Šumadinka

Корделиерски клубљ скуплно се у некомг> старомт. кордиииерском -б (францишканскомг.) манастиру. За неколико минути стигнемо ми кћ нћму. Кадљ смо до авлиски врата дошли , изтргнемг. н еданљ листићв артие изљ мое џепне кнБижице, напишеиЂ неколико речи и предамљ га каплару, да га унутра Дантону однесе, а ми са стражомђ останемо на полго предт. вратима. Капларт. се на скоро врати заедно сђ Дантономт. а оваи кадг. ме опази, викне: „Шта , ти си то кога оће да загворе ? Ти ! Мои приателв ! принтелв Камиловт. , наиболви , републиканац-t на свету. Остависе тога грађанине капларе", настави ДантонЂ, окренувши се вођи стражарскомљ, „н ти стоимђ добарт. за нћга. 6л' то доста ? „Ти стоишђ добарљ за нћга, али оћешЂ ли ти и за нго емствовати ?" упита стражарски капларЂ. „За нго , за нћга и за све што е нћгово н самв добарт.; есил' садт. задоволннт. ? „ G ctje ., садт. самБ задоволнн-b", одговори капларг., „особито кадт. самг. самога тебе видио". „А, тако ми Бога, ту радост*. иожешт, безплатежно уживати, иагледаи ме се добро докт. ме шштг. видишг.". „Хвала ти; само ти и одт. сада брани интересљ народнћи, као досадг. што си , па буди увћренЋ , да ће ти народг. благодарити". ,,И н мислимт. тако" рекне му Дантон-b. „Оћешг. ли ми дати руку , да се рукуемо ?" настави капларг>. „Зашто неби ?" И на ово пружи му свого руку. „Да живи Дантонг>!" викне капларг.. „Живио Дантонг." новтори цћла натрола, и са своимг. капларомЂ оде далћ. Хтео самљ благодарити Дантону. но изнутра сале, гдћ се засћдание држало, одекну гласови чакг. до насг> на полго, вичући нћгово име. „ДантонгЈ. 1 некг> изиђе Дантонљ на трибину да говори !" Заори цћо клубт.. „Опрости брате !" рекне ми онђ , „видишг. да ме већг> аову; но даи ми руку, па да идемг. унутра. Каплару пружио самв десну, а теби ево лева; ко зна, вредни таи п а триота може бити да е шугавг. био". Затимг. се окрене одг. мене и викне сг. онимг. силнимг> гласомг., кои е бурго у народу по сокацима за часг> подизао и за часг> опетг. стишавао. „Ево ме овде самг> а!" па брзо продре у средину засћданин. fl самв стаио на вратима самг. сг. мошмг> лепомг> непознатомг.. „Кудг> оћете да васг, водимг., господична ?" запитамг. е н, „н самг. готовт. на вашу заповћств". „Водите ме кг> moiob матери," одговори она смешећи се, „ви сте већљ чули, да е прала Ледиевица мон мати". „А гдћ живи ваша мати". „У сокаку Феру, Л? 24". „Аидемо дакле тамо, н ћу васг> одвести." Прошли смо више сокака, докг. смо на речено место приспћли, и цћлимг. путемг. нисмо едно сг> другимг>

ни речи проговорили. Но према нснои месечини, одг, ко« се као у средг> подне цћла околина видила, могао саип, r девоику по волби са очима мћрити. Она е била др а . жестно створенћ око свои 20 година. црноманлста но сђ великимг> плавимг. очима, кое су се видиле пуне разума, носг. е имала танакг> и правг., устне шалвиве и развучене, зубе као биеерг., руке као у какве кралћице а ноге као у дћтета. Поредт. простогг> одћла кћери едне пралћ сачувала е подпуно арнстокраг^ични господски ходг и држанћ, кое е сг> пунимг> правомг. вредномг. каплару и нћговои храброи чети у очи пало. Кадг. смо већг> до капие нћногг. обиталишта дошли, застанемо и погледимо последнћи путг. едно у друго. „Е, господине Алберте, шта оћете садг> ви одг> меве", запита ме она смешећи се. „Господична Хелена, хтео самћ вамг> казати, да намг> ние нимало вредно било састати ее и познати , кадг> Ч:е морамо опетг. тако брзо растати. „Молимг. васг> за опроштенћ, мени се чини, да e башг. било вредно; ерг> да ви нисте онуда прошли, мене би зацело у полициго одвели и познали , да нисамБ кћи никакве пралћ, већг> права племићка , и тако би ми сутра по свои прилици глава на гилотини отишла." „Дакле ви признаете, да сте аристократска кћи ?" ,,fl? н непризнаемБ ништа." „А, тако ! кажите мл 6api> ваше име !" „Ви знате, Хелена." „Н добро знамг., да ово нме кое самБ вамЂ н случаино дао, ние ваше право име." „Ништа зато. а то име волимг. и оћу да ra задржнмђ — — барБ за васЂ." „Шта треба да ra за мене задржите, кадљ се ми више нећемо нигда видити?" „То а невелимЂ. Н само кажемЂ, да ако се опетљ гдћгодЂ видимо, ние нуждно да ви мое право име знате, као што ни мени нетреба ваше право име. Л самБ васг. ту први путЂ АлбертомЂ назвала, задржите дакле то име, као што ћу н име кое сте ми ви дали , задржати." „Добро, нека буде; но знате ли шта Хелена?" „Да чуемЂ Алберте" одговори она. „Ви сте зацћло изђ аристократске куће, ни е л' истина?" и кадЂ неби то хтела признати , ви би сами погодили. И тако мое признанћ губи свого вредностБ." „И васг. као племићску кћерБ гоне ?" „Одђ прилике тако ће бити." „Ви се сигурно криете , да васЂ неби уватили." „Тако е, кривмЂ се у сокаку Феру ЈУЈ 24. кодђ пралћ Ледиевице; нћнг> е мужЂ био кодђ мога отца кочиишћ . Видите, да л одђ васЂ ништа нетаимЂ." „А вашЂ отацЂ ? ко е онђ?" „Н одђ васЂ ништа некриемг>, драги Алберте, што се мене тиче; но мога отца таине ннсу мое. И онђ се крие, и чека само згоду да изђ Париза измакне. То вамг. е све што смемЂ казати."