Šumadinka

У Београду 12. Фебруарил 185 7.

ШУШДДВБКА, л н е f % t i ®ж1>шжааш©ет1> 9 ши? Учредникг. и издавателв Лгобоннр1> SI. Неввадовамћљ.

ТЕЧ. VI.

Оваи лвстт. нзлази ВторннкомЋ, ЧетврткомЂ н Суботомт. на по табака. Цена му 6 за 3 мес. 4. за пола Ж'* Ј год. 8 а за целу год. 16. цв. За огласе плаКа се 3. кр. ср. одђ врсте за вдан-путЂ а5 кр. ср. за трипутт,. |/f° Л%М.

S« о .i j in б 'St. (('вршетакг.) Коиумб-fc е оа обичном-b Формомг> и торжествомљ задобио островљ шпанскои круни. Добри Индиници гледали су то. али нису ништа о томе разбирали : премда су нитали, по иомђ праву страни ови дошлнци населћну землш освавн). Островљ е носио име Гваснахани; одкровителћ назвао га е Сан-Салвадорх.. Колумбљ е ст. почетка извћстно држао. дае на какавг. Индиннцима принадлешећи островљ дошао, и тако доцние се увћрио, да е нову частБ света одкрио. Збогтз ове преваре назвали с_у обнтателћ оне Индиннциа; и текг> доцние су се разликовали ови острови именомЂ „Западна Индиа" одљ оне старе одсадљ Источна Индил назване Индие. Он-t е одкрио ioiuTb веће острове, гао Кубу, Хаити; приморин су свуда показивала богатство растћниа , лепе предћле, кристалисанЂ изгледЂ вода, лсно плаво небо, трептећа сазвћздин, што они iouiTTi пикадљ дознали нису. Често су наилазили на мало нзобрагкение и ратоборние обитателћ. Нвиови кралћви звали су се кацике. бдант, одћ ови приповедао е Колумбу, наравно више знацима него рћчма , да су ifi често непридтелБски сусћди караибиски острова нападали, зароблћнике одвлачили, пекли и ели, Колумбт> е дао кацики разумети, да би онљхтео на нћговомљ острову (Хиспанвола или Хаити} еданг. мали градићг. за обрану противу они лгодождера подићи, и едант, помоћни гарнизонг, у нћму оставити, кое врло обрадуе обитателћ. Колумбљ сам-i, морао е о своме повратку мислити, ерЋ му се една лађа већљ разбила, а и пратиоци вћгови нису му били сасвимт, сигурни. О нђ е оставио ту 39. Шпанволаца, и опоменуо iH да се принтелвски обходе са Индианцима, узме неколико обитатела и производе ивиове землћ, и подђ вћтрилама крене се натрагЂ у Европу. бдна страшна бурн умало што нив уништила ове Пловце и нћиове важне вћсти. КолумбЂ кои е само то г ледао да важни задатакЂ, кои е онђ садЂ постигао, иеостане човечеству неодкривенЂ, нанише хитно едно извћстие на пергамену о своимђ одкровенинма и то добро затвори у едно буре, и баци га у море. СадЂ е очекивао Ми рно свон) судбу. Но опетЂ се морао радовати, што 6 УспћхЂ свога предузећа самЂ обавио, Небо се разве-

дри и доспе Колумбг. у шпанБска пристаништа. С ђ каквимђ е радостпимЂ узвикомЂ био онђ одђ овде налазеће се гомиле .коди дочеканЂ , коа га е пре 7. месеци са истогђ места гледала, како е на лађама одлазио! Звоно е звонило, топови су пуцали и загушили га тискагоћи се кадЂ е онђ са своима сђ литиомђ у главну цркву дошао. ДворЂ се бавио онда у Барцелони, и КолумбЂ мораоецелу Шпаниго проћи; ово е било прави триумфски лоходђ, и почемЂ е торжествено предЂ ФердинандомЂ и ИзабеломЂ, кои су на престолу седили , извћстие засведочио, тада е у собраниго владало тако усхићенћ и одушевленћ, да е КолумбЂ мислио, да е ово награда за све трудове и нћгову н!ертву; то е био нанлепши данЂ нћговогЂ живота. По целои Европи летила е вћств о новоодкривеномЂ свету и све е, нарочито учене лгоде обузело одушевленћ и усхићенћ. Сваки е садЂ желио у новђ еветЂ ићи, да би се са златомЂ и сребромЂ натоварио и после неколико месеци опетЂ вратио. С ђ КолумбомЂ е скоро 1500. лгоди одпутовало; нови острови су пронађени и велико богатство скуплћно. Али сиромаси обитателви били су одђ сребролгобиви Шнанволаца страшно мучени, и КолумбЂ самЂ, као странацЂ, сђ неблагодарносћу е награђенЂ био. Кралг, ние одржао уговорЂ, него е послао едногЂ благодарногЂ Шпанволца за вицекралд, на Колумбово место и оваи заповеди многозаслЈжногЂ мужа у гвожђе метнути. Кралв га е истина опетЂ ослободио, али торжествено подтврђена условин уговора ние м}'испунио, и премда е онђ шштђ три путованн предузео и нове землћ одкрио, опетЂ ние био почитованЂ, но е бригомЂ и гоненћмЂ притиснутЂ свршио онђ 1506. год стазу свога уморногЂ живота. Мртво тћло нћгово буде на островљ Кубу однешено. превео сђ нћмачкогЂ Д. X. П а в л о в и ћ ђ. iU а ,i е ss |» ss ч с. ( Осогјити Прослкг) •— Наичудноват!и прослкЂ, кои намЂ се икада полвио, дошао е у едну нћмачку варошЂ, овомђ човеку могло е бити одђ прилике 50 година. Нћгова е главна цћлБ била, да срца лгодитронеи разжали високимђ изречениама и крупнимЂ рћчма. Но будући е онђ свои матернБи езикЂ кои е онђ доста збунћно разумевао високимђ изразима Ј оштђ већма изопачавао, то е неразговетностБ нћговогЂ говора превазилазило булазненл