Šumadinka

$ Б е о гр а д у 17. fl н у а р и л 1 8 5 7.

ШУМАДИВКД, i i i f % 8 A шшшимп^ шжш ж» Учредник-b и издавателв Лшболгвр«. Sl. Неиадовнћћ.

Оваи иистђ из^азн ВторниномЂ, Четврткомт> н СуботомЂ на по табака. Цена му g за 3 мес. 4. за пола ТЕЧ. VI# год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се '3. кр. ср. одт> врсте за едан -путЂ а5 кр. ср. за трнпуТЂ.

Слово Дарин свонмљ вонннцнпа. „Ви, мало пре као господари оногг> предћла, кои сг. едне стране океанљ изпира. сг. друге ХелеспонтЂ затвара, нетреба садг> за славу да се борите , већг. за безбћдноств и што и самои безбћдности предпоставлнте, за слободу. Оваи ће данг> оно владћние одг> когг! знаменитие никакви векг> видио ние, или утврдити или окончати. Кодг> Граникума сг> наиманБомг> части воиске борили смо се сг> неприателБИма: у Киликји побеђене, могла насг> е Сириа дочекати; велика е заштита кралћвска био Тигрисг> и Еуфратг>. Дошло е садг> до тога. да разбиени ни бежати заиста неиожемо. Све овимђ дуготрагоћимг> ратом!> опустошено, за нама е ; вароши немаго свои обитатела . землћ немаго свои обдћлатела. К жене и деца наша ношла су на ову битку ; спремлћнг. е неприателго плћнт>, ако за наимилиго залогу томе противг> нестанемо. Што се мене тиче, воиску самв, кого готово неизмерима равница едва обувата, сабрао ; конћ и оружћ самв разделио ; за довозљ ране побринуо самБ се, да неби толика воиска оскудћвала; место, за битку згодно, избрао самБ. Остало е у вашои власти ; покушаите само побћдити : а, разнешени гласг>, као да е наше оружћ обезсрамлћно противљ тако храбри мужева, презрите. Несмислено e , колико сте до данасг> о храбрости очалвали, кол. почемг. e први нападаи безуспћшанљ остао, као свако, жаоку свого изгубивше животно, чами. Ове пакЋ битке одкриле су онаи мали брои воиске, кои су планине Киликие у таиности и храниле. Видили сте редове воиника разређене. крила воиске разширена, средину праздну и малаксалу; а последнБи кое е острагЂ поставио, спремни су да беже. Доиста и самимг. копитама конБСкимг> могу сатрвени бити, па макарт> ништа п ротивг> нби да непошлћмЂ, осимг> кола, косама снабдћвени. И воиномг. ћемо преодолћти, ако у битки побћДимо. ept немаго башг> гди побећи, одовудг> Еуч>ратг> одТ У ДЂ Тигрисг> притеснћне задржава. Што имг> е пакг> н ^руци било, TO имг> се напротивг, окренуло. Наша е воиска хитра и слободна, НБИова плћномг. претоварена. ретоварене дакле плћномг> нашимг> ми ћемо поубинти, то ће дћ-io и слћдство и награда побћде бити. Да ли кои одг> васг>, кога име рода побуђуе, држи, да тамо само оругцЈ, Македонана лежи. а не масса. Много смо кр-

ви међусобно пролили, а свагда е знатнин у маломг> числу штета. врг> Александерљ ма колики да е у очима несмели и страшлвиви, опетг> е човекљ, и ако ћете ми веровати, све несмислено и неразумно до данастз е срећние з 6 огћ нашегг> ужаса. него збогг> нћгове храбрости испало. Но ништа ние тако дуготрагоће, коме неби рачуна било. Види се заиста да срећа помаже, но опетг> неће наипосле ни ова несмислености доволвна бити. Осимв тога кратке су и променлБиве судбе, а срећа се безг> призрениа никадг> непротиви. Можда е Божество такву с УДбу одредило, да царство перзиско, кое е у овомг> другомг> периоду крозг. 230 година до наивишегг> вр'а узвисило, великимЋ потресомч, већма усколеба, него да обори, и да насг> опомене на слабости лгодсие, на кое се у срећи ако заборавла. г Гекг> што смо се своеволвно са Грцима заратили, садг> у домовину нашу дошавшегг> узбинмо Боримо се наизменце сг> различномх> срећомљ. Заиста еданљ народг> незаузима царство , почемљ се узаимично усилнвамо. У осталомЂ , ако и небн надежде било, опет-b би насЂ нужда приморати морала; почемЂ е до краиности дошло. Мого матерљ, две кћери. Оха, на надежду овогђ царства рођеногЂ, кназеве, ону децу кралћвскогЂ порекла, предводителћ ваше, образЂ кралћва, заробио е; и ако ми ви непомогнете, самогЂ ће мене, сђ многима моимђ заробити. Ослободите утробу мого одг> затвора. иовратите ми залогу мого, за кого се неодричемЂ самЂ умрети, избавите ми родителБку, децу, ерљ самБ супругу у нбиовои тавници изгубио. Веруи те ми, да садЂ све ово у ваше руке полажемЂ , молимђ отечествене Богове и помоћБ вашу, сажалћнћ, верностБ изчекуемЂ, да би оне изђ робства и окова избавили, и измолћни имђ животђ дали. Да л' мислите, да равнодушно онима робуго, кои кралћви бити , презирали су. Видимђ да се неприателБСка примачинћ воиска: но што се већма приближавамг то самБ сђ онимђ, што самБ рекао, манћ задоволннЂ. ЗаклинћмЂ васЂ отечественимЂ Боговима и вечномЂ ватромЂ , коа се на олтарима напредЂ носи и сниношћу сунца, при пропасти царства мога рађагоћегЂ се, вечитимЂ споменомЂ Кира, кок е први одузето одђ Мидана и Лиднна царство у Персиго пренео: одмастите одђ краинћгЂ безчестин име и родЂ персиски. И тако бодри и надеждепуни! онакву