Šumadinka

124

•*

..РадониИи су скор« 3 столећа владали у Црнои Гори. Глава имг. е био владика. — 1834. године црогорски сенат*> збогт, различити суинн осуди првог'ћ одт> те noродице, Вука Радонића, и неке нћгове помагаче на смртв, и узапти добра нћиова, и прогна млогоброине нланове тога илемена, кои затимг. потраже и нађу заштите кодг> аустрискогг. правителства. Прогнаници ти живили су и 5>;иве и данг. данапш1>и одг> трговвне и радиности. Лука Радонићг., <?данг. одг. унука' погублћнога Вука, буде примлћнт, о дрЈквномт. трошку у православну источиу семинарпк) у Задру, да се изобрази за свештеника. Одг. природе даровитг, а притоме дотеравши се и у наукаиа, стане онћ размишлати како му садг. ниско стои породица, а како е негда високо стаала; па као младг. и ватреит, човекг., узме себи то, да се таино занери са некимг. незадоволћнимг. Цр ногорцима противг. еадашнћ владе , и ту завћру настави до данасљ. Колико се досадг. могло докучити, завереници ти обрате се рускоме конзулу у Дубровнику сг. тужбомг. на кннза, као да оваи прекорачава некн свое дужности. Но еданг. одг. нг>и изда то кназу, те оваи му препоручи да се и далћ претвара предг. нћима као да се заузима за намеру Лукину, како да 1ошг> болћ може докучнти uito раде и мисле радити. Кадг. дакле кназљ отиде изт> Црне Горе Паризу, гди се и садт. налази, а таи мними завереникг. нви Лукидасукао и b .iuie нби , кои пре тога нису сг. нћимђ држали, садг. прешли на страну нћговогг. илана; те тако завереници заклгоче поручити Луки да дође изб Котора, na да се посаветуго како ће започети. Лука се превари и отиде сг> неколико Црногораца у едну гостионицу близу Котора, и пошто тамо вечераго, отиду на страну на едно место на друму, кои води у аустр. тврдинго Санту-Триниту. Кадг> Лука мало по мало увиди изч. речн истн свои Црногораца да едно мисле а друго говоре, а они га вежу и отераго на Цетинћ и затворе " Тако „Алг, Цтг." Што се оногг> места тиче , гди е речБ о свези Лукиногт. покушан са рускнмг. конзуломг. уДубровнику, „Световидг." иде н далћ, па вели да е Лука бааги по наговору тога конзула све то и чинио. Напротивг> „Србске новине" мисле да то нне веровати. „Световидв" далћ Heisaase, као „Алг. Цчг.", да е Лука ивмамлћнг, изг. Котора, него вели да е 14. пр. мес. самг> дошао на Цетинћ сг. намеромг>, да се прогласи за владаоца црногорскогг., али су ra сенатори тамо затворили. Додуше на.жкг. на то веле по „Алг. Цтг." и Црногорци сами, ерг. они су Луку само „ скјонили да самг> одђ свое волћ дође на Цетинћ, те покуша што е наумио." Случаи таи у осталоме одма е по телегра«>у авлћнг. кннзу Данилу, одг> кога се садг. очекуе на Цетинго заповеств како ће се сг. Лукомг> поступити. Међутимт, кназг> Данило , као uito нвла „A.ir. Цтг." изг. П а р и з а, 3. ов. м. представлћнг. е графомљ Валевскимг> цару Наполеону, премда е турски посланикт, свакоако гледао стати томе на путљ. И кабинетг> и новине Француске показуго се кнлзу сасвнмг. наклонћни. ГраФу Валевскоме предао е онљ меморандумљ, гди каже чему се Црногорци надаго одг. цара Наполеона. Црна Го-

ра има се прогласити за независну, и да iofi се међународномг> каквомг, комисиомљ уреде границе , и да iofi се уступи нешто землћ према Котору , како да има пристуiih у заливЋ Которски, те да води тргавину и изобразн се. И доиста гдишто се већг. поговара о „црногорскоме иитанго", дакле о нечему , што се има Формално решити. — О вћсти онои у посл. 30. листу, гди е нвлћно како су енглесне лпђе нппале на Лпанг, иовела се реч£> већг, и у седници парламента енглескогг> одг. 7. ов. мес. Лордг Кларендонг> вели да лравителство ioruTi> ништа незна за то нападаић. — О Pyciu пвлв „Ендеп." да у флоти на каспискоме мору има 17. пароброда, а градг. руски на ушћу одђ Гургуна да e саграђен-b за 2000 момака посадне воиске. Као што авлжо белгиске новине, Порта е преко свогг> оФИ1(ира одг> артилћрие, Саидг>-бега, наручила у кралћвскои тополивници у Литиху да iofi се салие млого топова — У Францускои, и то у Бордоу , граде се , кажу, за рачунг> рускогг> правнтелства 60 мали фрегата. — Францускогг> конзула у Лшу , r. Пласа, очекуго да дође у Паризг>. — — 4. ов. м. слино e одсветковант> у Тилћ : ринма данг. рођени царевићевогг.. — У свези са ранјимг. вћстима ивла „Фрбл." да аустриски пуномоћникг кодт> францускогг двора, „башг. ако" збогг. размирице сг> тимг> дв<рромг> „и отиде изг. Турина, зато iouiTi> неће захтевати и пасоше". Размирица е дакле већг. дотле дошла, да се пита јоштљ само о пасошима у случаго одласка. — Што се тиче навнбуршке ствари „Теимсг." авла да су праИскоме посланику у Паризу, граФу ХацФелду, дошле такве наредбе, да ние мислити да ће се наенбуршко нитанћ iouiTT. крозг. кратко време расправити. — „Ендеп" авлн да су кг, уговору међу Енглескомг и II epcuoMh додани више таини чланака, одг> кои еданг. одређуе да Нерсин у напредакг, буде дужна неприбегавати ничиемг, страномг, посредованго.

Стсцншта <*j ?, При Суду ћуприскомг, надг, масомг, малолћтн. Неделћ кћери поч. Жнвка Марковића изг> ћуприе до 27. Марта. При Суду Агодинскомг, надг> масомг, поч. 1ована 6втића изг. Варварина до 29. Марта. Продаваће ее: Началн. Окр. ћуприск. продаваће добра Радоика Крстића изг. Свилаенца 26. 27 и 28. Марта. Началн. Окр. Крушевачк. продаваће добра поч. Ioвана Аврамовића 28. 29. и 30. Марта. Началн, Окр. ћуприск, продаваће добра поч. Илие Сибнновића 27, 28. и 29. Марта. Началн. Окр. Рудничк. продаваће едну нвиву Стонна Бугарина изг. Ракова 26. 27, и 28. Марта.

У Кнвнгопечатнви Кнлжества Србскогг>.