Šumadinka

46

куе nosnap'fa. Ништа спрамЂ предосторогкногљ иеприлтелн занемарити не треба , кога презиремо, тога ћемо небрежениемЂ нашимЂ снажнжмг, учинити. Ни самт. Дарји иие наслћдствено владћние надг. Перзилнцима добио, него га е на престолЂ Кира Багое, ушкоплћникљ, поставио.; немоите вероиати, да ће Бест> великнмЋ напрезанКмг. упразнТ.ни престолг. заузети. 1У1и смо такође погрешили, к>наци, ано смо Дариа збогг. тога побћдили, да нћговомг. слуги предамо владћние, кои е, одважипши се на краинћ злочинство, крали свога у свачемт. оскудћвагоћегљ, коме смо ми као побћдителви све опростили, као зароблћника у оковима драгао ; и папоследку, да неби га ми избавили, убио. Зарт. ћете овога ви трпити да влада ? Доиста би се поакурио, да истога разпета видимђ , како би свима иародима и кралћвима, и верности, koio е погазио, заслужномг. казни платио. Доиста кадт. чули будете, да таи исти грчке вароши и Хелеснонтт. опустошава, како ће вамт. бити, што е Бессљ награде ваши побћда отргао? Тада ћете наново кг. дћлу приступити, тада ћете на оружћ устати, Но колико е болћ овако застрашеногљ и скоро обезумлћногг. угнавити? Четири дана ода остае нама, кои смо толике снегове прегазили , толике реке прешли, толике врхове брегова претрчали, Незадржава насг. у путу оно море, кое колебамћи се таласима путљ препречуе, незатвараго теснаци Киликие. Све е ракјко и подножно. На самомЂ прагу побћде стоимо. Само намљ бегунци и свои господара убице остаго. Изредно е таио ми богова дћло, кое се међу први.ма ваше славе счислава, што ћете потомству и исторш оставити, да сте се убицама Дарил као неприателн, по заборавлћнои после нћгове смрти мрзости, осветили, и да нико неправеданљ ваше руке избегао ние. Кадљ ово свршите, колико миелите, да ће Нерзилнци покорнш бити , почемт. ће увидити, да ви праведне ратове предузимате, и да се злочинству Бесса, а не нћговомљ имену светите? сђ латинск. превео ученикг. VI. разреда Милошђ Зечевићљ. ffl а .s е н |» bs ч е. (U.nupant и васкршавпн^ нпански даира.) Лпант. е царство у Аз1и, дванаестт. пута велико као Србин , са четрдесетЂ милиона жителн. У нћму владаго управо два цара : еданг. мирски , а други духовни. Мирски престодуе у вароши бду, и неограниченЂ е и наслћданЂ ; а духовни у Милку или иначе Kin, такође неограниченЂ и наслћданЂ. УзгредЂ речено, сва су достоинства и нвна званиа тамо наслћдна. Духовни поглаварЂ зове се д аи р ђ. Сви четрдееетЂ милиона житела исповедаго га као Бога на землћи. IUto годђ онђ дирне^одма се посвети. Неумире, него само мена душу. Ни породица му неможе никадЂ изумрети. — ДворЂ нћго†одвећЂ е великолћпанЂ. Само дворпна има онђ двадесет* и две хилнде. Ови су сви свештеници. Служе службе божие по црквама, кои само у даирЂ -вароши има четирЂ хилиде. — ДаирЂ никадЂ неизлази предЂ народЂ. Но ове године 19. Шнин разболи се, а сутраданЂ буде му и горе, а прекоеутраданЂ већЂ буде близу и да умре. Дворнни нћгови. свештеници. зађу по црквама, и оглаее народу да е науманЂ вознети се кђ седморици велики Богова на небу, и тамо сђ наивећимЂ Богомђ променити

стару душу за дру^у нову. ЗатимЂ ce започну молитве, кое кадЂ се сврше, нве свештеници народу да е садЂ свакоме слободно доћи и видити пресветогЂ даира. НародЂ одђ сви страна новрви у дворЂ. ДаирЂ лежи на посте.и.и еднои, богато и наисветчание намештенои као за Бога. Алвине су му бела одежда као у наши ђакона надЂ служе, но само краћа. По глави е покривенЂ финимђ провиднимЂ покровомЂ одђ исте материе, каквомЂ и ми покривамо мртваце. — 22. Шнин у 9. сати изготра умре даирЂ. Чимђ онђ издане, а првосвештеникЂ дигне прстЂ, за знакЂ, да е већЂ умрЂО ; но уедно и то примети, да ће се оиђ, тћлесни Богђ, скоримљ опетЂ вратити одђ духовни Богова сђ неба. На то сви ућуте тако , да имђ се ни дисанћ не чуе. А пссле 10 минута покрие првосвештеникЂ даира белимЂ, внликимђ чаршавомЂ по свему тћлу. ЗатимЂ нрође неколико минута, па онда опетЂ дигне чаршавЂ; и гле садЂ чуда божин ! исподђ чаршава лежи на ономђ истомђ месту живђ и здра†даирЂ , наликЂ на бивиЈегЂ покоинога ! Онђ се и усправи, сиђе сђ постелћ ; и попне ое по басамацима до сдногђ олтара, па благослови народЂ , народЂ, кои тада стане подвикивати одђ радости.— Како то може бити ? Ево како : Свештеници лепо извуку одоздо изђ постелћ тћло покоиногђ даира, па брже подметну на оно исто место сина и наслћдника нћговогЂ, кои е као синђ , наравно наликЂ на отца, тетако народЂ, кои даира виђа текЂ кадЂ умре и воскресне, па и недогледа га како управо изгледа, помисли одђ сина да е отацЂ, па само подмлађенЂ. Та маневра испада свештеницима у толико лакше за рукомЂ, што постелл, на кок> мећу даира кадЂ умре , стои на месту , кое е мало нзвишено и застрто ћилимима. —- — 25. Швиа изиђе нови даирЂ изђ двора у народЂ, и нровоза се по свои вароши на колима , у кон су упрегнути с т о бели кон.ч Све живо, кадЂ га угледа, клекне предЂ нбимђ и додирне челомЂ землго , показугоћи тиме да га почитуе као Бога. Сви послови пооставлаго се на страну, сви сужни пусте се изх> тавница, и прекину све криминалне парнице. — — Што ово приповедамо о Лпану , куда само сунце доспева да види како е, то имамо захвалити само Холанђанину едномЂ, кои е , нреобукавши се у апанске алвине, можда едини доспео био у даирове државе башЂ онда, кадЂ се предописани случаи догодио. (Чудиовата просидба) ГраФЂ еданЂ био е тако срећанЂ, као што се мало лгоди на свету налази, младЂ, врло богатЂ, дружеванЂ; онђ се возао, у ловђ ишао , ншио, ео, пио, а никакве на свћту бриге имао ние. Само се на женитбу ние могао никако да склони. Премда е на то више пута желго осетио. И онда, кадЂ му се млада една девоичица, кћи едногЂ доброгЂ принтелл нћговогђ , врло лко допадала, ние могао кђ рћшителномЂ кораку томђ да приступи. Нћгова будућапуница налготи се на то отезанћ нћгово и зажелида тои ствари краи учини. Она дакле писмено запита граФа изречно, мислили онђ кћерЂ нћну узети, или немисли, и заиште одђ нћга, да iow одма одговорЂ даде. ГраФ1> се нађе садЂ у великои муки, забуни и неволЂи. Нерћшитеностг. нћгова доспе до наивишегЂ степена , и онђ се незнаде никако другчив помоћи, него да се слепомЂ случаго преда. Онђ напише два писма; у едномЂ напише „оћу" а у другомЂ е-