Šumadinka

манитог-ћ. бдна нћгова молба, управлћна устмено на едно лице гиаси овако:* „Анђелски воз.побићни човече и тосподине! Будући почемв се н усуђуемљ, упасти изненада у вашу доброту , — да би вам% повћренћ мое горе у душу none.io се, — небесни Богћ , кои то уме наградити биагосиовомЂ вишнћгг творца на дћци и цћломт, потомству до трећегт, и четвртог-t. колена у напредЋ и натрагЂ, ерт, н припадамт, вами у скромном-в посртант, и у одважности убеђенн на прекомерно сажалћнћ вашеп, особитогт, мнлосрдид. како би се небо разширило и надЂ сиротинвомт, и богатима кога сунце и млоги новци осветлнваго ; — но сиротина е врло ружна стварБ, коа у сузама ближнви наши жалостг, и сваколка чувствованд порађа. Добри господине и човече! Доћи ће вече и готро, кадт, ћемо ми сви бити позвани и на теразив мерити се, и онда ће онаи, кои намЂ ние ништа дао бити у доброти ексикт,, и претегну ће теразие. И онда ће сиромашакх> доћи и казати: „Ово е онаи, кои е имао изобилие у оскудности благодушин и доброте, и анђео ће полетити са путиромЂ, па ће у нћга покупити сузе, кое су у неволви и сваконкимт, приликама текле, и сасуће ifi за олакшанћ бћдни у путир-Б страданил. Но л овде стоимг, и говоримт,, и нино ме не чуе, а то долази изћ тврдога своиства ваше душе и пр. и пр. Г1ожертвован% едне супруге. — Господинт, Д, еданЂ богатЂ землћ притнжателв изђ едне африканске Француске населбине , дошао е у Француску, узео е едну лгобведостоину младу девоику изт, провинцие Нормандие за жену, и одвео е на своа добра у населбини. Они су две године дана живили у наивећои слоги и нвиова срећа тштЂ е већма узвишена рођенћмЂ едногЂ сина. После овогђ времена дошао е еданЂ младвћЂ, рођакЂ госпое Д, у ту населбнну и био е за неко време гостђ ове Фамилие, а затимЂ е узео квартирЂ за себе. Но онђ е ипакЂ наставлно посћте тако ревностно и често, да се у господину Д, коме е врела аФриканска крвв у жилама текла, разпламтило саревнованк. Нћговосаревнћиво подозреванћ нсно се обистини, кадЂ му е еданЂ одђ нћгови робова лвио, да се рођакЂ госпое Д. у невреме пушта у кућу. Господинђ Д. употреби обично лукавство, казавши кодђ куће, да ће ићи на путЂ; онђ e нзкђ међутимЂ изђ оближнћ куће вребао и стражарио, и видио е у зору оногђ младића излазећа изђ нћгове куће. У тренутку наидивлћ лрости убие онђ рођака изђ пушке. ЗатимЂ е ушао у кућу, и имао е разговорЂ са свошмђ женомљ. Одма затимЂ предстане онђ суду доброволБно и зактевао е, да га осуде. Убшство e било всно доказана стварћ, и ние се могло никако одрицати, и господинђ Д. ние ни на едно питанћ одговорио. За време трагоћегЂ судеискогђ изслћдованин предстала е госпоа Д. сама суду, изавила е сђ неколико рћчи, да е она мужа свога преварила и да е то едини поводђ крвавомЂ дћлу ; кое е онЂучинио. КадЂ е све ово изказала, ria.ia е она у несвеетЂ, и изнели су е наполћ изђ суднице. У мћсто да се господинђ Д. стресао и у нроств долазио при погледу свое зкене, онђ е био поражент, тугомЂ и очаанћмЂ. СудЂ и заклете судие рћше, да увреда, каго е онђ претрпио, доволбно извинава нћгово преступление, и онђ буде едногласно одђ сваке казни ослобођенЂ. Госпоа Д, изиђе изђ куће свога мужа и живила е петЂ годинауедномђ бћдномЂ кућерку у наивећои самоћи, После овогђ

времена падне г. Д. у тешку болеств, тако, да су већЂ и лћкари дигли одђ нћга руке. НћговЂ се последнБи часг, све ближе и ближе примицао, но прие него што е изгубио сасвимЂ свого свестБ и снагу, даде онђ кђ себи до. звати гувернера, судие иостале чиновнике цћлогЂ населн, вииш свештенство, свое близке сроднике и поверителне приателћ, и изави имђ асно и сђ наивећомЂ оз 6 илбносћу, — да онђ одђ тешке туге и каанн умире — да ' га е онау договору, кои е сђ нвоме после убшства имао, савршено увћрила, да се оне посћте нћногЂ рођака нису тицале нћ , него едне девоике, кого су они били узели подђ свое , — да нћгова супруга никако ние дозволити хтела, да онђ чисту истину призна; ерЂ изђ узрока тога, што е таи погинувши рођакЂ био врло богатЂ, и што би иманћ нћгово по праву наслћдиа имало припасти госпои Д .j не би се можда казиванго нћномЂ веровало; па башЂ кадЂ би га судЂ и ослободио , ипакЂ би на чести нћговои остала лага, и обште би мнћние нћга прећутно осуђивало — Послћдице ове исповћсти на смрти лежећегЂ супруга биле еу тако ненадне, као и околности, кое су iii произвеле. Обште презренћ, коимђ су до тогђ времена сматрали госпого Д. преобрати се на еданпутЂ у oдушевлћно обожаванћ нћногљ гоначкогЂ пожертвована; избрани членови целогЂ сагозногЂ друштва оду у скупу у бћдну колебу госпое Д., и однесу е у триумфу нћномђ супругу, кои е скинувши овомђ исповћсти теретЂ са свое душе, и у чуству радости, што е свого добродћтелну супругу опетЂ кодђ себе видио, набрзо оздравио, и садЂ имаго обое изгледа за дуговћчни и срећни животђ П р к !i ц е. (Наерада одпадника одг eipe^) бданЂ ХристнанинЂ у служби богатогт, едноп, Турчина пређе у вћ^у исламску (потурчи се), и извћсти о томе свога господара.„Л се томе одђ свегЂ срца радуемЂ", од:овори му ТурчинЂ, „но будући ти садЂ већЂ више несмешЂ вина пити, то ћу ти а одсадЂ 30 гроша манћ на месецЂ давгти , него што си пре имао." ПритомЂ заповедио е газда укућанима, да пазлБиво мотре на овогђ вћроломногЂ човека, да неби и нћга—газду — у чему преварио или покрао. •— У Варшави живлаше пре неколико година еданЂ браварски калФа, именомЂ Мпаило Ганенцки. Оваи калФа добно е одђ мћстне власти изђ Нго-1орка (у сћвернои Америки) писмо, да е нћговЂ рођакЂ 1оспфђ Ганенцки у тои вароши умро, и нћга поставио за наслћдника цћлогђ нћговогЂ имана кое е износило 2 и по милиона талира. Овакови догађаи нису по себи тако нечувени и чудни; но наисмешние е ово пјто слћдуе: Миаило Ганенцки саслушао е ту вћстБ са наивећомЂ ладнокрвности, као какавБ ХоландезЂ, и изнвио 6, да ће онђ отићи у Нто -1оркЂ, да прими свое наслћдие; но онђ to неће учинити пре, догодђ неизиђе време, на кое се онђ кодт> тогђ маистора погодио, кое ће бити текЂ Шниа месеца идуће године, а то единствено изђ тогђ простогг, узро- > ка, iuto е онђ кодђ тогђ маистора већЂ 20 година непрестано радио, и што е онђ за цћло ово време уживао благоволенћ свога маистора. Ohi , е исто тако тврдо остао при cBoioK намћри, узети за жену куварицу свога маистора, едну добру и радену селанку , кое е онђ нђо 8 одавно обећао. и чекао само време, да поболБша свое