Šumadinka

У Београду9. Фебруарин 185 7.

ШУМАДИВКА, i В § f % i Д ШШ8НМХ& 5 тшжш s УчредникЂ и издавателћ .1io;»onii]»i> 19. Ненадовнћ'!*.

ггжчи *7И Оваи листђ излази Вторникомт., Четврткомт> и СуботомЂ иа по табака. Цена му е за 3 мес. 4. за пола '»/*• w Жв год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаћа се 3. кр. ср. одт> врсте за едан-путт> а5 кр. ср. за трипутт.. *У?°

К о л j м б љ. Ioiiitti у древности служила е Индин за удивление. Тамо се тражиио дубоко знанћ , изредно художество, а наивише неброено благо. Али до 15. отолћтиа други путг> у tv земит ние био познатљ, осимђ дугачкогљ и опасног -b пута кроз -b Бедуине и преко Египта и Абисиние. Неке су главе себи већљ то питанћ предложиле, како би се око Африке могло обићи, и пловенћмЂ брже и безбћдние у Индиго доћи? У 14. и 15. столћтиго били су Португалци наиодличн1и морепловци, и кралт. 1ованх. II. послао е одважногЂ мужа Вартоломен Дивса, да таи морски путт> у Индин) одкрие. Oinb одкрие вр'т> Африке . кое е itpa.ii. у радости назвао ,,предгорие добре надежде", и мислио е да неће бити тежко удалћну Индиго наћи. У то доба полви се други у мислима смћли мужљ. Шта, мишлнше онг>, ние ли землн округла? Не читамо ли у описанинма путованл , да се Индин у неизмћрнои тои далвини кћ востоку пружа? и дали се неби могло тамо доћи, све на западг. пловећи ? Нису ли португалски морепловци често виђали како су волне морске мртва тћлеса, вешто ураћена дрва, и непознату неку трску са запада овамо терале ? И нису ли то знаци, да мора бити землћ на западу?дал'е грдни океанљ толика морска пустинп. и дали се сва сува земла само на половини аемногђ шара стисла ? Млого е шштб више о томе размишлавао, и увћривши се овако о истинитости свога мишленн, заклгочи да исто у дћиство приведе. КристоФорт, Колумбљ — ово е име било паматодостоиногљ мужа — роћент. е у ђенови. 1оштљ као дете посветио се морепловскомљ заниманго. Нћговљ високи духг. скоро се увћрио, да ће онђ безг> знанл у геометрш, звездарству и землвопису остати само простг, лаћарт>, и и зато се сћ наивећомт> ревности одао тимт. наукама. Одт» свое 14. године био е постоннг. на мору; у едномг. корабдћкрушениго ноказао e онђ велико дрзновенћ и неустрашимо присутствие духа. Онг> e био на португалскимљ лаћама, кадт> су млоге морске путове одкрили, и доцние постао е тако вештЂ У морепловству, да е мало нћму равни било. КористБ овогђ предузећа хтео е онт> своме отечеству ђенуи обратити; али нћгови саотечественици, едно

збогг> великогг. трпшка , ст> чимг> би ое лаће за путЂ спремиле , друго збогг. претерани Колумбови идеа , назвали су ra ветрогонБомг>. У Лизабону ние болћ успћо; међутимЂ е онђ , докђ се трудио , да свое мишленћ двору шпанскомЂ препоручи , послао свога брата у Енглеску, али су ту мислили да санн, и неки е мислио кадЂ би се тако далеко пловило , то би се морало све дублћ и дублћ низђ воду силазити, да се неби никадЂ могло на узвишену површину мора опетЂ попети. Напоследку после 5 год. испадне за рукомЂ едномг> КолумбовомЂ прЕ!дтелго , те е благородну Изабелу, кралвицу шпанеку и супруга нћногЂ Фердинанда склонио, да даду Колумбу три лађе. УговоромЂ еднимт. буде потврђено, да е КолумбЂ за главногЂ адмирала свиго нови мора и за вице кралн свиго нови земалн и острова , iiito онђ пронашао буде , наименованг> био ; да му десета частв одђ свиго прихода припадне, и да сва ова достоинства и сва користг. нћговимг. наслћдннцима остане. Лађе су биле среднћ и мале: цело лгодство на лађама састонло се изђ 120 лица, одђ кои се више нђи нерадо примили овогђ , као што се чинило, безразсудногЂ предузећаТрећ егЋ Августа 1492. године upe излазка сунца отишла 6 ова мала Флота, у присуству неброено млого гледаоца. Далеко су ш исти гледаоци очима пратили. После неколико дана породи се восточни ветарЂ, кои e ову возидбу здраво ускорио. Брзо су све землћ изчезле. Ужасна мисао за оне лгоде, кои су се беснећимЂ волнама подвргли у таквимЂ само собицама, кое су одђ целогЂ живогђ света одцеплћне и опасне и кое су одђ балвана и дасака саграђене; свудЂ унаоколо море и небо, непрестано су далћ и далћ терани, предвођени одљ едногЂ дрзкогЂ човека, кои никакву другу вештину о тоб цћли ние имао , осимђ што га е нћгово уображенћ варало ! Заиста, ние требало морнарима замерити, што су се устрашили; и што су проклиннли , онога кои е више одђ ето лгоди тако ладнокрвно у пропаств водио. КолумбЂ е међутимЂ свима нх>има своимђ покоемЂ удивление и поверенћ улио. Непрестано е онђ стано ca мћриломЂ и другимЂ инштрументима на крову лађе, и бележио е и наиманви случаи ; само е по неколико часова спавао. Гди е примћтио да е страшно и опасно, i ту е привтелБски говорио ; свое незадоволБне ободра-