Šumadinka

У Београду 8. К) hui 185 7.

т^Ш£кЛШШША

i i i f 1* i д

ткч. Ч Г1*

Оваи листђ излази сваке Суботе. Цена e одт> 1. Апр. до нове године 18 гр. За or.iace плаћа се 3 кр. ср. одђ врсте за едан -путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ.

II j т » ii ii С j д б и а е, (Продужено) „То си ти заиста 6w.ia," одговори ioK болна мати, и н1>не одљ боиова и немоћи изумрле черте постану при obiimii рћчима за неколиио тренутака придтце, тако да су имале изразљ необичне благоети и нћжности, вое r B o ллна редко кадЂ на нвоизи примћтила. — „Не само да ои 6biла послушна," продужи Вешта, „него и раз^мпа и оштроумна, тако, да самт> навћкЂ задово.шна ст> тобомт> бмла. Испуни н доврши велики задагакљ, за кои са»п> те спремала и одгадла, и будн умирућои а скоро и мртвои твоioir маики оно. што си iofi нав1>кг> 6w.ia. И онда he те срећа увћкЂ пратити, и ти ћешЂ до великогт> почитана и славе доћи у овимђ планинским-b предћлима. Приврженици стари наши богова носиће те на рукама своимђ, а послћдователћи новевћре, (т. е. христиннства) стрепиће одг> тебе, као одђ пламенитогЂ мача: а и едни и други изговараће име твое са страхопочиташемЂ и раздрктанимЂ срцемЂ. — Сћди садЂ краи мене, и с iyiuafi добро, шта ћу ти причати , да би све мое речи добро запамтила. СадЂ е већЂ дошло време, да дознашЂ и ти све оне околности и тамне, кое се мене и тебе тичу, и да разумешЂ едну суморну приповедку, коа ће ти доволбно раз лснити, зашто самЂ те а изабрала за opj'^ie иое освете, и зашто ова племенита страсти, изпуннва прси мое до последнћгЂ мога часа, СмртЂ e иначе наибо.и>и изравнателБ, кои укоренћну мржнго заглаћуе, и кои застарела злочинства затире в К чномђ тамомЂ заборавности; а - 1и размирица, у noiofi самЂ се и борила и страдала, нетреба да се мошмђ смрти прекида. Крваву мржнш, До кое ме вопшоћа злоба разпламтила, однећу а и на °наи светЂ; н надЂ моимђ гробомЂ н пепеломЂ нека се 1 оп 1 тђ еданпутЂ разбукти очанна борба, коа ће се окончати са смрћу мои непрјдтелл. — Но npie, него што ћу започети причанћ мога страданн, даи ми оваК цћлител"и напитакЂ, кои си ми ти зготовила. мое добро дћте. Жи®отђ и здравлћ повратити ми неће, али даће ми барЂ толико снаге, да ти могу изпричати све, што ти е годђ нушно знати." Волана iofi пружи напитаКЂ , и сћдне на постелго "раи свое маике. Пошто е Вешта испила лћкове, запоона причанћ свое. »КадЂ самЂ се д родила, не бивше се iouiTi, прострло христипнство чакЂ у ове предћле. Мол e мати

бмла жена видовита (т. е. пророчнца) и цћо народЂ звао н) е „мудра жена изђ Дрибе планине" ерЂ у свимђ племенима среднћ Cp6ie (шжне границе садашнћ Cp6ie одђ прилике мало ни ;ке исподђ Крушевца) nie 6 б 1 ло готово ни едногЂ човека, коме н!е она сђ ползомђ послужила или у изцћленго какве тежке болести, или коме nie барЂ са мудримЂ совћтомт, на руци бмла. Она е дуго време у налсрећнЈемЂ браку живила сђ моимђ отцемЂ, кои е у ратио доба на челу едне чеге ратника бран1>) землш одђ Heupiaie.iH, а у мирно доба заштићавао свети лугЂ наши богова одђ насртанл неосвећени. Она е мене и мош сестру Лриу, кол е две године млађа одђ мене 6bi.ia, у зре .иемЂ узрасту почела обучавати у великон науцм, познавати таине и чудновате силе природе и владати сђ нћима. На скоро претекиемЂ далеко у овммђ знаннма moio лакомисленпо сестру и постанемЂ тако лшбимацЂ мои' родитела. Но при свемЂ томђ е знала « Лрна доста одђ они вћштина у коима насЂ е мати обучавала. КадЂ ми е бмло одђ прилике 18 година, а Moiofi сестри 16, дођоше неколико калуђера изђ Грчке у паше планине и почеше проповћдати едну науку, коа е пропашћу грозила важности и достоииству наши донде почитовани стари богова. Велика частв народа поведе се за овимђ странцима и одпадне одт» стари богова. А и моК отацЂ приклони се р1>чима грчки свештенина, и био е одђ нс>иови рћчи и начела тако занетт,, да е и у нћму сазрела намћра, одпастн одђ стари богова и примити нову науку: христиднство. ЗалудЂ се мати моа противила, залудЂ в она прорицала нћму и дћци нћговои пре или после велику несрећу и жалостну судбину; онт> и тв1ме е

е душомЂ и срдцемЂ заволт христианство, нарушенЂ нашЂ домаћи мирЂ. Мати се молЈразведе сћ нђимђ , будући е нћнЂ вћрозаконЂ нђоизи забранћивао живити у брану сђ одпадникомћ. Л и мол млађа сестра морадосмо слћдовати нашои матери у ове дивлћ планине и кланце, гди е она затимЂ себи обителЂ направила. Велика жертва, кого е она тимђ поступкомЂ принела старои ceoiofi вћри, прибавила е нђоизи нодђ оие части народа, коа е такође боговима отечественимЂ вћрна остала, наивеће почитан!е и уваженћ. Она ''е одђ тогђ времна поздравлнна одђ целе околине као неко избрано лице неба и свака е нћна речв важила као какво пророчество. Но она е само крагко време уживала ова одличиа. бдно готро нађемо е ми мртвујна постелг>и.