Šumadinka

ко наводе мое рКчи и ma.ie; мое mh L hi'« бмаше закош«, мод р-ћчв пресуда; в с.аив 6tio непогрћшантЈ, ept новацљ има свакадг. право. Оваи поиогкаи постао ми е мало помало несноснимђ. Улице и дружтвенн салони огадили су ми се. f{ самв осећао, да е већћ краинК доба, започети другчп« животћ, гкивогљ за мене самога и са самимљ собом%. Познаван!н самогљ снбе илого више вреди, него што лгоди ofичио ммсле, а у моме досаданћмЂ кругу нисамв никад-b до тога долазш, да на мене самога помислимђ, и да испмтамЂ и упознамт, вредноств мое личности. fi покушамг., да се одтргнемљ изђ вртлога окружавагоћи ме пр1нтели. Узалудљ ! Они су sie еднако гонили а транеили, и а самв увид!о , да богатомЂ и издашномЂ човеку не иде тако лагсо. одтргнути се одђ притворне лгобави и прјнтелћства onti , кои су крозЂ 20 година дћлили нћгово изобил1е и раскошсгво. Све ово нагони ,ме на лукавство Н одпустимЂ мое служнтел!. изђ службе, отидемЂ сђ мои добара, продамЂ мого палату, узмемЂ едну нам1.штену собу подђ isnpiro у улици „Ришлћ", а обучемЂ оваи излизанми капутљ. у комђ ме сада видите. Moa лукава превара сасршан о испадне за рукомЂ. Наскоро е сављ св]=.тђ веровао, да самх> а сво иманћизry6io. Сви мои прЈктелБи, па и они. кои су ми по видимоме бмлн наиприснји и наивЉрнш , оставе ме. и мои кл1бнти (питомци) одреку се мое протекцје (заштите) коме може iipociHKh гито помоћи? Око мене постала е безкраи!!« празнина , и текЂ у овои празиини почео самв а осећатн подпуну вредностБ мое слободе. Оваи простми и независимии животћ, не6bi н садЂ за Б огђ зна кое благо овога света гкертвовао." Л1аркизЂ ућути за неколико тренутака. После овогђ краткогЂ ћутанн настави оиђ далћ:

„Г. шсђ о Moioti сиротингЈМ тако се ако распрострео, да сад -b већг. нико на скету о томе ки наиманћ не сумиа. Л то обште мнћије обраћамЂ иа мого ползу, и почемЂ а имамЂ едну стварБ, кое се нигда нећу одрећм, то сстб , една кола, то се а могу угодно и непознатЂ кретати у кругу и на очима мои некадашнви пргвтели и другова. Они дргке мол кола за наимка кола, — као да бм когодђ хтео дати што подђ кир!го оноиђ, кои не бм имао одкуда платити! То е повћстБ мога излизаноп> каиута, избавителн мое слободе. Премда ми онђ ерло често асне доказе дае, да прЈателБСтву лн>дifi нетреба сувише велико повћренК покланнти. то окђ ипзкђ утврђуе у мени ув !.ре нћ, да на све.ту iouiTt, има срца, иа коихђ саучастје н стално зидати могу. И имзмђ два постоана и вћрна прјателн и едногЂ братанца, кои ме h I .jkho лгоби. Ова три лица тћше ме за неблагодариостБ лгод1и; она су срцу моме доволБна и помагку ми да последнК дане мое старости како тако проведемЂ. М ако ^кадикадЂ имамЂ срећу, наићи на благонаклонЂ погледЂ, на прЈителБско осмеиванћ, на саучастнми и искренми ноздра†и на благу руку помоћи, itofl ми у омнибусу 6 суа пругка . онда погледамЂ на мои нзлизанБ1и капутЂ, и рекнемЂ дубоко »ронут* „Ово се чина ради самога мене. " Госнодична iVlapci. завршуе свого прнновћдку слћдугоћим . рћчима: „МаркизЂ одђ ilp. бмаше човекЂ даровитЂ, к нћговђ начинЂ обхођена 6bio е врло прЈнтанЂ, особито за онога кои е. као на пр. а, имао задатакљ, иснмтати срца лгодска (т. е. што као позорншткинл мора тежити, да проннкне у дублвину душе лгодске , да испита страсти, пократе и карактере). Мм смо онога дана Ј оштђ задуго диванили, и каДЂ смо се разстали, онда смо обов могли казати, да смо брои правв! наши прјателд прЈумложилк.

€ Т Р А Н Е II О В О С Т И.

МсТОЧНА II II Д I II. (•јданЂ изванреднБЈи додатакЂ листа „Бомбаи Газета" доносн намЂ о експедицш инд!иско-енглескои у nepciBCKifi морскш залн†слћдугоће важне поединости ако се сирћчБ обистине: „Одћлена воиске. кол ће у овои експедицји участвовати, последнБи су дана сасвимБ опремлћна, и готова су свакш чзсђ за полазаиЂ Воиници се радуго предстоећои вонни у ладно доба године, и иламте желбомђ, да иду у бои. СадЂ башЂ добмли смо извћст1е, да ће се контингентЋ бомбаискогЂ президентства умложити одђ 5000 на 15.000 момака. Гласа се, да е ово кретанћ воиске учинћно услћдЂ заповћстш, кое е нравителБство бомбанско до 6 бјло телеграФскимЂ путемЂ одђ лорда 1&анинга, а оваи е последнБомт, поштомђ добмо одђ кабинета енглескогЂ у Лондону налогЂ, да се военми походђ безЂ одлаганп аредузме. Исто е тако сва прилика, да е ону

депешу, кон садржава у себи обаву рата Персји, послао енглескш носланикЂ У Цар играду. коме надлежи. Само е то чудновато , што nie и бомбаискомЂ правителвству послатЂ еданЂ дупликатЂ ове обаве рата ito«.eik rii«»isSsi 11|»сгл« к де». У Бечу 8. Новембра. У последнћ време раггрубиле су енглеске новине по цћломЂ свету, како е опетЂ новраћено добро споразумлћнћ између занаднм сила и како е савезЂ између Енглеске и Француске наново стално утврђенг>. Но ови гласови као да неће да се обистине, »s као да се одђ дана на данЂ све већма распадаго. Руска политика корача тихо, али у толико извћстгое кђ нћнои предпоставлћнои цћли. РаздорЂ између Енглеоке и Француске постае одђ дана на данЂ све извћстHiii. „КонституетнелЂ" одговара данасЂ уедномЂ чланку, кога се полузваничнми значаи недае крити« на едаиЂ