Šumadinka

703

2*л Октобра у вароши немирт. ci. викоип, : Да живи ренубиика?" Воиничк1*и губернаторт, предузео е нЈ'>кдне м1,0 е и савладао е буну савршено. О дђ бунтовника погинуло е и1 >и 8, некоиико су ранћни а неки и зароблћни. >1 иpi > e и поредакг. повраћенч, , и трезвено житрлбство б^агодарило е властима и воисци за HtioBO валано и храбро држанћ у овои грозећои опасности. — бдна депеша изћ Мадрида одђ 9. Новембра доноси намЂ слћдугоће : „Мадридске новине" обнародовале су едант, указљ. коимт) ће нчина артилћрје шпанске 12.000 момака, жен!искогђ корпуса 3600, а кавал>.р1е такође 12.000 момака износити. — Маршалг. Нарваецг. бмо е нешто слабљ. но < ад-Б е већљ издрав1о. — PycKifi се посланикг, оченуе у Мадриду. — По вћстима изђ Малаге влада тамо савршенми мирЂ. Нека лица изђ нижи класа Јнителг.ства позатварана су. Сћверна Аперика. Новми изборЂ президента сћверо-американски др. жава врло е важапћ догађаи за политичкш положаи и будућностБ ц1,лога света. ВрЂ начинЂ иишлћвн новоизбраногЂ президента бмће одђ рћшителноп, утицан на политичка пмтана. особито на заплетене и озбил !,не одношае између Енглеске и С),верне Америке; зато су садЂ сви енглески листови препуни сђ ч.ганцима о избору Буханана за предсћдатели с 1,веро-американски држава. Премда е Бухананћ енглескимЂ владагоћимЂ круговима nenpiaTHo иице, то се садЂ енглески листови (по неволви) труде полагати у садан l.ri. президента иолико е могуће веће надежде. надагоћи се, да ће се онђ потрудити, да онравда ово поверенћ, кое се у нћга полаже. Ово се све односи на инострану политику Америке, epi, да се паденје Фремонта (главногЂ саперника БуханановогЂ а прјлтела енглескоп,) и слободндчке американске napтае дубоко у Енглескои сажалћва и велике бриге за будућностЂ порађа. то у Енглескои нико нитн хоће нити може да Kpie. „ТаимсЂ" , кои у овомђ пмтанш онимђ истимђ ду= хомЂДише, као и сви остали лондонски листови, повторително вели. да нетреба сметнути сђ ума, како се г. БухананЂ свакадЂ придржавао безЂ икаква уздржани политике, Kf)a е свакадЂ у пркосЂ ишла европскомЂ државномЂ међународномЂ праву, и кон бм, ако се сл!,дствено и далћ pa3eie. повући могла за собомЂ вћчне распре са Е нглсскомђ ,и нападан« на свану американску сусЈ.дну државу, коа бм каквимЂ драгоцћнимт, пристанишгемЂ раздражила и понудила лакомоств за освалнћмЂ тежећи Американаца. МаниФестЂ изђ Остенде и в^аданћ Буханана за време нкговогђ посланства у Лондону и нћговм преговора са лордомЂ ПалмерстономЂ о средн£,о-американскои размирици , немогу Енглези никако изђ памети избрисати. Последнн извћстјн „Нго-1оркЂ-Хералда". у коима оваи листђ наводи , сђ каквомЂ е чудноватомЂ миролгобивосћу пристала манЂина гласова на заклгочена вишине, и како се огорчена партан противна начелу робства у Америки. иосле избора Буханана aa президен-

та сћверо-американски држава, тако сасвнмг ућутала и попустила, то налази „ТаимсЋ" не само за сасвимт умћстно и природно , него шштђ вели, да оваи догађаи свету на умиренћ служити може. Ммсао о могућемЂ разпаданго сћверо - американскогђ савеза , noioH се пре сзаши АмериканацЂ смено, претресана е у последнћ врече додуше одђ Американаца ceiro паргаа. но засадЂ е ова опасностБ уклонћна. Може бмти да мржни , и одвратностк, сћвернм држава проти†системе робства гожнбх држава Hie гако велика. као што бм се изђ огорченн при последнг.ои изборнои бури заклгочавати могло ; сћверЂ ће на CBaitin начинЂ гогу у свему попустити; држава КаизасЂ остаће робска држава, и законЂ о робству остаће у пунои сиии . н за идуће четири године ићи ће све мирно старммЂ своимђ токомђ. О утицаго избора и овоп, президенга сћверо амекански држава на инострану политику и на међународна одношена, енглеска се критика мало слоооднје изражава, и ммсли, да има право слободнје говоритн. Премда бм се, веле енглески листовн. могло узети , да е г. БухананЂ више дипломатЂ. него занешемш. , и да онђ Hie башЂ тога ради за президента избранЂ, што е ohi . башЂ тежјо за освоенћмЂ шпанскогЂ острова Кубе (у западно-индјискомђ мору)), него да е онђ К.з'би само тога ради rpo3io, да бм избранЂ бмо: то ипакЂ нетреба изгубити изђ вида, да осимђ нћга има славолгобивм лгодји, коима ће нћгова сднна побћда служити за покретало, да и они подобнимЂ средствама себи прокрче путђ до избора за президента. ПређашнћмЂ президенту Пјерсу станли су са стране лгоди, као н. пр. ДугласЂ и ЏеФерсонг, ДавидЂ као неки зли дуси, а и r. БухананЂ бмће окруженЂ о дђ Tifi истм савћтника. Надати се е пакЂ, заклгочаваго иаипосле енглески листови, да ће г. БухананЂ. више самосталности развити, иего нћго†предшественикђ ПЈерсЂ, и да ће се узвисити до достоинства свога преузвишеногЂ положан. Изт, свега овога разлаганд. нсно се види, да е Енглезима врло немило, што е БухананЂ, кои е еданЂ рћшителанЂ мужт,, избранЂ за президента, но изђ нбшвогђ мнролгобивогЂ говора и велике штеднћ према Буханану види се и то, да ifi нека зебнл за будућностг, обузима, и да се ћко чуваго, увредити мужа, кои стои на чему едногђ великогЂ, силногђ и слободногЂ народа. Телеграфске депеш е. У Петробургу 9. Новембра. Велими кннзђ Николаи добмо е смна. — Махмудпаша, ађутантЂ. СулгановЂ, добмо е орденЂ белога орла. У Паризу 11. Новембра. „ 11атрiћ" лвлв, да ће праиско посланство заштићавати западнм сила поданике за време прекинутм сђ НеаполћомЂ дипломатски сношена. У Атини 4. Новембра. Kpa.ib е приспћо гоче у Пиреи, и дочекант, е сђ радосћу и одушевлћнћмЂ. У Милаиу 10. Новембра. По едномЂ допису изг. Неаиолл продужаваго се тамо кмптЂ еднако воиничка спреманл ; исто тако увћраваго. да е неаполвско правителЂСтво заклгочило , саставити ioniTi, неколико полкова шваицерске гарде.