Šumadinka

изг> те ограде мртви, помисии , да ће и тебе твои»приатеиљи са ономђ жалостномг. rihcno'it у то место покон допратити и ту те оставити и — заборавити. Та врата, и таи путљ неможемо ни едант. обићи. За зкивота шетаи са често по гроблнз, ерљ то е храмБ за нћнше молитве и нћжна чуствованн. Ту ћегпг. само видити богате и сиромае, учене и просте, старе и младе , властне и ништаве, гдћ ст> равномт. нћжностћу и осећанћмљ жалости туже. Жалостћ само срце треба , она узвишава свакогЂ човека у неки други светљ. бднака су чуства, у оногђ богатогљ кадЂ грли позлаћени на гробу мермерљ, са чуетвама сироте удовице коа сузама залива дрвени крстљ на гробу. КадЂ се читателго, повратишт. изт. овогђ тужногљ места, гди самв те тако дуго задрзкавао, немои да у ларми овога света заборавиш-b на гроблћ. Оно ћете свагда опоминнти да си створенЂ да будешЂ човекЂ Ако те каква пакоств или интриге гоне, прошетаи се по гроблго, и представи себи оно време после 80 година, и чини ће ти се да видишђ твои неприатела rpoбове, гди поредЂ твога гроба леже. Ако ти какавЂ случаи или лгодска пакостл и неправда. иманћ разори и комадЂ леба изђ руку ти узме, прошетаи се по гроблго, онаи погледЂ, онаи воздухЂ, оно осећанћ, мири те са светомЂ, узвишава те у мислигла надЂ свимђ страстима и надЂ свимђ штетама , и доводи те у сажаленћ према твоимђ неприателЂима. М а л е n р bs ч е. Како се чудновитимЂ начиномЂ често врло лукаво намишлћни п .1анови сами собомЂ казне, показуе еданЂ догађаи, кои се пре неки година у Сћвернои Америки случио: „Судил едногЂ грач>стви (окружиа) у сћвернои части држава Мисвсипи имао е у кући cboi'oh 15—20.000. талира државни новаца. То е лепа сума и злато засенава очи. — Судиа рекне cboioh жени, да онђ мора неколико дана одпутовати одђ куће по своме послу и препоручи јоч, да буде смотрена и пазлвива, будући новацЂ лежи у томђ и томђ сандуку. Онђ отиде, и нћгова госпоа остаие сама. У вече тогђ истогђ дана лупао е на капиго одђ куће еданЂ по изгледу отмћнЂ човекЂ, и молио е учтиво, да га приме на конакЂ. На близу небиаше нигди гостилнице, а ноћв е била суморна, ветровита и ладна; госпоа е до душе себи предузела била , да за време одсутства свога мужа никаквогЂ странца у кућу непушта; Судии е пакЂ сђ друге стране лице авно, и гостопримство спадало му е удужностг,; при томе е странацЂ све еднако сђ молбама навалћивао, итако се наипосле госпоа приволе, при* ми га у кућу, и да му едну снаваћу собу. Те исте ноћи нападну разбоиници на кућу, обиго и уђу у нутра. Нби биаше троица, и то црнаца или бћли лгоди, кои су се прерушили. Они приђу кревету госпоиномђ, и зактевали су плаовитимЂ гласомЂ, да имђ изда 20.000. талира. Бћдна госпоа викала е за помоћБ — но узалудЂ; она се морала разбоиницима покорити. У соби, гди е странацЂ спавао, биаше новацЂ. Госпоа отвори врата, и обећа се, да ће одма новацЂ донети. КадЂ е пакЂ у собу отишла, види опа странца. кога е вика и тутнава разбудила, како пуни пиштолћ. Онђ ioH одма пришапне, да се ничегЂ ве бои, и да се охрабри, — све се ! оштђ лепо и срећно

свршити и новацЂ избавити може: „Ви ћете у леву руку узети новацЂ", рекне странацЂ госпои „а десномЂ рукомљ опалите пиштолб на црнца, кадЂ оваи пружи руку, да новацЂ узме; сђ осталима а ћу самЂ бити готовђ". Госпоа гоначки изврши оваи савћтЂ, и еданЂ одђ црнаца падне , у истомђ е тренутку и странацЂ едногЂ оборио и пробо трећегЂ своимђ ловачкимЂ ножемЂ пре, него што е оваи могао избећи и бранити се. Сусћдиразбуђени и узбунћни овомђ пуцнавомЂ , дотрче, да виде, шта се догодило. Они завире мртвимЂ црнцима у лице, и тада се на удивленћ и ужасЂ свиго покаже, да е црнацЂ, когђ е госпоа убила — нћнЂ мужЂ , а она друга двоица присни принтелБи нћгови!Причини овогђ разбоиничкогЂ нападана лако е било у трагЂ ући; што се пакЂ лукави сјд ид У рачуку преварио, томе е кривЂ голи случаи или самЂ промисао. Ми нећемо нлшта говорити о туги преварене супруге ! Гди се изгуби почитанћ , ту престае и лгобовБ; па ма колико човекЂ сажалћвао , презренћ заглађуе жалостБ. ДвапутЂ саранбна тетка. — бдапЂ белгиски листђ авио е слћдугоћи чудновати догађаи: „бдна преко 80. година стара госпоа умрла е у селу Лаеру после дуготраине болести, одђ кое е више година у кревету лежала. Она е имала бити саранћна два дана после нћне смрти, и будући е нћно посмртно иманћ било незнатно, то су нћни, лгобезни сродници при погребу показали наивећу штеднго. У место дакле , да по обичаго позову жене, кое ће мртво тћло у сандукЂ положити, повћрили су они оваи посао тишлћру, кои е мртвачки сандукЂ начинио. Оногђ дана у зору, кадЂ е имао бити погребЂ, однешенЂ е сандукЂ преминувше, и она два шегрта, кои су сандукЂ донели, оставе га у соби, и отиду, неказавши никоме ништа. Око десетЂ сати дође свештенство и носачи са носилама, да сандукЂ понесу (кои се тамо, као и у већои части Европе носи заклоплћнЂ), и да отиду сђ нбимђ у цркву, гди ће се опело држати. бданЂ одђ носача иримћти свомђ другу до себе , да му се сандукЂ чини тако лакЂ, као да у нћму нема тћла, на кое онаи други одговори, да е то сасвимЂ природна стварв, будући е локоиница била врло сува и одђ дуготраине болести ако изнурена. Оба носача метнуше затимЂ сандукЂ на носила, одвесу га у цркву, и свештеници сврше обредно опело. ЗатимЂ е сандукЂ однешент. на гроблћ и тамо саранћнЂ. МеђутимЂ нареди се, да се очисти соба , у Koiofi е покоиница лежала и умрла, ина таи конацЂ дозову тамо едну жену. Ова е наипре хтела довести у редг> и изнети постелго, но текЂ што е завћсу испредЂ кревета подигла, она ужасно дрекне, и безобзирце полети на врата и потрчи стрмоглавЂ низђ басамаке. Цћла се кућа узруа; ужаснута жена еднако е викала: „Тетка ce повампирила, тетка се повампирила", и одђ стра' падне у несвеств. Haiixpa6piH одђ укућана попне се узЂ басамаке са некомЂ зебнБОМЂ и сумнБОМЂ; но на скоро зачу се доле нћгова страовита вика: садЂ већЂ нико више ние сумнао, да е тетка опетЂ изђ гроба устала , и вика и стра' разпростре се по цћломЂ комшилуку.