Šumadinka

У Б еограду 1. K) hih 1857

ШУМАДШШЖА,

А i С f % Ш Д

жшљжжшвм©шта 9 шжтжвЂг ш ттттшЋЖ*

ТЕЧ. TS.

Ован лнстт, нздазн сваке Субоге. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За or.iace плаћа се 3 кр. ср. одђ врсте за едан-путт» а 5 кр, ср. за трипутт».

Љ' «

11 у Т « is II с у д б li н е. (Приповедка изт. древни вреиена србски.) I. Сунце се већт> no.iaKO клониио залазку; сћнка грмова и шиблн све се већма уедно сливала и мћшала са слабомљ присћнкомљ, кого вечернљи зраци сунца на суморну едну стћновиту долину рћке Мораве бацаго; сове и ноћне птице. кое се одћ зрака сунчаноп по пештерама и мрачнимт. кланцима криго', оживиле су и подмукло нбиово креттанћ неприатно е иотресало ноћну тишину, тако, да e душу осамнаисто лћтне дћвоике Волнне кон се у планини закаснила, и иод е иначе неустрашимо кроЗЂ дивлби оваи предћлљ унакрстЋ пролазила. нека таина зебнл обузела. Она билше дошла у ову дивлачку пустинш ioiUTi. око подне, да ту набере лековите траве, кое нигди тако у изобилш не билше, као у овимг> необитаваним b и дивлвим-б кланцима. Одђ ови трава хтћла е она сварити цћлителни лекг> својои старои и болнои маики, коа е у еднои усамлћнои колеби у средг> планине самртно лежала Дћвоика се већт> одавно могла кренути кући, да ние на еданг. сатт. предг. залазакг. сунца одђ умора подг. еднимг. гранатимг. растомг. легла: и ту чудновати санакг. снила. Она е снила, да io е еданг. лепг. и племенитогЋ изгледа младићг., коме равногг. она iouiTi. никада видила ние, нћжно загрлио, и да е у томг> тренутку неисказана милина прси нћне потресла; но изг> овогг> чудноватогг. и нбои непознатогг> осећанн, тргне е едно суморно страшило, кое iofi е гробнимг. гласомг> прозборило ове рћчи: „Савладаи чувство и страстБ , кол ти у души ма' преузима ; на стази судбине твое не клил мирисно цвеће лшбови; ти си посвећена освети, и само средствомг> освете можешг> ти срећномг. постати !" Ово страшило на то изчезне, а одма затимг. отргне се и онаи младићг. одг. нћ ипритрчи другои дћвоики, клекне предт. нвомг> и завћри нбоизи свечано вћчну лгобавБ и вћрностб . ЈЗолана е одг, силне туге и стра повикала и кадг, се иза сна тргла, бацило е сунце последнћ свое зраке на вр ове горостасни ела. Замишлћно продужила е Волана свое траженћ лековити трава и ние се иикако могла отрести овогг> чуДноватогг> сна, кои е душу нћну тако силно потресао.

Ликг> oiion. красногг. младића, когг. ioK е нћна сила воображена у сну показала, живо е трептио предг. очима нћнимг., и премда се она усилнвала обратити мисли свов и позор'Б на онаи посао, збогг. кога е одг. куће пошла, оиа ние могла никако истиснути производтЈ свога воображенл и37з узбуђене душе. НоћБ билше већг> далеко превалила, докг. е Волана све потребне ioS траве набрала. Дивлћ су х^лли планинс1!и потоци, силние е дисао вћтарг. и преламао се о кршеве, асние су крештале птице ноћногг. мрака, но при свимћ тимг> странама, и премда е млађеио срце Волинино нека зебнд обузела, ишла е она cboi'oh кући ипакг> тихимг> коракомг^ сб ноге на ногу; ерг> !оштг> еднако aanocio е мисли нћне чудновати санг., но она nie мнслила памо на оногг. младића, него и на оно грозеће страшило и нћгове рћчи, и тада се она сћти, да ioS е и нКна мати често говорила подобне рћчи, кадг> се случаино кадг> повела рћчБ о лшбави, и та околностб ви» дила јои ce врло чудновата и испундвала е нћно срце страомг> и некомг> немомг. слутнБОмг.. „Чувствованћ. кое самБ у сну имала," уздисаше Boлана, биаше тако прелестно и небесно, ахг>! — па л да ra утаманимг., да му се никадг. зар -б не предамг.! Какву ми накнаду може за то дати освета? — Нећу , немогу; н самб већг> едномг> гсвете слвстб уживала, но душа е мон све то свок)мг> тугом -b, а савестБ своимт. каанћмг. горко одплатила. вдномг> играла самБ л сирћчБ сг> моимг. питомимг. еленчетомг>, кое ме у несташнои cBoioIi игри роговима рани; н огрезнемг> у крви. У слепои жестини гнћва доватимг> н лукг> са оштромљ стреломг> и прободемг> еленче. У онаи ма', кадг> му е стрела срце пробола, н самБ радостно узкликнула, што е око мое тако добро погодило. Али кадг> се невино живинче у крви cBoiofi и самртнимг> мукама предг> ногама моимг> валнло, онда ме обузе неизказана туга и силни болг>, силши одг> оногг>, кои ми е причинавала мол рана , и а бм тада драговолБно и две такве ране отрпила, кадг> би само мое пренагло дћло загладити могла. — Не, не, освета неможе никадг. бити тако виспрена и сладка, као лшбавБ !" Ворећи се сг> оваквпмг> мислима стигла е она у глуво доба ноћи усамлћнои колеби свое маике. Она no.iaко отвори врата. Маика е нћна сиавала, али нћнг> санг>