмло , да га држи, да е горми него што е. Па бмла ова женска лепа или ружна, кодђ кое е онђ ноћћ ову провео — шта бм она о нКму мислила и рекла, кадЂ бм се пробудила и видила кодђ себе човека непознатогЂ? Господинђ ЖарковићЂ на руку подбоченЋ, уispyTio се бмо као кипђ какавЂ, и упрЂО ебмо очиу ово привиђен К, немогупи ни на што, iiito бм пристолло, pl>шити се „ЗарЂ самћ н рођенЂ само на мого несрећу?" уадаонђ у себи гежко. У томђ се пробуди спавачица, онако дремовна подиже се осланагоћи се на руку и зачуђено погледа човека предЂ собомЂ: а господинђ ЖарковићЂ . . . . шта бм онћ садЂ дао, да су у таи ма' анђели сђ небеса затрубили и страшнми судг> огласили, и да се тада у исто време и небо и землв у пропасп, сурвала! • • . та спавачица бмла е Христина, кол га е плавнмЂ oкомђ гледала укочено. (свршиће се)