Šumadinka

158

ву на свов раме, и однела е наглим-h коракомћ по соби горе и доие, како бш зарљ дћте у томт, шетанм неиу забаву наиазило. За нбомђ иђаше узастопце нКна кћи, кол се на нредметх> толикогћ узаиудногљ тћшенн (т. е. разплаканогЂ кралл римскогљ) част> принтно осмеивала, част> пакг> намргодила, кедт. наеданпутг. дћте престаде плакати. Kpa.ii. римеки узправи се; нћгово велико плаво око сматрало е сђ усхићенћглт. дивотно лице , кое за нј>имх > као сенка иђаше; затимљ се насмее, и пружи спое мале руке ki > краснои утћшителБки. Тада е први путљ повћрент, царевић -б неги младе дЉвоике , коа е сћ неописаномЂ радошћу славила свон) побћду Но оваи догађаи у соби ние само на собу ограниниченЂ остао; и цару и царици причали су,какављ срећни и непоннтни уплнвЂ ове дћвоике има на болг> или лштину римскогг. кралн; и они су ioи честитали и изавили ioR, да оиа код-н царевића остане подт> имевомг> прилтелБице нћгове. По кратком-b времену удостои се наклоности кралн римскогт, јоштљ еданЂ лшбимацх> но у манћои мћри, него господична С . . . Име овогб другогљ лгобимца застрла е тама заборавности ; а то бинше едно мало псето, чудновате шарене длаке, кое е веол>а према свакомт> пакостно било само не према своме младомт, господару, кои га e смео черупати газити и за уши вући, а да се неналготи. Ово куче, коме ћемо да дамо ripoнзволбно има ,,Азур -б" билше средство за разведренћ римскогљ кралн кадг> се сила воображенн дадилн и дворски послужавки већт> изцрпила у измишлнванк) забаве за неразположеногЂ царевића. Овако е растло три године дана ово дћте, кое е јоштб у колевки кралћмЂ постало; оно е у тишини растло, и нћгова e соба била моаеда едино мћсто у Еврони, куда ние продирао тутанБ ратова и побуна , кое су бесниле и кое се спреиале ; оно е тако растло, и све се већма савинло око свое младе принтелБице ; а кадљ ова ние била ту, онда е звао свога лшбимца Азура . и смено се псно и весело, кадљ га е псето зубима за столицу счепало, и сћ лготитимћ реженћмћ по соби вукло. Кад-Б е трећи дант> рођенл овога дћтета прославлћнЂ, ковга е рођенћ страовитомт. грмлавиномт, топова цћлом-Б свету оглашено, како се силно промћнио изгледг> престолне вароши и духт> нћгови житела ! Ован град-Б, у комђ су одђ 15 година све поб!>де Француске воиске у свечаностима црковнимЂ и засћнавагоћимБ торжествама свои одвкђ имале, — оваи градЂ , у комђ се воиничка слава Француза тако често блистала у дивотномђ блеску, морала се садг> навикнути , да слуша тутанБ битки, кое су сусћдне предћле шампанБСке крвлго напоиле, и светина е са немимЂ ужасомЂ читала по ћошковима извћстин у коима се могло шштђ еднако видити Француза блистагоћа храбростБ, — но ова ние више могла умирити узруане духове застрашеногЂ жителБСтва. ЗалудЂ су воисковође, да би светЂ умирили и охрабрила га, дали провести крозЂ ПаризЂ десетакЂ хиллда зародлћни сагознички воиника, нбиово круто држанћ и горди погледЂ, нБИова свћтини бачени усклицаи о скорашнћмЂ ослобођенго, све е то јоштђ већма умложавало суморностБ лгоди и стра и ужасЂ жена ; залудЂ е долазио у театерЂ комисарЂ са тробоинимт> понсомт> у средЂ позориштногЂ представлћни и читао скуплћномЂ свћту из-

вћстил о биткама кодђ Монтеро-а и Шам-обера; свћтнна е истнна радостно усклнцала, но при свемЂ томђ однео е сваки сво!ои кући суморне иислн и жалостне слутнћ. (продужиће се) Разпс нввости. (Нзнвлеni саучаствил) — Лако е пондтно, да е прославлћни естествословЂ АлександерЂ Хумболдг> у последнћмБ свомђ опасномт, болованго добиао безброина писма , у коима е изражено било чувство туге и саучаст 4 вид, а »ритомЂ и сваконке понуде и предложенв; но два оваква предложенн заслужуго з 6 огђ свов оригиналноетн да се овде напомену : бднг* чуствителна rocnoa замолила е у свомђ сђ наивећомЂ тугомЂ написаномЂ писму овогђ славногЂ мужа, да iofi у нћговои кући уступи едну собу до нћгове смрти, будући е нћна наитоплни желн, да при нћговомЂ издисанго присуствуе и да му она придржи свећу. — вданЂ тишлћрЂ пакт> понудио е самртнику свое херметично затворене мртвачке сандуке (т. е. сандуке, кои су тако добро затворени, да ниодкудЂ воздухЂ ући неможе) ; будући се у истима мртваци задуго одђ трулежи сахранити могу. (Чудновата коцка.) — игзђ Лондона ввлаго намЂ слћдугоћи смешанЂ догађаи: „ бданЂ отмћнЂ човекЂ имао е две одрастне ћерке , кое е већБ лшгао разудати. Недавно дође му у кућу едапЂ просиоцЂ, кои се пакЂ нив никако могао рћшити, кого да узме; ерЂ му се обе девоике подеднако допадале ; и зато остави онђ отцу на волби , да о н ђ ту сумнго прекнне , и да му опредћли, кого онђ т. е. отацЂ оће. ОтацЂ пакЂ дође на ту смешну мисао , да стварв оку коцкомђ рћши. — Коцка падне на млађу; но ова неће ника?1о на cboio с гарик) сестру да удара; отаце пакЂ оће да одржи свого важност& родителБску. Млађа сестра видећи се у томђ положенго, наумна е, да ту стварБ преда судовима; и будући да парнице у Енглескои обично читаву вћчностБ траго, то ће за то време по свои прилици нко оладннти обестрапа жестина. — бданЂ проФесорЂ у Штетину (у праискои провинцш Поморанскои) обавио е недавно, да ће онђ држати ирочитаванл „о o к о л н о с т и м а, подђ коима би могла наша землн пропасти", и то наивише тога ради, да ставн лаковћрностБ и плиткоћу лгода на пробу, а не башЂ толико з 6 огђ новаца, кое ће томђ приликомЂ добити. •Млогоброини присуствугоћи слушателБн зачудили су се веома, кадЂ су нзђ уста самогЂ проФесора чули, да е 1. JOhi'H 1857. године онаи данЂ, у кои ће се земли наша сударомЂ са грдномЂ понвити се имагоћомЂ репатомљ звездомЂ у комаде раздробити и пропасти. КадЂ е пзкђ друго прочитанћ о томђ истомђ предмету држао, накупило се шштђ трипутт> толико света. (ЗанимлЂива грађанска парница.) бдне берлинске новине доносе намЂ о еднои парници, вођенои у вднои вароши на Вастули реки слћдугоће: „ТамогинБи еданБ спаил, кои е имао велико стадо оваца, шилио е исто сваки данЂ преко рћке на супротну страну, гди е онђ имао такође свое землћ, да iiaey. За превозЂ оваца употреблћна е една повелика скела , кошмђ е овчарЂ самЂ управлло. вдномЂ предЂ вече, кадЂ