Šumadinka

184

ру у Оџакову тукао, па садт> одћ гиадн скапавамт>. „6си .1ђ tw дакие бмо у омои битки кадг> су Руси ма.чи Оџако†отели упмта султанЂ. „Господару правовћрHbi, Оџакова нема два, већ-b еданЂ и таи еданг> отели су Руси." СадЂ султанЂ увиди, да су ra нћгови министри преварили, и за предупредити веће преваре неке одђ нби повеша, а неке изђ землћ прогна. Ш а .! u ii е. Буди npiaTeHio твоме npiH-re.iB, лшба свакогљ noiuтеногЂ човека, непоставлнгоћи разлику између вћре,заниманјн и народности. Пр|нтеи1>ство данаст. вишта Hie него тргованћ, ерг> ти нико данасЂ неће бмти npijiTe.iB, ако каквугодЂ асну одђ тебе нема. О дђ смрти се нетреба боати, ерЂ е она по себи добро, будући се нвомђ учини краи свима злама. Само онаи кои цвстђ на дрвету чува, може на плодђ мислити, и само онаи, кои е семе посело, може се жетви надати. Отечестволгоб !е наивиша е добродћтелв, ерЂ у прсима гди оно неживи, нема никакве .побави; дакле ни добродћтелЂи. , Tpy^o.iro6ie е вмгпе одђ оштроум!а, и илддама, г:ои 6w са овммђ вратЂ себи сломили, попну се сђ онммђ срећно на висину, кудЂ теже. Богатство брже отврдннва срце човека, него клгонала вода не. Чуваисе одђ површногЂ, едностраногЂ и замршеногђ изгледа стварш! Изслћди имђ темелв; успокои се у свему, шта читашЂ, слушашЂ и мислишђ , само при чистммђ и опредћленшмЂ поннтјдма. 6рЂ привезати се за мрачна и несавршена nonaTia, то пронзводи замћшателство и иеспоразумЗ>ванћ. Шта не 6w смо дали за едну основну надежду у смрти! — ОћешБ ли да е имашЂ, то се учи Бога и себе самогђ познати. Наивећа частћ лгодји nie злонаравна, неће ни зло да чини; a.in и међу самммЂ онмма, кои се виде, да iн е природа правичнима и добрима учинила, мало ш е, кои

бм доволбно некористолшбиви бмли, кои бм волћ и наравне величине имали, да добро сђ некимЂ пожертвованјама своима чине. Чувство правде и саболћзнованн, природнмн нагонт, кђ дружевности, гордо ^тБ да е полезанЂ и кв номагант готовђ бмо, свима е лшдиа обште. оно може бћдомЂ у> самлћни дивлдка задржано, али не изкоренћно бмти. Но нагони ови получаваш развигакЂ оваи у свеобштемљ животу, а управланћ свое разсуждаванћмЂ и размишлнванћмЂ. Растен1-, нравствене науке зависи дакле одђ просвете ума нб!овогђ. f ©дгонетке. 1. Корнача, ерЂ носи свого кућу. 2. У апотеки. 3. ЛанЂ. 4. Оне на мапн. 3 а г о н е т к е. Ко развлачи свои посао и опетЂ у свое време буде готовђ? Некува се, нежваће се, негута се, и опетЂ многима добро npia, и безЂ нћга немогу бмти? И зђ живота самв лроизишао, самЂ животђ немамЂ, а кадарЂ самЂ свакомЂ жнвомђ ijito оће одговорити. Коме све у свое време долази? € l' е ii bbi т а. При Суду АлексиначкомЂ надЂ масом поч. Цветана Мишића б. дунђерина изђ Алексинца 2 Августа. При Суду Крагуевачко .МЂ надЂ масомЂ поч. Николе Поповића ђеде 16 Августа. При Суду ЧачанскомЂ надЂ масомЂ през. Младена Агатановића с' Рашке 5. Августа. При Суду в. Београда надЂ масомЂ поч. Неше Николића изђ Подгорице у Турскои 5 Августа. *1 bi аз . в! т и вц i Н ач. окр. ЧачанскогЂ продаваће у Чачиу зданЈе сђ плацемЂ у комђ е судЂ бмо 25. 26 и 27 НЈнјл. Нач. окр. ПожаревачкогЂ продаваће добра Милоша ГаиногЂ изђ Бора 10, 11 и 12 Шши. 22 т. м. држаће се петодневнми панађурЂ у Карановцу. 15 т. м. држаће се петодневнми панађурЂ у КруI шевцу —

О Г Л А С И. Подписанми радЂ е своа непокретна добра, кон се у Неготини и око нћ налазе продати, и позива оне, кои би што одђ истм купити жели.ш, да му се npiHBe. Добра су проценћна и то: кућа у Неготини 350 Д ц. браникЂ са 500 комада дрва и поредЂ нћга два дана и по ораће зем.тћ, кон се као башта уно греблнва 200. Д ц. Ливада на РадуевачкомЂ путу 40 Д ц. браникЂу селу Лсеницм 50 Д; ц. Ливада близу

Неготине 10 ц. И сподђ ове цене неможе се ништа дати. Ко жели видити добра нека се обрати отчуу момђ Сими Новаковићу у Неготини. ИЛШ ЛУКНћЂ ПрактикантЂ Ilon. Просвете.

(4—4) К одђ Т о ш е П о п о в ић а бирташа кодђ „ДампшиФа" има ле,па Карловачка вина по два гроша ока. Ко жели на више узети може евтише добити.

Како се на кнћигу „ЦрногорацЂ или страданн Хрис ^нна У турскои- HBio знатанЂ брои предуписника, то е издателго могуће бм.ш штампати неколико стотина екземп лара вмше него што бм нвлћне предуписнике погребовао. Зато се овимђ обзнанн) читагоћемЂ свету, да писма сђ именима гг. предуписника 1 оштђ прима у шабцу проФесорЂ СтоенЂ БоишовићЂ, докле годђ прва свеска неизиће, а та се већЂ у велико штампа. (2-2)

Издае »laoSonsip'b 31. Ilt'iia^oBtiili'b. У КнБигопечатнви Кнлжества С р б с к о r ђ.