Šumadinka

ПЖ КНћбЖВВНБШ ПОЗНВЂ. Подписанми превео е и сада намерава печатати „ПИСМА 0 ИСТ0Р1И СРБЛ И БУГАРА," вон e написао н прошпе 185.%-те год. у Моокви издао чувеiibifi зналацт« ni 'Topie славеиске Г. A. Хи .1Ферднт Ј>. Старима е Истор1н бмла животописћ (6iorpa«i>!fl) веиики и малм личностји , а данашнвЈК светљ захтева, да она буде јкивотописђ народа. Стога се данасљ одђ историка очекуе не само да исприча 3 како ce оваи или онаи кралв или народљ тукао сг> другимг> коимг> кралћмг. или народомЂ, како е на томт> и томг. месту H3ry6io битку и толико и толико воиске и т. д, већг. да означи и окарактерише духовне Физтномје, кое е имао народт>,у разнимт> вековима свога а»ивота, и да изнађе и точно опредЈзЛи нричину свакомт. историчкомх. догађаго. По томе е HcTopifl постала у млого проотрашемЂ смислу кодђ наст>, него кодђ старм, учителћка читавм народа и поедини лица, и сматра се не као одцеплћна од -b насг> прошлостг., него као едноставанљ организам1> ;кивота, у коме се прошлоств, садашнвоств и будућностБ налазе у непрекиднои међу собомљ позаимици. После овакогљ, обште примл'1>ногг> сматранл Истоpie, подписанБШ мисли, да е иолза нћна очевидна и да нћму nie нуждно о томе ништа говорити. О вазкности пакг> овога дЋла исклшчно за насг> Србе, онг. дрзки да му такође me одпотребе млого наводити ; ерг> кадг> прошлоств наша интересира, тако да рекнемо, не-Србина, те е изучава и о нбои пише; кадг, су, далћ, браћа наша Лужични Срби на и сами Немци дћло ово на свое езике превели. може ли се мислнти, да ће потомци Мунтимира, Воислава, Владимира и Пеманћ равнодушни, или, што е ]'оштг> rope, немарни, према iisi овои судбини и времену 6б1ти ? Поредг. тога дћло е ово за насБ Србе и по томе важно, што уедно обиснлва и

S8 HcTopiio наше браће и едносудбеника, Бугара, кон е прошлостјб тако тесно уткана у HcTopito нашу. бдно то, што е Г. СачинителЂ имао, као што се изг> целогг. дћла види, на р.уци и ползовао се свима изворима, каквБ! само има, да осветли тамомг. покривену давну прошлостБ нашу; а друго то, iuto е дћло ово, изишавши изпод 'Б пера, нама сродногг., сво проникнуто лгобави и участвованћмг. у судбини предака наши, •— доволбно е да се опредћли важностг. кнбизи овои; ове две околности задоста емче, да ће Србинг. у дћлу овомг. моћи видити физшномш давнм праотаца свои', кого му е нћговг> рођакг. по вери и племену, *) сасвимг> беспристрастно и онако, каква е и бБ1ла, изобразЈо и представјо. У похвалу овогб дћла може се казати шштг> и то, да е оно прегледано одг. Сл. Друштва Србске Словесности, кое ra е и препоручило ВБШокославномљ ГГравителБСтву нашемг., те е ово премилостиво изволило (подг> 2. т. м. В. Л# 1682 ) савг. трошакг. печатана на себе узети. оставивши подписаномљ само ap'riro самг> да плати. КнБига ће ова 6б 1 ти велика 15 печатанм табака, и при толикоК величини цена iofi e текг> 2 цванцика или 8 гроша чар. Новци се полажу кадг. се кн1,нге приме. СкупителБ предуписника да буде, умолава се свакјд Србинг., кои лгоби отечествену HcTopiro; а кои 10 поузданш предуписника скупи, до6б ! н 11-ту кнБигу за трудг.. Рокг. е предуписиванго до конца ове 1856. године. Имена ГГ. предуписника нека Г. Г. скупителБи изволе послати или Г. Ф. Валтеру, Фактору правителБствене кнБигопечатнћ, иии подписаноме. У Београду 3. Новембра 1856. П. !?. Канц. Кннж. Канцелар1в.

*) СачинителБ истина носи име Немачво, алн в православнћш Руст> и русви пише.

0 1 (2—3) По рћшенно Судеискомг. има се плацг> и на нћму постоећа одг> дрвеногг. матерјлла кућа поч, Митра Максимовића бБшшегг. жителн овда шнћгБ продати, и новци одтуда до 6 бјвени у масу истогг. покоиника унети. Плацг. оваи сђ лица ширине има 7 Фатж, и 2 шуха адун;ине 45 Фатш, обое пакг> сирћчБ и плацг. и кућа преценћно е у 50 # цес- Продаа овб! добара извршиће се на мћсту у овдашнБОи варошн путемг> авне тридневно 3. 4. и 5. наступагоћегг. месеца Декембра тек. r. прописно држати се имагоће лицитацЈе, и ова добра уступити ономе. кои за такова на трећои и последнБОи лицитацји наивећу цћ-

Л А С ну обећа и готове новце одма положи. Продаго истб1 добара и дане држати се имагоће свр' тога лицитацје настоећимБ Началничество Окружјл ШабачкогБ доставлн до обштегг> знанн цћломБ жителБСтву нашегЂ отечества сг> тимг>, да свак!и, кои 6б1 boлго имао иста добра купити, у одређене дане овде у Шабцу буде, и при лицитац|'и присутствуе. 6953. Издано одг> стране Началничества Окр. Шабачкогг.. I. Новембра 1 856. у Шабцу. циркулАРг. Долеподписани узимамо честБ а1вити, да смо досада постоећу нашу

ортачку трговину нодб Фирмомг. Трк и ћ г> и К о в а ч е в и ћ г>, по npiaтелБСкомг> договору, коначно разрћшили, и да е првоподписанБш одг> да. насБ примш на себе како трговину, тако и цело приманћ и даванћа дру гоподписанБ1и е одг. свега оду, стао. — ПрвоподписанБ1В извештавагоћи, да ће у будуће трговину ову водити подг> своiом б Фирмомг> ВЛ1Д1ШИРЂ I. TI>KIil.'f> препоручуе се и у будуће Вашои благонаклоности, и моли, да бм му подписг> у смотречје узети изволилиУ Шабцу 11. Новембра 1856. ВЛАДИМИРЂ I. ТРКИћЂ с. р. РИСТА КОВАЧЕВИћЂ с. р.

У кнБигопечатнБи кннжества србскогЂ.