Šumadinka

КадЂ н ступимћ у собу, нађемт> Валериш лежећу безт> чуства. внvтренн воинении су е оотавила. В самБ мислио да ioK е после тако страшне муке нутданг> покои, и нимало нисамБ се боао летаргичногЂ сна, изђ когв е пробудити ништа ние могло. Сестра мон заповеди пренети cboio постели) у ову собу, и ми сву ноћв преседимо кодћ постелћ валерјине. Теобалдт. е улазио сваки часљ у собу н питао о нКномг. станго. Сутра данг, ми се мало умиримо , Валериа е непрестано спавала; лице нћно било е бледо, но ние показивало никакве болћ, и а caMt чекао да се она пробуди. ТеобалдЂ ние могао остати на селу; онђ оде у Паризт, и а се обећам-Б двапутљ на данћ писати му. Удванаистг. сати дође домаћи маркизинљ докгорљ. Н му све искаЈкемЂ и затимт. га одведемт, кг> постелћи болестнице. Н самв се надао чути што утћшително; но онт. нерекавши ни речи ностои едно по сата кодђ постелћ и сматрао е само на д 1анћ валершно. Кадшто ioS е подигао главу ио она е падала свагда млвитаво на истукЂ, и залудЂ се трудио разбудати болестницу изђ сна. Оваи санг. ме е страшно поплашио. •— ДокторЂ, рекне маркиза Понсђ обливена сузама: и видимђ да е MoioK сиротои Валерш сасвимЂ зло !... ДокторЂ е мало умири v зовне мене у другу собу. (свршиће се) Tl а л ii н е. (ЧовенЂ као актерЂ овога свега.) ЧовекЂ е чудно створенfc>. Животђ — то му е лгоба; жена — чаурица ; судбина — учителБ ; надежда — доикина; срећа лаијлвивђ приателЂ; а слухЂ, видђ , мирисанћ, осећанћ и вкусЂ — то су му слуге. Пратнн нћгова есу : слабостг,, страств, погрешке, блуднл и т. д. Место, гди онђ све то представлн као актерЂ, есте велико зрно песка, т. е.зе мла наша. (1ошг негито о човеку.) НемацЂ еданЂ пише на што чш животђ наличи, па вели : Проспчки животђ на .шкЂ е на дугачку предику узЂ велике посте ; грађански на новине ; скитнички на дитирамбЂ ; а слугинЂ на писмо, ерЂ и онђ увекЂ свршуе са „слуга покоранЂ" као и писмо. Жи вот-Б оне женске, кол гледа што npe удати се, наликЂ e на векслу са краткимЂ рокомЂ, на кои она после увекЂ жали што е брзо изишао; а животђ оне женске, кон дуго неће да се уда, наликЂ е на збирку романа и песама одђ више нби сачинителн. Докторски животђ наличи на

некрологЂ, наменћнЂ болестницима; а јкивотђ велике господе на законнкт, кои само заповеда шта ће други радити. Надничарски животђ наличи на календарЂ, ерђ надничарЂ живи само одђ дана до дана ; — светци су у томђ календару печатани црвенимЂ словима , ербо in крваво светкуе. Животђ подеранице наиичи на обнву рата свему свету; дужнички на вечиту интабулациш; а новинарски на вечиту елегиго iuto нема доволбно пренумеранта. М 58 Si Si ва, v. (U нужди се познае прилтелћ.) Дна принтела путовали су планиномЂ едномЂ, па угледаго мечку едну, те еданЂ побегне на дрво, а други , знагоћи да мечка немари за мртво ж .1 вотинђско тћло , легне на землго и учини се мртавЂ. КадЂ мечка дође близу овога другогЂ, а она га онгоши одђ свуда, и наипосле и на уво; па мислећи да е мртавЂ, отиде далћ. СадЂ сиђе онаи сђ дрвета, и радугоћи се што мечка ние ништа принтелго нћговомЂучинила, запита га: „Шта ти е оно шапнула мечка на уво?" А онач одговори: „Немогу садЂ сетити се башЂ све, што ми e шапнула ; али ми е казала то, да више неверуемЂ кикоме приителго , докле га годђ у нужди неискусимђ. " (Сузе Христове.) СрбинЂ еданЂ изђ Босне донесе eданпутЂ изт. Итали^ онога вкусногЂ вина , што се зове „сузе Христове." Радознали синчићЂ н^говђ onyuia те „сузе", па видећи да су сладке, рече отцу: „Да оће Богђ дати да се еданпутЂ и наше сузе заслади !" (Пречи животЂ неео безсмртностЂ.) УченогЂ човека еднога запита еда »Ђ: зашто еданпутЂ неизда кнБигу свого, коа е тако вешто саставлКна, да Iie га пниижевностг. одма записати међу безсмртне ? А онђ одговори : „Немогу е ioii№ издавати, докле наипре нестечемЂ иманћ, одђ кога ћу моћи живити; ерЂ заипре ми вала живити, па онда безсмртанЂ бити."

II а ii н о в и е. Француска, кажу, шилћ противг. Хине 10 илвда воиске. „Естр. Цтг." примћчава да то ние ништа на 300 милиона Хинеза. и додае да Француска нема ни зашто борити се, ерЂ Енглес ка тргугоћи сђ Хиномћ добива годишнћ по млого стотина милиона, а Француска нема толико ни стотина илпда, но можда се башЂ одђ садашнКгЂ заплета нада болћму.

О г Л А С Н. (2—3) Н долуподписани имамЂ 4000—5000 комада воловски кожа на продан), како на мало тако и на млого, по умеренои цени. А такође и добра пасули може се кодђ мене добити, на мало и на млого. У Београду 1. Марта 1857. Никола МиленковићЂ ћурчил на Теразш

(2—3) У Антулинои к>ћи имаде о ђурђевудне ове године за издаванћ еданЂ квартирЂ состоећи се изђ 4 собе едне куине са шпархертомЂ и шпаиЗомЂ , и едногЂ оделенин у подруму. — Кои га жели имати нека се изволи приавити притажателго у истои кући. К. С. А н т у л а, (2—3) У кући наслћдника г; П. Цукића на в. пинцн, има за издаванћ подђ

кнриш одђ идућегЂ ђурђева дана седамЂ дућана са принадлежећимЂ магагазама, и една ка<х>ана са вел .икимЂ подрумомЂ. Кои би желио исте подђ кириго узети на годину дана или далћ задржати , нека се погодбе ради принви госпои Цукићки у истои кући. У Београду 10. Марта 1857. — Сви броеви Шумадинке одђ ове годиие :viory се iouiTe доби^^и.

У КнвигопечатнБи Кнлжества СрбскогЂ.