Šumadinka

У Б еограду 3 1. Ннуарил LS5 7-

ШУМДДИНЕД, 1Ш1 t л

9 шљ^ ш Учредникг. и издавателв ЛтбопирЂ II. Невтд»ви1«'љ.

———— и— ——inii i ,l. iiUii i 1 аеи«ии8дакммиииии!здпнугг|1тапаг - ет- ј-.- , јва~^ iihhiu ш ни—иаи гшкчи "®7Ш Оваи листђ излази Вториикомг, Четвртвомт. и Cj'ćoTosn. на по табака. Цена му е за 3 мес. 4. за пола TliiTU f I; год 8 а за целу год. 16. цв. За огласе n.iaha се 3. вр. ср. одђ врсте за вдан-путт. а5 кр. ср. за трнпутљ.

М „а «» аг р es «а е. (Up обитачант, занатЂ ) ЕнглезЋ еданљ дође npe две неделћ дана nocjiOMii ненимг изг, Довера у Хаврљ. Имао е о раменима више козкни кеса, гди се држе новци; а притоме су неиолико момака носиии за пБимг> млого нут. нички ствари. Отуда сваки помисли да he то бити какавг. новчанЂ човекљ, кои е дошао каквом-b поштеномг шпекулациом-Б. — Онг> отиде у прву гостионицу. и тамо заиште наилепши ручакг.. Мћшћанингз еданг> нешто ra добро узме на око. али ra зато опетг> сасвимг> учтиво поздрави. и потруди се додворити се нћговогљ новеренл. Но и онх> нћга врло лепо прими, те ioujti > замоли га да сг> нбимг> и руча. друштва ради. После ручка пакг> запита ra неби лн зчао когг, банкера . да му промени неколико мћница. п Башг> добро", одговори други. „В самл вели и сама банкерг>, и седимг, ту близу, два—три корака одг> гостионице. Па ако оу мћнице одг> добри Фирма ria макарг, да износи и 300.000. Франака". — На последнЈ. речи, т. е. 300.000. Франака, удари банкерт> мало аче гласомг>, а притоме чисто кушагоћи погледа Енглезауочи. — „Ехт>, то^ башг> вала". одговори оваи. „Башг> волимг. uito смо се познали. Изволите дакле да идемо— Па отиду oбоица Кадг> дођу кући банкеровои, Енглезг> изнесе мћнице, а банкерг> се учини да ifi добро разгледа, па онда се окрене вратима и заклк>ча ш, метне мћнице у џепт, , извади ништолб и управи га на Енглеза. „Господине. вели, Ви сте невалао човекг>. Н васг> знамт> ко сте , ербо самв добио о Вама писмо едно, пре него што ћете доћи овамо. Вистебили казначеи кодг В. и компание, у Лондону, а а cćimb нбиовћ коренсподентг>. Ви сте имљ украли 300.000. Франака у мћницама, у овимг> истимг>, што су садт> У м омг> џепу. Зато Вамг> ifi BHiue недамљ, и убићу Васг> на место, ако се усудите силомг> отимати iii натрагг>". Енглезг> пакБ ништа се неуплаши, те јоштђ и непромеНи се У лицу, него само равнодушно рече „о ! о !" Бан«ерг> на то порадуе се свршенои побћди, и размећући се Рече: „Кажите само хвала Богу што су ваши CTapin ве•'иподушни, а ви би зацело висили ! Они су ми писали Ла ћете Ви овамо доћи.да да дамг> позора на Васг>, кадг> ^УДете меннли мћнице,,. — Енглезг> опетг, рече саМо „о ! о!" — Банкерг> настави „кућа гди сте служили и Украли мћнице, оће сг> вама великодушно да поступи,

14 па не само прашта вамт> што сте учинили, иего се јошђ осврће иа жену и децу вашу, па ми е писала да вамг, дамг> у готову новцу шесетт> хилнда Франака. Дакле ево вамт> ifi, па гледаите те одсадг> поштение живите!" — Енглезт> прими шесетт, хилдда Франака , па неколико пута наиучтивие поклонивши се, бржеболћ отиде на гвоздени путт> , и одпутуе у Наризт>. Банкерт> пакт> пише у Лондонг> кући онси. Koiofi су нестале мћнице, па нви како е свршио што му е наложено . и узео одт> Енглеза мћнице, а дао му шесетг> хилада Франака. Али се чисто обнезаани, падг> после три дана добие на то изг> Лондона писмо, у коме му се авла , да кући, Koiofi е онг> кореспондентг>, нису никадљ никакве мћнице нестале, нитн е Енглезг> онаи икадг> био нћнг> казначеи, па зато нека кореспондентг> самг> на свош штетЈ' узме они шесетљ хилада Франака, што е несмотрено дао варалици. Тч тако нашг> банкерг> твкт> садг> види да му е Енглезг> вешто подметнуо ногу те покрао управо нћга, а не кућу ону у Лондону ; и да му е онаК исти изг> Лондона и писао и авио. — На прибрежиш енглески провинциа Чезира, Коривелса и од'части Велса има Јоштљ и садг> прибрежни морскн разбоиника, кои поступаш са разлупанимг> и пострадавшимт> лађама оиако варварски и безаконо , као наидивлби африкански народм. Нвиове су нрави и обичаи као у наигори разбоиника. Оии се противе грађанскимг, влаотима, иду ноћу у четама на грабежг,, криш се по рупама и иза пешчани брежулака на прибрежиш на прибрежиш, грабе, шта кои може добавити ст> пострадавше лађе, и носе после у своа атачка смћстишта у внутрашHbOCTi, землћ. Ови се разбоиницп радуш западнг>ои бури ст, кишомт, и вћтромт>; ерг> они то сматраш као предтечу богате аидучке жетве, и како се гласт> разнесе, да е каква лађа међу оштре стћне насћла и разлупана, онда цћло племе ови разбоиника поита прибрежиш и тако нестрпелг>иво очекуе тренутакт>. кадт, ће вћтарг> нвиовђ плћнћ на суво избацити. Као вуци и астребови навале они онда на мртве и изумируће, кое последнћ они често сасвимт, дотуку, и кт> небу вапишћа истунлена догађат се томЋ приликомљ. Да би прстенћ смакли, одрезуго они прсте страдалника, шта више, они често одгризу уши да би минђз'ше скинули, ако ifi другчјимт, начиноит, смак'нути немогу. Кадт> кои између нби види надт, водомт.