Šumadinka

Та bw ва.и.да нећете зантевати одћ мене обећанћ, да ми се на оноић истомћ месту сломио коиа. како бм B aMt> да- 1а прпиику , да ме онетљ одпратите до ityhe." ,,То не. Али вш бм ми ва.шда моглн дозвоии ги , да васЋ сутра запмтам!.. како вамт. се чини данашнвш случаи." C'b дрзге bo .it.,- одговорнмЋ л. „У кои сат-h примате посћте?" „У два сата." Мои вратарљ забринуо се. шго смо се mw толико заговорили. O hii сиђе доле ci. Фенћромг. и погледа насг. обов у лиде. \fои прат1оц1, и сап*тникт> у омнибусу бмfl iue онако исто обученч., као и онда, кадћ смо се npBbiE nvt-b видили, само cb томђ разликомЋ . да му е сигавми капутг. и плаветна марама око врата бмла за годинудана cTapia. (сврпЈиће се). М Р в н ц к. — Св t .t .iocTj,, то е единми и наибо.иЛи степенг., конмђ се мћри безконачност!,. koio надт, нама видимо. Славнми звездочтецљ Хершеит,, кои сматратћи звезде одљ 1342. величине, др»«и да ишова свКтлостћ треба два м и л i о н а година докб прође оваи грднми просторт. и дође до наст>. С в К тлостб за 8 ужнута прође rpocropi, одг. сунца до наше землК. кои просторт, износи на 35 ми.пона милн.Хершелт, далћ вели: да оне звезде после свогч, створенн 2 милЈона година нису се видиле на нашои земл^.и . и када бм свемогућш сада дунуо и yracio оне удалГ.не звезде , о коима говоримо , Hi.ioea светлостг, видила бм се на землћи јоште 2 милЈона година, и оне бм за наст, толико јоште транле. — Царн ( осифђ II изиђе у шетнго на колима, изван'1, Кеча . просто об^ченч., и опазивши краи пута старогЋ едногг. ОФицира. понуди га, да седне ci, hi,hmi , у кола. Официрт. св благодарносГ|у прими понуду, и кадт, се већт, посадјо, запмта га царЂ, докле е пошао. „До свогт, iipiHTe.ia. кои ме е позвао на доручаиг.", одговори ОФНцирг.. „А шта ће то тамо бмти?" заимта Ј осифј , далК. Онаи му смешећи се одговори: Дед-b погодите! „Та ва.и.да каФе '?" — Нешто вмше! — „ћуФтега ? шунке ?" 1оштг. вмше! и таи истми одговорг. бмо е на више пмтанн, докг, наипосле цар н не дође на прасе, на ков официр-bпрЈлтелБСки главомћмане и повиче: „Погодили сте!" •—■ После дужегв разговора о военимг, дћлима , види ОФицирљ да н].говг, пратјоцг, добро се у таквимг. стварима разумева , па ra запмта: Вм као да сте у воисцн ? а у комг. сте чину?" Царг, сад1, нhму рекне да ohi , uoraђа. „Подпоручикг.?" —- Вмше! „Поручикг.?" — Вмше! „Капетанг.?" — 1оштг, вмше ! Официрљ е садљ ређао cue чинове, и кадг, 1осифт , и кодг. чина самогљ Фелдмаршала одговори : Ј оштђ вмше! повиче ОФицирг.: „Та валБда нисте самт, царг>?", на кое му 1осиФг. одговори: „Погод1о си добрми старино; за твое издргкаван!, н ћу се побринути и твоа ће се пензЈл повигити , да и тм можепп, спремити за свогг. пр1.чтелн добарг. доручакг,." — Нека госпођа дође цару 1осиФу и поднесе му лросбу ради свое парнице. „ А ко сте вм?" упмта е монархг,.

„Н самг, дворска саветниковица Н." одговори ова гордо. — „Е па што се необратите свомг. монарху ?" запмта Ј осифт , упрепашћену госпођу, кол се изасни да то и чини. „Вм се варате, драга моа," рече 1осиФг,, „ерг> а нелшмг, саветниковице, но само саветнике." -—- Госпа една, коа се радо хтела разстати ст> мужемг,, дође кг, цару, падне му иредг, ноге и почне се тун!ити на изступлена свога мугка. „То е ругкно", одговори ioи монархг., „али се мене нетиче ; обратите се на конзистор!ум7,." Но она е држала да e стварг, садг, већ|, у нћнимг. рукама и i.aase цару, како се мужг, нћнг, усуђуе грдити и само нћгово величество. Али 1 осиф1, iои, раменима слежући , одговори: „И то е руа;но, али т<> ce опетг, васг. нетиче" , и остави у чуду нашавшу се. — Кадг. е царч. Т осифђ едномг. по Маџарскои путовао. една већг, у годинама удовица падне предт, нћга ci, молбомг,, да ioS ослободи смна солдатје , кои ioii е едина подпора бмо. Она почне свон> молбу овако : „Добарч, данг., господару! а ти желимг. да си здравг; а шта ради госпођа маика, е.ш и она здрава?" 1 осифб смешећи се рече своимг. пратјоцима : ..Целога пута нипо се Hie сеrio мое маике, осимг. ове добре старице, зато е вера неће преварити." Онг. е човеколшбиво подигне, да iofineколико дуната и заповеди, да iofi се смиг. одпусти. — У двору Францускомг. позову цара 1осиФа да се коцка, но онг. Hie хтео. Кадг, ra упмтаго за узрокг., онг. имг, одговори : „Н се никадг. не играмг.; владаоцг, кадг, губи. то губи благо свои подаиика," — О рекне еданг. . у вођеном-i, разговору о грађанскомг. животу, — „о, да мм само подоста наученм и отмћнм лгодји и чивута имамо!" — Каква е опетг. то 43'дновата желн, рекне друriK; та таковм башљ имамо сувише. „Варате се", одговори првми, „ерг>да имамо доста наученм лгод1и, то небм тако млого незналица бмло; да имамо доста отмћнм ; то небм тако млоги звекани тако знаменига уважета уживали: а да немалт тако мало чивута, то се небм тако млоги христјани за претеранимг, интетесима одавали." — К ицошђ еданЂ разговарагоћи се сђ младом-i, едномђ женскомЂ непрестано к> е називао „леиа моа." РазнКжена овимђ npiflTHnin, називан1 .мЂ рекне она: ..Ала 6bi желила, да и а о вама то казати могу," Зашто не, одговори онђ , та и вм можете лагати, као и н. — Ф илософђ еданЂ упмтанЂ б^де : коимђ е средствомђ тако млоге прјнтелI. себи набавјо , и одиуд!. то бмва, да онђ башЂ нЈедног -ђ непр!ателн нема? Ево овимђ правиломЂ : „Све е могуће, и свакш има право." — бдант,, кои е одг, другога ћушку добмо, запмтанЂ буде, зашто ше онђ ономе ћушку повратш. „Зато", одгс.вори онђ , „што самЂ размис.оо : насЂ е само двое, ria ће таки редЂ опетЂ на мене доћи." — МладЂ еданЂ господичићЂ завадивши се сђ лгобезницомЂ cBoioMi, попрети ioH, да ће онђ сва писма нћна, коа му е писала, обелоданити. „То бм ми за<!ста врло тешко бмло", одговори она, „epi, при свемЂ томћ, iuto се писама мои нестидимт,, стидимђ се Hbioeon, надписа — адреса "