Šumadinka

У Београду 18, Maia 1857

ШЈМ&ДИВКЖ, ti е т t д

Е®1,НЖ®®Ш©ОТ1> 9 ШМЉ

тш* <м т&Т В Оваи листђ излази сваке Суботе. Цена e одћ 1. Anp. до нсве године 18 гр. За огласе плаћа $ К s» ^ се 3 нр. ср. одт> врсте за вдан -путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ. џ/

СМРТБ ЛУДВИКА XVI (прев. нзђ Минђа.) Народни састанакг. (конвентг>) установи се 20. Септембра 1792. и отвори свон засћдан1« 21. 1 оштћ у првомг. засћд«н1 - ш укине онћ кралћвско достоинство и прогласи репуб.1ику. 22 присвои онћ себи репуолику, излвивши да се неће внше започинатн одт> год. //". слободе , но одг год. I Францускерелублике. Посие опм први мћра cii усклицанЈ .мђ одобрени и сг. некимг> соперничествомг. демокрац1е и одушевлћнл одг. стране обе партае, кое се бмле разделиле при свршетку законодателне снупштине, конвентг., мћсто да се одао пословима. преда се унЈтрашнБимга распрама. Жиронденцн и Монтанарци. пре него што ће установити нову револуфк), хт!.ии су знати коме ће између нби двое она принадлежати, игрдне опасности нг,иовогт> иоложена нису предупредиле нБиову борбу. Они суичали више него игда боати се Европе. Почемг. су AycTpia, Пруска и нћки владателви у Нћмачкои бнли ударили на Францусну пре 10. Августа, то се могло садг. сасвимг. мислити, да ће се и други владателви изразити противг. нћ после падена MOHapxie, затвора Луи XVI и убиства у мћс. Септембру. У у нутрашнБОСти брои неприатела револуцие био е умноженг,. Требало е кг. приврженицима уставногљ кралћвства присаединити оне. кои су се мшво бринули за судбину Луи XVI. и оне, кои су дрзкали, да e слобода немогућна безг> правила и подг. владћниемг. светине. Усредг. толики препона и противника, у оно време, кадг. е нниова слога бмла краинћ нуЈкдна баии. да 6w се у ударало, партае Жиронда и Монтанв нападну една на другу сг. наивећимг. огорченћмг. Истина, да о_ ве двћ партае нису могле една другу сносити, и да нбиови поглавари нису се могли сиожити: толико е бб!ло повода нг. удаићнго у нбиовомђ супарничеству за виаДћн1е и у нбиовб^мљ намћрама! Жирондени бмпи су одг. догађаа принуђени, да бу: ду репубииканци. Наиболћ би !имг> приличило, да су биии остаии уставни. Чистоћа и искреностх. ш.иовr>i намћра, нбиово гнушаванћ светине, одбацивашћи насиина средства, а особито, што су тако паметни биии да нису покушавали оно, што ние било могуће, све имг. то било као законг.; али они нису били слободни, да остаН У такови као што су се изг. почетка поиазивали. Они С У слћдоваии нагону, кои е нх>и вуиао кђ републики, и

? 43.

они се мало по мало навикли на ову Форму правле1пл. Премда су mo данасг« ватрено и искрено желили, они су niiaiti. осг-ћали како eTeuuto hio установити и утврдити. Стварв имђ се чинила веиика и лћпа, али они су видили, да нема nro^iS за ту стварв. Светина Hie имала ни просвћштенћ ни нрави, кое су потребне за ову Форму авногт.управлеша. Револуц1*д, koio е бмла произвела уставодагелна скупштина била е ioniTb законитја, изћ тогћ узрока, ihto е бмна праведна; она еимала свои уставг. и с8ое грађане. Али една нова револуфи. коп 6ti нижу классу жителБства позва-ia у дрл;авно управлен!е, не бм могла дуго транти. Опа 6ti морала повредити премноге интересе, а имала бм само привремене бранитетелћ, нижа класса могла бм дћиствовати и управлпти за време кризе, али не свагда. Но ипакг. на нго се моргло осланлти, кадг. се саизволавало на ову другу револупјго. ЈКирондени то нису учиниии, и нашли се у сасвимгз кр"вом г Б положенго: они су изгубнли помоћв уставнм, без-Б да су придобили помоћв демократа, и они нису имали на ceoioK страни ни Bbicoi;y, ни низку класу. И тако су они само полу — партаго сачинлвали, кон е брзо бмиа оборена. ерг> е бмиа безг> жила. Жирондени, послћ 10 Августа. били су између среднћ классе и нросте светине iijto су Мопархисте или партал Некера и Мунје-а послћ 21. РОн1а бмли, између привилегиранм класса и грађанства. Монтанвска партан напротивг>, хтела е републику сг. народомг.. Поглавари ове партае, кое е важноств Жирондена помрачавала гледали су, да оне оборе, и на imioBo мћсто дођу. Они су бмли манћ просвештени, манћ краснорћчнви, али b K iiitih , рћшитеин1и, и нимало негиедећи на свол средства. Краинн демокрац|'н нБима се чинииа, као наибоић npaB.ienie; и што су они називали народомг.. то естБ нижа класса бмла е предметг> HbioBu непрестани ласкана, и nsioBe наивеће бриге. Ниедна партал Hie бмла опасшл; али сићдственЈе радииа е она ј за оне, сг. коима се борииа. Одма како се OTBopio конвентг., Жиронденн су бмии заузели десну странку, а Монтанлри кран ићве, одг« туда су и добиии име, подг> коииђ се она назива (партан ст> брега). Жирондени бмии су наиснажнш у скупштини.у обште, сви избори по департаментима бмли су испали у нБиномг. сммслу. ВелиЈпи брои депутираца законодателне скунштине бмо е повторително нзбранг>; и