Šumadinka

ШШ 716 ш

оставлимг. слободант. изборг., наравно подт. ус.шв!емг>, кое се по себи подразумева. И 6bi то исто чинииа, и кадт. ме небм мол дата речБ обвезиваиа. Сђ тобомг. самћ сад-i. о тимт. стварима разговарала зато, што е садт. време, да твов мисли на нви управимт,. Очекуимо садт. на миру да.и.1и развитакг. стварји. Ако 6w ти се после учинило, да ниси добро изабрала, слободно кажи ми одма и безг. затезанн. Гдикои бракг. само е зато несрећанг. испао, што девоика лажнимг. стидомг. уздра«ана, Hie у право време узела речБ натрагт.. Запамти то. fl нећу то заборавити, сладка мати. И садтз лаку ноћв дете мое. Сутра морашг. на време устати. Тн ћешг. врачару да посћтишгЈ, ели? Смеи се тн слободно, мати; но она е заиста права пророчица. Ц ец и л i л ми е чуда о нћнои ве^птини приповедала. Лудо мала! А за какву ћешг. е вагкну таину пнтати? Ко зна, можда ће ми она показати правацг. у томе, о чему смо се садг. разговарале. Шта дете мое, зарг 3 ћешг. iofi у тако важнниЂ предметииа твое поверенћ поклонити?" Ако мош прошлостг, добро ногоди, онда ћу е пмтати и за будућност!.. Само смотрено. Немаи бриге. Лаку Hofit, дете мое. Лаку HofiF, мати. Госпоа одг, Бозе полшби свого кћер& и пегне спавати. Жилћта то исто учини. Међутимг, е Хекторг> кући приспео, и свога отца ioniTi. пишућ егг, затекао. Почемг, се отацБ извћсти, о чему е требало, наслони синв главу на руку, ућути и дуго сеђаше немичући се. Бележникг. е свои посао опетг, предузео, писао е далћ врло прилћаЈно, докг, случаино непогледа ожалосћеногг, смна. fl те нећу више никадг, кг, госпођи одг. Б о з е шилнти, рекне бележникг,. Зашто отацг,, запнта Хекторг, са очевиднммг, страомг.. брг. се Tbi свакадг. смућенг, и жалостанг, кући враћашг.. Заиста е тако, одговори Хекторг. пружагоћи отцу р .ку. Тм си дакле заиста ико залгоблћнг, у малу девоичицу? зап1.1та бележникг.. Ахг, есамЕ,, уздане смнђ. Добро дакле, л ћу кодг, нћне матере твои проводаI.1IH 6blTH. Мати ће вамг, корпу дати. Зашто то?" Девоика ме неволе, а осимг, тога мати неће заборавити, да д нисамг, сданг. младоженл.

Она ће тебе већг, волети. Што се пакг, сниности г'иче, госпођа одг. Б о з е заиста неможе за cboio кћерБ слинЈи) прилику очекивати. HI.ho иманћ колеба се и пропада, докг, међутимг, наше расте иуспева. ApTie, кое си ioR вечерасг, дао, увериће е, да ствари јошг, rope стое, него што самг, п самг, мислш. Буди спокоднг. Хекторе, за твого срећу n ћу свашта жертвовати. fl то знамг,, мои добрБШ отацг., али а He6i»i радг. бмо да за руку Жилћтину рачунима благодарити имамг.. , . . .. f. А тн ши се удвораваи. Н се неуздамг. у себе. Bbi знате како самг, боазлг,ив£>. Осимг, тога за нБО .мг, иде непрестано као нћна сенка neKin X а н р и одђ Ерменонг.. Онг. е лепг, младићг,, окретангз и углађенг., зна торокати као сврака, и заиста ће ioft мозакг. завртити. У наигоремг. случаго наћиће се зарг, друга, кон ће те утћшити. IouiTi, има Marepifi. кое милу кћерћ имаш, па ако овде и никакву ненађешг., коп 6w ти te допала, онда ћемо едну изг. Париза довести. Стрпи се мои драrifi X е к т о р е. Лшбавћ е као зубоболн, ■— прође, па се заборави. Ако тн Ж и л 1. т у недобмешг., то ће ипакг. доћи дан -b, кадг. ћешг. тн благодарити Богу за нћгову доброту, iiito те e одг. такве среће сачувао. Обећаи ми се, да нећешг. внше збогг, тога адиковати. Оћешт, ли Хектор е? Оћу драгш отацг. Кадг. валпопетг, да у Валжансезг, идешг.. Сутра е ли? Сутра. У кое време? Око подне. У то време зацело се неће господинг. одг. Е р м ен о н г, тамо десити. Ползуи се томг. приликомтЈ. Да е когодг, TBoiofi сиротои маици рекао, да ћешг, тн волети неку женску, а она да неће тебе узаимно волети, то она небм за живу главу веровала. Она е држала тебе за наилгобведостоишегг, и наинеодолимјегг, дечка. Тако, садг. иди па спаваи и сниваи што ти е наими.пе. Тм си младг,. здравг. и богатг,, имашг, отца , кои те воле као свош зеницу, морао би бмти ђаволскји посао, кадг, Tbi небм до г ро разположенг, бмо. Отацг, и сннг рекну си лаку ноћг,, и Хекторг, уклони се. Гранденг, скупи свое apTie, скине наочаре па и самг, остави канцеларјго. У свомгз кревету мислјо е о средству и начину, да свомг, миломђ сину лгоблКну невесту изпроси, но ипакг. пре него што са тнмђ на чисто буде, заспи. — Ханри врати се у варошв. Углавнои улици стане онг, предг. едномг, маломг. одг, два бон кућомг,, извади еданг, клгочг, изг. џепа, отвори кућна врата и нађе на определКномг. месту горећу свећу, сг, KoioMi» у рукама попне се узг. узане басамаке. У првомг. спрату викне еданг, гласг,: бси ли ти X а н р и? Л caMt чико. Та оди мало овамо. Ханри послуша и уђе кг. свомг, стрицу. (проужиће се)