Šumadinka

170

будући, да у данашнћ време сагози иного чипв, сви чланови, кои су бмии савдинћни са депутацјом-п Широнде, или сг> обштином!> Паризскомг. пре 10. Августа, опетЂ се поврати.ш сћ истммћ мн1,н1има. Други су долазили безг. системе, безт> партае, безт, наклоности, безљ HenpiнтелБСтва, они су сачинлвали што се у оно време звало равница или блато. Оваи безкормстнми сагозћ у борбама између Жиронде и Монтанв прелазЈо е свагда на праведнЈго страну, докле е нбои 6 бгло дозволћно, да буде умкрена; то еств дотле, докле се ше за себе саму болла. МонтанБСка партан састоала се изг> Паризски депутираца, кои су бмли нзбрани подх. упливомљ обштине одт. 10 Августа, и изћ нћки департаментски нвни републиканаца, после су нгоони умножавали. кое су догађаи разпа.и,иваии, или кое е страхг, ki> нбои придруж1о. Али премда е по брого мапа бмла у скупштини, ипакг. Hie obi.ia манћ снаагна Јоштг. у оно време. Она е владаиа у Паризу; обштина бмла е нг,ои одапа, и обштина е дотле дотерала, да е бмла постала прва властг, у држави. Монтанпри нокушавали су да обвладаго свразнммЂ департаментима у Францускои, установивши дописиванћ у смотренго намћра н поступана између варошкогг, Паризкогг. началничества и осталм варошки поглаварства, ипакг? они нису сасвимг> успћли, и департаменти бмли су по већои чаоги наклонћни н б iовмм'fa противницима, кои су одржавали нбиово добро ммшлћнћ средствомг> кнћижица и новина, кое е разпошилно министерг> Ролант>, когг> су кућу монтаннри називали уредг пвнот> дг/.va. а нћг ове прјнтелк сплеткароше. Али осимђ саединћнн обштина. кое јимт> е пре или после морало исг/асти за рукомт., имали су нпптг. саединћнћ ct Лкобинима. Оваи клубт>, имагоћи наивећ!и упливт>, као наистар1 *и и наираспространитји. промКнБивао е духг> у свакои кризи, безг. да е име променБивао. Клубг. Паризcnifi бмо е глава Лкобинизма, и скоро суверенсни владао е надг. другима. Монтанлри су га сасвимг. бмли обвладали; они су већг> бмли одатле изклгочили Жирондене сг> многимђ обтужаванкмт. и досађиванћмљ, и на мћсто чланова одт> грађанства увели су Саннилоте. Жиронденима е само остало министерство, кое е поредт> противлћна обштине, бмло немоћно у Паризу. Монтанари пакт> располагали су ст> целомЂ дћиствителномг. силомт> у главнои вароши, ст> нвнммт> духомт> преко Дкобина, сг> варошкимЂ одћлен1*нма и ст> предград]'нма преио Санкилота, наипослћ ст> бунтовницима преко варошкогт> началничества- Прва мћра партаа, почемт> су бћми заклгочили републику, буде да се потуку. Жиронденн бмли су разлгоћени збогт> убЈиства мћс. Септембра, и они су ст> гнушаванћмт. гледали у ионвенту оне лгоде, кои су то совћтовали и прописали. Двоица између остали побудили су наивеће негодованћ: Po6t3cniepi>, за когт> су ммслили да тежи за тиранствомт>, и Мара, кои се е одт> почетка револуц!е у своимг, новинама проглазт за апостола y6iftcTBa. Они су ст> већимт. огорченћмг., него памећу 6 б 1 ли обтужили Робесшера; кои 1оштт> Hie бмо тако страховитт>, да збогт. диктаторства буде обтуженг.. Нћгови непр!нтелБИ, пребацугоћи му невћронтне планове, и у свакомг. случаго немогавши ifi доказати, сами су умножили нћгово народолгобЈе и нћгову важностт>.

Po6ecniepi>, кои е играо тако страшну роллу у иашои револуцш, започео е у првомт> реду дћНствовати. Пре тога, поредг. ceiro свои усилдванн, бмо е онг> ниж1и у cBoiofi партаи: подг> уставодателномг> скупштнномт> бмли су други знаменити поглавари; подt. законодателномт> бмли су поглавари Бршо и Пет!онт>: 8. Августа Дантонт>. У овб 1 мт> разнБ1мт> епохама «3flBio се е противт> онбк кои су га помрачивали ст> нб10вммт> гласомг. и народолгоб1емг>. У сред -б знатнБ! особа прве скупштине, немогавши се одликовати, но само са простБ>мт> своимђ мнћн1емт>, показао се е, као претеррнБШ реФорматорг.; у другои скупштини бмо е постао уставнБ1мт>, ерт> су нћгови супарници 6 б 1 ли обновителБи, и он'б е Нкобинима roBopio на користв мира. ept су нћгови противници воину захтћвали. Послћ 10. Ангуста учт е онт> у влубовима, како he упропастити Жирондена, и доћи на m I . cto Дантона, свагда саедиплвагоћи стварБ свое суеге са ствари еветине. Ован човћк-fc, когг. су даровавјл бмла обична, и кои е имао суетанг. карактерт>, збогт. свое низкости чин!о се, да е међу послћднБима, а то е велика нолза у револуцш, и изт> свогт> самолгоб|'н теж!о е за првммг. степеномт., све е чишо, да се тамо попне,све e предузимао, да се одржи. Po6ecniepb имао е качества за тиранство; никакву ВБ1Снрену душу, но просту; само едну страстљ, споллшностб отечестволгоб|'а, заслуженми гласт> неподмићена строгт> животт и нимало негнушавагоћи се одг> крви. Онт> е доказао. да се у грађанскимт. побунама неможе постићи политична срећа са своимт> духомт., но са своимт> поступанћмЂ. и да е среднхЛи духт>, кои е тврдоглавЂ, силнји, него вмспренБШ духЂ, коисепрекида Треба такођер-b рећи, да е Po6ecniepb имао подпору грдке и Фанатичне партае, кое е уиравлеше. онђ тражјо, и под ,'0магао начела послћ довршене уставодателне скупштине. Ова секта имала е свое порекло изб 18. столћтјн, когђ е нћка мнћша представлнла. Она е имала kja символђ у полити дружствени уговорг , одђ Русо-а , у вћри деизмЂ исповеданн eipe савoi скогг викара\ она е доцше кроЗЂ нћко време бмла све то удћнстеовала у уставу 10д. 1793. и у богопочитанго врховногЂ суштества. У развБШЂ епохама револуц |'е 6bi.io е више система и Фанатизма него што се ммслило. (Продуженћ слћдуе). OnonieBse дсгввнљсгага K|i».s3i giBaiacKori.. (Свршетакт>.) И пре нег' што е госпоа МаршандЂ на дужностБ зовнула, чувствовпла е већЂ радостБ, кого iofi е Господична С - • • • причинила; али у писму, ное е нћномг. cbiну послати хтела, морало се шштђ едно уметути, да бм већегЂ очанника утћшило, нег' што е нћнЂ. Обе ове сазаклетнице на то се сагласе, да све досадне удале, e да тогђ дана часЂ изберу, кадЂ бм иралБ римскЈи нђиово предузеће сврпио. 6 дномђ га сама засгану, и roсподична С- • • • дозове га еднимЂ знакомЂ главе к' себи, и говораше r .iy полу— тшмђ гласомЂ: — „Ако ми се обећате, да нећете ни наНманћ лармати, но само полако говорити, то ћу вамЂ нешто приповедити , кое ће васЂ лко обрадовати." — „Какву басну?" питаше дете. — Не, праву истину. — „Е. добро," одговори онђ , спус-