Šumadinka

У Београду 2 6. Днуарил 185 7.

ШУМАДИНБА

® f Ћ t А

УчредникЂ и издавателн Л1обомм|»1* II. Нешвадоказћљ.

ws Ован листт, излази Вторником-b, Четвртномт. и Суботомт. на по табака. Цена му e за 3 мес. 4. за пола 1К/9 *««"• w год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт> врсте за едан -путЂ а5 кр. ср. за трипутЂ. «/?"

Одломак«. Колико пута на гробт. ти дођемт., Или краи твога гроба а прођемЋ, ВавћкЈз те гледам-ii . свагда ти с' чудимљ, Ал' се на дћла твон небудимх. : Већг. вавћк -б мислимћ нашто то све, Кадг. опетг> мора се да умре Савг> ми светг. каа:е да си ги славанљ, И да си света идолу раванг., Да твое име савг. светг. познае, Споминћ, мрзи, ил честБ одае. Па хита то значи — што ће ти то ? Шта ће ти круне и благо сво. Мислио о' да си ти нешто више Нег' човекг. обичанг што душомг. дише ; Мислио с' у TBoioS дивлбои страсти, По^вргнут' све живо TBoiofi власти. Ал' нема, nponacTt — смртг. е ту већљ, Мало си пио за твого жеђв. Круне си ea.it'o ногама своимг., Станли кралћи предг. врат'ма твоимг>, Дркташе страомг> народи нки, Одг. твогг. погледа Гдћ е та сила, шта е таи стра? Сада е ништа, земла и пра. Кои би проснкг> са сво1омг> торбомг., Менћо се царе са твоимљ гробомг.; А ти 6,i с' радо к'о прослкг. диг'о, Ал' одтудг> царе невраћа с' нико. Дао би блага и круне све К о проснкг> да ти се живит' сме. (1851.) € л о в о .4 л е вг «* а ввд р а 55« ликогђ С Bg О ВВ М 1» В О 9! Е9 II ц bi n а. Нетреба се ни наиманћ чудити, гонаци, што ви, сматрагоћи на велика дћла, коп смо починили, за покоемг> чезнете, и што сте славе сити. Да оставимг> на страну Илирце, Трибале, Беоциго, Тракиго, Шпарту, Ахаице, Пе.

12

лопонезв, одг> кои едне самг. моимђ предводителБСтвомЂ, друге власћу и повелителБСтвомг. подчинио ; и r.ie ! noчевши ратг. одг> Хелеспонта , 1онце, Еолиду нзг. робства слепогг. варварства отргли смо; Кириго, Лидиго, Кападокто, ФригиЈО, 11аФлагониго, ПамФилиго, Перзиго, Мидиане, Партвне, имамо у власти. Више самв предћла заузео, него тто су други вароши освоили ; и незнамЋ да л' ми се броећи коа множина исти дћла подкрала. И тако, кадЂ би држао, да е доволћно безбћдно притнжанћ они земалв, кое смо тако брзо освоили, а би се, гонаци, кг. домаћимг. боговима, кт> матери и сестрама, и кг> осталимг rpaђанима, кадг. би ви и противии били, повратио , да тамо нарочито прибавлћну сг> вама честг> и славу уживамг., гди наћг> наиобилние награде за побћде очекуго; радоств деце, жена' и родителн, мирљ, одпочиванћ. иманћ храброоћу добивено као наше собствено безбћдно притнжанћ. Али у новои, и, ако признати оћемо, умолћнои влади, почемг> су нћнБ храмг> досадг> нерадо варвари сносили . времена гонаци, треба, докг> блажие мисли добиго, и подивлате мекши обичаи ублажи. И плодови за зрелостБ опредћлено време очекуго ; тако и оно премда се чуства лишава, своимб се закономг> укроћава. Шта! зарљ држите, да су толики народи на туђе владћние и племе навикнути, не на законљ не на обичае, не на езикг. сљ нама сродни, кои су у онои истои битки савладани , у коiofi су побћђени? Они зависе одг. вашегБ оружи, а не одг> свои нрави; и кои се у присуству бое, ти ће у одсуству неприателБи бити. Ci> дивлбимб зверовима посла имамо, кое зароблћне и затворене дуже време припитомлнва, ерг. ifi природа нБиова умекшати неможе. Но а и садг. тако говоримљ, канда е све подчинћно, што е подт> власти Дариевомт. било. Хирканиго е Набарзанљ заузео, Бактру не само да е присвоио злочинацт> Бесг>, него и угнћтава. Согдилни, Даки , Маиагети, Саки, Индипнци у свомг. су праву. Сви ови, чимб леђа нБима окрнули будемо, гони ће насг>. брт. они су едне исте народности, а не туђе и стране. Своима се сваки радие повинуе, па ма и онаи заповедао, одт> кога би се iouiTT. већма бонли. Зато, што смо освоили, на страну остав ити треба, што пакт. немамо заузети валд. Као што у болестнимт. тћлама, гонаци , ништа , што е шкодлбиво , лекари неоставлнго , тако и ми , штогодт. нашои власти противстае, обараимо. Мала често искра занемарена велики проузро-