Šumadinka

rso Ш

ЗатО; uito 6 онљ свакадЋ хтео некога учити. Говоришг> itao Бурдалу, обичествоваше CTaptm дотле говорити, докле му то издеиуто име и неостаде. Но iouiTe има еданг. узрокљ. Тако? а кон? Оваи Херкулесљ мене успавлгое, кадг> оћу да предсказуемт. будућноств , а у успавлвнвашо, кажу, да се правми Бурдалу*) добро разумевао. Старми дакле бмо е ђаволанЋ? Са†е бмо одт> ђаволар1е. Одђ нћга сте вм сигурно пророческји дарт> насл ћдили? Одт> нћга заиста. А одкудЂ е онг. самв то дознао? Изт> дебелм кнБига, у конма е непрестанце чнтао и коешта изпБ1тивао. И н сам-b iи покушавала читати, али нисамх> могла ништа учинити. Онх. е дакле бмо наученг>. И то шштђ како! Могкете ми и веровати и неверовати, мои господине; често ми се 4Htiio, да е суштји ђаво. Кадт, ми е прввш путт> показао, што н садт> одђ оно доба показуемЂ, мени се смучило, премда н нисамг. плашлвива. Но валвда ту ипакт. нема никакве опасности за госпођицу? запмта Ханри. Кадг> бм опасности бмло, н бм нангоре при томе прошла, насмеши се Ц е з а р и н а. Бурдалу подигне завћсу и закречи са своимђ промуклимт. гласом-fa. Ево ш гди долазе. Закопчаи tboio спаваћу алаину и ириии јншто може бмти учтивјв, колиио годн само iiо тЕОме неотесанству можешЂ. ПритомЂ она отвори врата оногђ простора, у комђ е прошле вечери посћтителн примила, и покаже му едну столицу. ПочемЂ е врата опетЂ затворила, запмта га иза астала. Разумете ли што говоримт>? Савршено. Дакле ћутите па слушаите. Младе девоичице са старомЋ пратилБОМЂ полве се на улазку. Цезарина изиђе имђ на сусретЂ и лшбко ifi saпмта: Шта заповедате мое госпођице? Hi и л ћ т а збунћно погледа у cboio другарицу, па несмеде ни речице рећи. Ц е ц и л i д окрене се кђ Цезарини и запмта : зарЂ ме вмше непознаете? О врло добро, моа госпођице. Та вм сте скоро бмли кодђ мене. Моа другарица сђ истомђ намеромЂ долези. Вм сте дакле бмли задоволБни сђ онимђ, uito сте одђ мене чули. 1 оштђ вмше него то. И самв бмла изванЂ себе ОДЂ чуда. Ј Ован е бно свештеникЂ взуитскогЂ реда, и едант> одт. нанвећн проповедника. Tiao проповедниКЂ по тавницгиа н болницама, тако реКи. владао е надЂ духомЋ л№д !и. Уиртћо е 1404. год.

Ж и л )> т а погледа унаоколо са изразомЂ дивлћна. Цезарина понуди свое гошће да поседаш, па запмта ЈКилћту: Лшбезна госпођице, да ли вамЂ e икадЂ каква циганка врачала? НикадЂ. Веруете ли, да има другогЂ вида осимђ о 6 ичногђ, веруете ли, да е могућно, будућност!, предсказати? Жилћта ништа неодговори. Вм дакле сумните? Нешто мало, несмеши се девоиче. А сумнате ли о самои себи? Шта ће то рећи? То ће толико рећи, да ако н учинимЂ да вм у самои себи видите, и што вамЂ се догодило и што ће вамЂ се догодити, оћете ли онда сумннти? Наравно да онда нећу. Н се само сумнамЂ , да ћете вм то моћи учинити. Е дакле покушаимо. Б у р д а л у! Озбилћно и вели-1ествено, како се свагда показивао, приближи се „вештакЂ." Даи ми едно стакло сђ водомђ и едну чашу, рекне Цезарина. Шначина послуша , и остане чекашћи да.тћ заповести. Тм можеш-в садЂ одлазити, рекне му заповедница. Онђ се уклони, и одма по мирису позна се, да онђ наполга дуванску жертву приноси. Цезарина напуни чашу сђ водомђ говорећи Ж ил ћ т и: Вмдите ли, да бистру воду уливамЂ? Видимђ савршено. А и госпођица пореДЂ васЂ може ваСЂ о томе уверити, да ли е и наиманћ сђ чнмђ помешана. Цецил1и потврди то изђ собственогЂ искуства. Да ли се плашите ? испмтушћи е очима запмта Цезарина. А што бм се плашила? КадЂ се што таинствено започинћ, онда намБ то обичествуе свакадЂ нешто стра задачи. Bbi ћете тако чудновате ствари видити, да ћете едва своимђ собственимЂ ушима веровауи! Н се нећу .никадЂ уплашити , рекне Ж и л ћ т а, сђ невернммЂ смешенћмЂ. Можда вм ммслите, да са†оваи уводЂ на то служи , да васЂ на виђенћ расположи. То немоите ммслити. У моiо и вештини нема ни едногЂ трунка разметанл и лагарје. Н сама немогу издснити, шта чинимђ, fl самх. само орудје. Сђ тимђ речма нодигне Цезарика напунћну чашу у вмсђ и рекне Жилћти: Гледаите у ову чашу, и кажите ми, шта у нђон видите. НритомЂ Цезарина оштро упре очи у кристалн течностЂ.