Šumadinka

191

на то се све снагеисиле обрате на другу страну. Салт> предложи, да се Л ј ^двикђ XVI прог.паси за кривца но да скупштине цКлогг> народа изрекну казнЂ. Бизо боећи се,дасе сђ тбшт , конвенту неприпише слабостл, пред105КИ да самЂ конвентЂ изрекне казнв, те да се послћ тога одђ те пресуде апелира па пресуду народа МонтаНН ри с.е живо упну противЂ тогћ > мнКнЈн. а осимђ obm и велика частћ умћренм уставобранителн, кои су ммсл или да ће се породити грађанска воина, ако се народЂ у свое скупштине сазове. Конвентг. се савћтовао. и кадт> се предлоЈкило питанћ апелирана на народт>, 284 гласа бмла су за апелиранћ 424 а противт> тога; десеторица нису се хтћли изразити. После тога, почемБ се апелиранћ одбацило, пређе се на страшно питанћ о опредћленш казни. Париз-t е бмо у наивећемЂ степену узбунћнт>: претило се депутирцчма и на саиимЂ вратима скупштине; бонло се новм иступлКна народа; по лкобинскимђ клубовима орила су се нападана на Лудвика XVI и на десну странку конвента. Монтаннрска партан, кон е донде бнла наислаб1л, ишла « на то, да средствомг. застрашенн доб^е вБипество. Наипослћ почемг су крозЂ четири сата депутирци прозивани давали свое гласове, рекне предсћдателљ BepHtio: „Грађани, н ћу прогласити резултатЂ вотиранн. КадЂ правда изговори, мора доћи редЂ и на човћчностг>. Bti.io е 721, кои су давали гласове. Савршено вмшество бмло бм дакле 361. гласЂ. СмртЂ буде проглашена сђ вБипествомЂ одђ 26. гласова Мнћн1н су бмла помћшана: жирондени су се изразили за смртг,; наивећа частЂ десне странке изразила се за затворЂ или изгнан^е; неки монтаннри изразили су се као и ашрондени. Чимђ се дознао резултатЂ вотиранн предсћдателБ рекне са жалостншмЂ гласомЂ: „Н излвлме.чт, у име конвента, да & смртЂ казнЂ, kow е онђ изрекао противг Лудвика Катгета. Бранителћи ступе предЋ скупштину: они су бмли врло забунћни. Они су покушавали да доведу скупштину на чувство сажалћнн, сматрагоћи на малми брои гласова, кои е пресудт. Али се ово питанћ већЂ претресивало и рћшило. „Закони се сачиплваш башЂ само по едномг вигиеству рекао е еданЂ МонтаннрЂ ■— ,,6Vr&," одговори еданЂ глаСЂ, али се заклтченл могу опозвати. животт, пакЂ едноеЂ чов^ка неможе се. МалербЂ хтћо е говорити, али Hie могао доћи до говора. 6цан4> угушавало е нћговЂ гласЂ, и само е неке молбене рћчи испустш изђ уста. НКгова жалостл плћни скупштину. Жирондени захтћваше повторително вотиранћ. као последнћ средство; али ни у томђ они неуспћдотме, нБ1ова нерћ шителностБ и страш лђивостб у одсудномЂ часу, упропастила е и кралл и нви, — и пресуда буде изречена. ЛудвикЂ се томе надао. КадЂ е МалербЂ кђ нћму илачући дошао, да му обзнани пресуду на смртЂ, нашао г а е наслонившегЂ се сђ лактомЂ на асталЂ, а лице на РУ К У? У ДубокимЂ ммслима. На лупу породившу се при улазку Малерба устане ЛудвикЂ XVI и рекне му: „Има већЂ два сата како разммшлнвамЂ, да ли самв за време могђ владанн од ћ мои поданика заслунио и наиманћ хуленћ. Е добро. г. Малербе, л вамЂ се кунемЂ са свомђ истиномђ могђ срца, као еданЂ човћкЂ, кои ће ступити предЂ Бо! а. а самћ свагда хтћо срећу народа, и никадЂ чиг.амБ ни пожелЈо, што 6bi нћму противно бнло. МалербЂ

га е тћшш сђ надегкдомЂ, да ће се примити повторително вотиранћ, кое ЛудвикЂ Hie веровао. Онђ е молјо Малерба пратећи га. да га неостави у нћговомЂ последнћмЂ магновенго. МалербЂ обећа му, да ће опетЂ доћи; али онђ е више пута кђ нћму долаз!'о, но до нћга Hie могао доћи. ЛудвикЂ често е то захтћвао, и 6 бш е жалостанЂ, што га Hie могао шштђ видити. Онђ е спокоино саслушао пресуду, koio му е обзнашо министерЂ правосудјл. Онђ е захтћвао три дана, да дође предЂ Бога: осимђ тога захтћвао е да му даду едногЂ свештеника, когђ е онђ желЈо, и да може бмти у слободномЂ саобраштенго са сво 1 омђ женоиЂ и дћцомЂ. Ова два послћдна захтћванн дозволе му се. Магновенћ састанка 6 бјло е ужасно за ову несрећну Фаии.пго; а време растанка 6 б 1 ло е ioniTt ужаснЈе. Лудвикђ раставши се, обећа,даће ifi сутра опетЂ посћтити; али вративши се у свого собу, осећао е, да е то врло тежко трп.тћнћ, и корачагоћи по соби, рекне: ,,/f неАу ићи ." То е бмло нћгово последнћ колебанћ душе: послћ тога само е ммс-iio, да се за смртЂ приуготови. Ону ноћБ, коа е предходила нћговомтз погублћнн), мирно е спавао. НћговЂ служителБ Клери пробуди га у 5 сатш, као што му е бно заповћд!о, и онђ учини свон послћдни разполагана. Онђ се пречести. изрекне Клери-у последнћ рћчи, и остави му све оно, сђ чим-б е смћо разполагати, еданЂ прстенЂ, еданЂ печатЂ, неколилико конл. ВећЋ захуе добоши, зачуго се довлачени топови, и узбунћни гласови. Наинослћ уђе СаитерЂ. „Вш ме тражите^ рекне ЛудвикЂ, „молимЂ васЂ ca.no еданЂ минутЂ Онђ преда свои тестаментЂ едном-b чиновнину изђ варошкогЂ управителБства, заиште свои шешир -б, и рекне сђ постоннммђ гласомЂ: „Аидмо бданЋ сатЂ ишла су кола изђ Тампла до револуцшнарне niane. Сђ обе стране пута стаали су солдати, више одђ 40 хилнда лгодји 6 б 1 ло е подђ оружћмЂ ; ПариЗЂ 6Б10 е жалостанЂ. ЖителБИ кои су погублБиванго присуствовали, нити су одобравали, нити су нвно сажалћвали: сви су ћутали. владала е обшта тишина. Дошавши на мћсто погублћнн, ЛудвикЂ сиђе се сђ кола. Сђ постоанБ1МЂ коракомЂ попне се онђ на басамаке губилишта, клечећи пр1ими благословЂ одђ свештеника, кои му е на то рекао, као што кажу: „ Сине светоеЂ Лудвика попни се на небо !" Онђ даде себи руке свезати, премда сђ узтезанћмЋ, и живо окренувши се на лћву страну губилишта, рекне: „fl у миремЂ невинЂ, опраштамЂ моимђ непр1ателБима; а тм, несрећнБ1и народе! . . . У истни махЂ ударанћ у добоше угуши нћговЋ гласЂ, а нћга узму три џелата. У 10 сатји и 10 минута престао е живити. Тако е погинуо, 39 година старЂ, после 16/ 2 годишнћгЂ владана, тражећи народно благостанћ, наиболБЈи, али наинесрећн!и између монарха. Нћгови прадћдови оставили су му револуфго. Више нег£> и еданЂ одђ нби бно е онђ у станго, да нго ппрдупреди или оконча; ерЂ онђ е могао бнти кралБ обновителБ пре, него што e она букнула, а доцше уставнБш кралБ. Онђ е може бнти единБШ владателБ, кои неимагоћи никакву страстБ, nie rpaM3io ни за власћу, и кои е имао два качества, кон чине добре кралћве, страхЂ одђ Бога и лгобовБ према народу.