Šumadinka

Нанг Страинп. Ово нје шала — ово су истине, Н одзбилћ сборимг>, К р а .i № Вукашине, Душану ме ту;ки, онт> ће ти казати, Да Страинн нигда неуме лагати. Подг, шаторомт. сг. нвиме н самв остар!о, Па што бш га данасљ тако ocraBio. УглЈзша (гледа на страну) Говорт, утишаите, на ноге устаите, Господо за дочек-н сви се приправлаите Тисућа конћика ено се уставлд, Цела воиска пева, Душана поздравла. Неманића стармвиди се застава, Ту е Душант> близу, ту е србска слапа. Брзо нћга носи кулашт> нпиовитии. Спремаите с' господо садљ ће овде бмти, СердарЂ за сердаромг. едпако пролази Периници с' виде — ево цар-Б долази, Хаидемо предг> нћга, кодг> цркве ћв стати, Патр1лрхг> у цркви слугкбу he читати. В р а "s а р а. (ПродЈжено) IH. Ч имћ се Госпоа одг> Б о з е насамо ст> кћери нађе, увати она девоичицу за руку и почне говорити: Дете мое, мени се чини, да н нешто примћћавлмђ. А шта, сладка маико ? То шлганћ бмло е сасвимљ излишио. Жилћта uie потребовала ннкапвогЋ обаснена. Да тм одђ некогг> времена ниси нмше онаква, каква си обично бмла. Да нисамћ на себе твое незадоволвство нааукла? О томе nie говорг>. Tbi то сама наиболћ знашг>. Но тн си неспокоина, смућена и таиип, нешто одг> мене. Младо девоиче обори очи и ућути. Н ћу без-i. предговора ствар!. започети, настави мати; тн си Жилћто твое детинБСтво навршила. Да ли си кои путг> о браку ммслила? О, есамБ сладка маико, одговори лепо дете са осмеикомг>. Па како тм о томе судишг>? fl ммслимћ, да e то што добро и право. ерг> одкако ми е отацг> умрг>о, н самв те само жалостну виђала. Врло добро. Садг> ако бн те ко сутра запросш, шта 6 bi тм рекла ? То текг> д;| вндимг>. А шта оћешг> сг> тимг> да кажешг ? Е, то, да може какавг> младогкенн доћи, кои ми се небн допадао.

Од т УДа слћдуе, да могке какавг> доћи, кои бн ти се допадао? Може бмти. ЗнашЂ ли тн то зацело? Тм бм моаЈда томе противна бв1ла. А као зашто, дете мое? Л не*!амг> ништа проти†тога , уколико станћ npociona твоимг. врлинама одroaapa. И л тако држимг>, А нћгово име? Садг> е мати излишно пмтанћ учинила. Али она се таио смешила, да се асно увиђало, дае она само Форме ради пнтала Оклеван>ћи погледа Ж и л ћ т а cboio матерв. Но ? Но. то е господинг> Ханри изусти д(,'воиче , па затимг. брзо настави : н не велимг>, да ra башг> волемг>, него само то, да између cbi'io, кое .ч познаемг., онг> ми се еданг. понаиболћ допада. Па држишг. ли , да те онг> воле? Мени се тако чини. Ние ли ти иожда башг> казао? О nie, сладка мати. Добро Држишг. ли дакле да e то еданг> единни, кои те воле? Тако? А ко iouiTe? Н заиста нисамв иначе ништа приићтила. Погоди, дете мов. fl ннсамг> у сташо. Господинг> Хекторг>. Жилћта се изг> гласа насмее. Онг.? повикне она. А ко ти е то казао, сладка мати? Мое здраве очи. Сирома дечко! И то му јоштг> треба. Та онг> е сасвимг> сплетенг>, сасвимг> досаданг>. По свои прилици тн ra нежелишЂ за зета. О томе н неговоримг>. Али онг> е неутћшимг>. fl самв то данасг> опетг> видила. Онт> е сасвимг> y6ieHTb збогг> свое несрећне лгобави. f! mv немогу помоћи; а осимт> тога онт, « смнт тект> едногт> бележника. То несмета ништа, мое дете. CTapifi ГранденЂ е поштенЂ човекг>, а синг> nie другч1 - и него отацг>. Онг> притлжава честито иманћ и могао 6 бј едну девоику као ма ко друпи усрећити. Ти држишг> млого на сполашностб. То е обшта погрешка младежи. Веруи момт> искуству. дсте мое, да е^анг> финми господичићг> непостае свакадг> наиболБЈи мужг>. Треба о томе зрело да се размБ1Слишг>. Ту нетреба млого мислити, одговори Жилћта; господинт> X е к т о р т> nie по момт> вкусу и н небБ1 могла за нћга поћи. Свршено. Нект> му е Богг> у помоћи. Тн знашг>. шта самБ твомг> блаженопочившемг. отцу обреила. Н тн