Šumadinka

68

да ма коимђ начином-b набаве себи то уживанћ, да чук> дивно пћванћ ове пћвачице , и постигии су свого цћић на сићдугоћи начинЂ : Три у Фине алвине обучена господина достоиногљ и заиста господскогђ изгледа, оду у кућу, у KoioS е бни Линдљ сћдила, и уђу преко нћне воић у нћну собу , будући она ние никакве посћте примаиа. „Изво.1'те наиљ показати вашЂ пасошљ!" викну они опоро зачуђенои пћвачици. „Нашто то?", запита она. „Нама е врио жао, но ми смо извћштени, да една госпоа , кон е врио наиикљ на просиавићну пћвачицу, у нћно име путуе и тако миогимћ иеприиикама повода дае." €ни Линд-h нокаже свои пасошЂ , господа га прегиедаго, и рекну да е таи пасошЂ иажиБивљ и Фаиичанг.. Пћвачица садЋ се одђ истине упиаши, и увћраваиа iи и киеиа имћ се, да е она сушта бни Линдб . „Има само едно, и то врио просто средотво , коимг> би наст. могии увћрити, да сте ви права бни Линд-b," одговоре господа „а то е, да намг. за увћренћ нешто пћвате." — бни Линдљ одбие срдито ово предиоженћ. „А, ви дакие нећете, садг> текЂ видимо, да е наша сумна основана. бни Линдг. ние имаиа кудљ , него е пћваиа. „Дивно, прекрасно , божествено !" викну одушевићни и занешени дивнимг. гиасомг> сиушатеиБИ изг> сусћдне собе и заори се громовито узклицанћ. Пћвачица видииа е садг> свого погрешку и замку, у кого e уиетииа. Но одушевлћнћ , кое е она произвеиа, бинше тако сиино , да су е они за опроштенћ моииии сг> тоиикомг> снисходитеиносћу да имг> е бни Линдђ ову комедиго опростииа , и ове вараиице отиду, радостни, што су побћду одржаии. И g» n sa ц е. (Особитости у ПерсГи) Персианке држе истина млоro на свого иепу косу, но оне го не пиету нити гвожђемг. у ковржнце савилго , него iofi оставлнго нћн 'б природни токг>. Напротивг> тога оне су доста суетне, те покриваго мћста гди е коса опаиа ипи редка, художественомг>, као ми Европеици. На писанћ и читанћ оне врио маио држе. Нљиова е забава и радг> шивенћ и пиетенћ. Исто тако не занимаго се оне ни игромЂ ни свиркомг>,премда оне имаго нћжно за музику чуство; само што оне саме то не упражнаваго, него ift свирачи одг. заната свиркомгЈ и игромг> увесепнваго. Одтудг> е ваићда произишиа сићдугоћа анектода: една отмћна Персилнка, кон е участвоваиауувесеиаванго у едномг> европскомг> сапону, питапа е, зашто не оставе они таи посао слугама. — Ншенћ е пакг> наимиииа забава rocnoa персиски; но оне се одг> европски дама само у томе разликуго, што не сћде на конго са стране него ашу као и мушкарци. (бданг ХеркулЂ у почетку 18 века.) У наша времена одииковали су се чудноватомг. тћлесноб!г> снагомг> између миоги други нарочито неки Франке, поспе Французг> Лебесние, !Оиигосг> Штаркг> и нћговг> отацг> Карпг. Штаркг> изг. Баварске, а особито Тиропацг> Кариг> Рапо, коме су се у Петробургу и Цариграду , а и цћломг. свету дивили. Но у почетку прошиогг> вћка живио е неки 1ованг> Карпг> изг> Екенштета, кои би све ове постидио, да е !оштг> живг>. Онг> сталше на чеиу едне чете комединша и светски представпача , био е уедно и

продавацЋ ићкарин и ситница, и показивао е свуда необичну свого тћлесну снагу. — Онг> е дизао више пута едномг> рукомгз топг> одг> 3000 Фунти (1300 ока) са землћ и држао ra е у руци, докг> ние чашу вина испио; два конн нису ra могиа сг> мћста помћрити; еданг> едекг>, кои два конл нису могиа раснинути, онг> е као конацг, раскинуо; онђ е еданг> ексерг>, кои е био едну стопу дугачакг> и одг> дебиБине паица, увио рукомг>, да е нзгледао ексерг> као шраФг> , носио е у зубииа еданг> Фатг> и по дугачакг> астапг> , а на противномг. краго одг> астаиа сћдио е еданг> човекг>; и чинио !оштг> миоге подобне нробе сво10мг> дивномг> тћиесномг. снагомЂ, чему се нћгови савреманлци нису доста начудити могии. Онг> e проводио свого вћштину задуго; а год. 1717 уапшенг> е у Лаипцигу збогг. вуповине едногг> кона. Онг> се сирћчБ наговорити дао, купити едногљ кона, и то да пиати за први ексерг> одг> ппоче еданг> пфенигг., за други два, за трећи четири, за четврги осамг>, и све тако далћ у удвоеномг. растенго, докг> ние наипоспе на нћговг> ужасг> дознао, да ra е конб стао 58274 , тапира , кое онг> ние Moiao ниатити. Доцние давао е онг> представићнл и пробе свое снаге у Дрезди. Нћговг. у бакру изрезанг> иикб показув осамг> проби нкгове исполинске тћлесне снаге. Чудновато е то, да се оваи човекг> познаво и мћшао са многимг> високимг> иицама и сиавнимг> ученимг> лгодма, и стано e сб нвима у писменомг> саобраћаго. Д О Ч 4 I. F. НОВОСТН Београдг> 9. Фебруара. Познато е читатепБима да одг> скора постои еданг> ФОндг> одг> 250 дуката , основанг> одг> r. Вучића и г. Илие Милосавлћвића Коиарца, за држанћ парастоса свиго они што су на воинама за оспобођенћ отечества нашегг> изгинул!. Данасг> рано држанг> е торжествено таи парастосг>, за изгинувп^е за вћру и отечество. Г. Митропоиитг> чинодћиствугоћи са iomTT> 12 свешгени лица , говорио е сходно слово. Како Свћтла Кннгинн са кћерима, тако и гг. ПопечителБИ и мпоги други Сановници присутствовали су , овомг> лепомг> и благодарномг> спомену. — Нћгова СкћтлостБ Кннзг> одпутовала е у Тополу и Крагуевацг.. CTPIHK новости. — Изг> Неаполн авлаго о станго тамошнБИ ствари врио жаиостно. Непрестано iouiTe затвараго. Немириици прогиасили су да ће краив дати оставку. — По наиновиемг. извћстиго изг> Русие, и царг> Александерг> у почетку месеца Априла путова ће у Ницу гдћ му се сада мати наоди. — ГраФг> Морни све се већма удомаћава у Pycifli онг> е науманБ сада купити едно велнко добро близу Петерсбурга, на име свое жене. — Изг> Париза авлнго: да ће се у будуће са Фра»цускимг> повинама блажие поступати, и да неће тако стрО' гимг> одговорностим учредници подиежати као досада.

У КнвигопечатнБи Кнлжества Србскогг>.