Šumadinka

134

дински, а ЛРУ Г ° одт» самоп. правите .1ства сардинскогљ, што iofi онако опоро одговара на жалбу" ; и назива се сардинско нравителство „коловођомљ бунтовни покрета у Ита.пи", те ioim> и таквимљ, nots политикомћ cboiomi. прети „пореметити и политички поредакљ у свои Европи; но зато опетт> Аустрил само прекида сваку званичну свезу са туринскимт) дворомг. . а неће се пуштати ни у иаква већа непринтелвства противг. нћга". Тако Аустрин. „Патри" вели: „Одношаи, тако лко раздражени као што су међу Аустриомг. и Сардиниомг., наравно мораго еданпутг. букнути на раскрстг.. Зато е iomi. радовати се што су одношаи, као такви, међу ш.ича прекинути за време, докле ifi силе непоравнаго". По овоме дакле очекивати е да ће друге силе посредовати , а по „Фрмдбл."-у већг. се Француски посианиит. у Бечу , баронт. Буркнеи, труди поравнати стране. О распри пакг. међу ПрапскомЂ и ШеапцерекомЂ авла „Теимсг.": Шваицерскомг. пуномоћнику у Иаризу дошле су такве наредбе , да се могке рећи да се текг. починћ распра. Шваицерска т. е. неће ни мало да попусти (сравни бр. 32.), него оће да се кралв праиски безусловно одрече свакогљ суверенства надг. Навнбургомг>. На носледку што се тиче окршан међу Хинезима и Енглезима, Француске едне новине авииго да е већг. оправлћно противг. Хинеза 59 убоини лађа еиглески са 740 топова, осимг. други оманБи лађа, кое су такође добро оружане. Притоме ће, ако затреба , отићи 10 шђ 16 лађа одђ Флоте на Тихомг> Мору. јВмвдтрикци if ЕЕаливцн. ( п о Ч о к е у. ) Ми знамо до садгз само за неке чланове одг. неизмерногг. ланца суштества', и по већои части недостаточно примћчавамо како чланови истогг. ланца, кои се крозг. целу вселену повлачи, у свези стое. О чудноватимг. своиствама исти, само у очи падагоћи суштества' знамо тее;г> погдикое. Има раетћнии s кол се чине да су 63'дна и да спаваго као животии1-.ј има животинн, кое расте и разплођаваго се као растћнил; Јкивотина, за кое су дуго дршали да су растћниа, а кое у ствари нису то биле. Тима су подобни таконазвани полипи, црвићи, створенн одг. наипростие врсте и одг. наиразличнЈи родова и видова. Они живе у води морскои, рћчнои, езерскои, барскои и у тћлу већи животинн. Они нити имаго мозка нитн дишу, а опетг. живе , своеволвно се движу, и уста имаго , крозг. кон рану гутаго, а несварено натрагг. повраћаго. Нити имаго желудца нити црева: н^иово е изнутрашнК т).ло само Фина цевБ, а опетг. узимаго рану и сваруго е. Ооећаго веселћ и болг., као и свака друга животинн, знаго своимг. дугачкинг. жилицастимг. мишићима плћиг. свои уватити и тврдо држати, премда се одма непонн како ra могу спазити, почемг. се ни наиманћи трагг. одг. очиго примћтно ние. Множе се одвећг. брзо, и имаго скоро непрекидну гкивотну силу. Као -растћнин тераго пуполћке изг> тћла, кои расте. Ако е младг. полипљ, кои сг> матеромг. еданг. исти животг. има. доволбно израстио, то се одг> нћногг. тћла одчупа, тражи себи рану, и тера спола нове пуполБКе или младе полипе. Ово е разплођаванћ тако брзо, да за еданг, едини данг. више родова новг. жи-

вотг. добиго.и тако е распространћно, да е т>.ло сваиогг, полипа многимг. пуполБцима снабдћвено, одг, кои младн постаго. Неки се чине да су каквомг. Финомг. кожицомг. обрастли; други су покривени , као познати корали, некомг. кречномг. лгоскомг., у Koioft живе. Као примКр Ђ НБиовогг. брзогг. и прегрдноп. мпоженн може служити то, што наивећа коралска племена у мору буду стопу и по велика, и што одг. нби не само читави брегови израсте.него и по неколико мила велики острови изб дублвине морске произиђу. Скоро е веровати , да ова створенд, коа кречно обиталиште праве и разшируго, као што то пужеви и школБке чине, мораго бити прастара и наимногоброииид на землљи, или барг. да су то некадг> била, ерг. нема сумнћ, да се већа частг, садашнћ земне коре, или површиие круга земногљ, изг. остатака овакии и други створенн састои, и да су читаве планине одг. нбиовогтј креча саставлћне. И како се брзо Фамилие ови животннл умно;каваго, то би се изискивало грдно време одг> неколико човеч!и векова, да до толике множине доспемо.О изванреднои, у нћнма налазећои сеживотнои сили, дознало се ово: да 1и т. е. никаква несрећа, никакво требленћ сапршено поништити неможе. бдка врста ови црви , названа хидери, кои обично са своимг. прозрачнимг> и питинстимг. тћломг. висе о малимг. воденимг. растћнилма и разповидно се своимг> жилицама или мигпицама окрећу и граже ране и узмуеууста, тако е силе животне nj-на, да се сасвимх. размрвити може, а да се неубие. Секли су е на 3 и на 4 части, па за 24 сата свака частБ постане за себе животно, и иде по свого рану. Нвиову су изнутрашнБОСТБ извртали на лице, као кадг. се каква рукавица изврне, па по истеченшо едног>> дана почингоопетг> на исти начинг. живити и ранити се. Друге су врсте уздужг. секли; но до i0 дана рађале су опетг> младе, и нБиова су се уста опетг, саставила. тако, да рану могу гутати. — У нашимг. рнбиацима, езерама, и барама, као и у свима неотичућнмт. водама, живе милиони овакви живогипн, гди радо о ohomi . зеленилу и о сочивцима висе, коима е обично лети покривена вода.кол неотиче. Тада се голимг. окомг. една спазити могу. Само се на већагоћа стакла виде. Онда су, кадг> се скупе, наликг> на зрнце, а кадг. ноге разшире, на звезду, цветг., или репг>. Многи се за еданг. минутг> непоннгнимг. начиномг. претворе у наиразличние Фигуре. Наивећма i и лгтна топлота оживлава. Кадг. се чашомг. завате заедно сг> водомг., види се како се наирадие на ону 'страну повлаче, одг> кое сиа сунце. При каквочг акоМт. гласу сви заедно иду као поплашени. — ЖивотинК , кое у коралскои лк>ски Живе и ове праве, почемг, се чини ,1/а неке бале наликг. на креч -б избацуго, кое потомг, отврдну иу каменЂ се претворе , есу нћжне и наликг. на питие. Таква животина носи ал као фини млечне каилБице на каквомт. кад!ену или стени , одб кои се млади излегу. бдна и иста коралска грана бивала е често обиталиште иллдама такови животинл. Свака одг> Tifi беле е Фарбе, и има ocaMt мишица, а у срединн сваке мишице по едно грло за ждеранћ, а тћло евеома мало, н само е спола Слабим® некимт> кончићемг. за малу рупу корала утврђено. Ова и сва суштества подобне врсте живе и поавлгого се за време летнћ топлоте; зими изчезну. У топлимг. землама, нарочито у морама тамошнћпмг,, гкиве безброине струке, па ипакБ су се у тћлу гдипои родова и мале рибе нала-