Šumadinka

•204

— У Берлину дође иладићв бданЂ у пошту и запБ1та: „имали какво писмо на мене"; а поштарљ иу брзо одговори: „л невидимЂ да икакво писмо на васг. има". ТрпелЂивацњ. Као годђ што сви вћштаци, тако и дагерописци имаго при.чину чрезвичаино мислити о лгодма и познати чудновате образце човечЈегљ рода, кои се подг> именомљ „синови поносногђ Ллб1она" назинаго. бданЂ така†синђ, изгледагоћи крупанЂ, одђ свои 40 година човћкЂ, дође недапно дагеронисцу Штелцнеру, у ХамбургЂ, па га caсвимђ озбилЂно запмта, били се ован cii.ioHio, да га сто пута дагеропише. Г. ШтелцнерЂ непоплаши се одђ овогђ великогЂ посла, него ономе начисто и просто одговори: „да 6bi врло радо то учинјо." — Засћдан1н одпочну свакш данЂ.кадЂвза раднго лепо време било, у коима е ЕнглезЂ примћрну сталнођу и велику трплћивоств показао. КадЂ беше готови сви сто ликова, коисуеданЂ као други по образцу Енглеза сасвимЂ добро погођени бмли , и кадЂ е оваи кола довео, да ликове понесе: онда се текЂ усуди вештакЂ запитати Енглеза куда ће онђ сђ толики ликови , да ли оригиналЂ ликова нема много гфисии с.родника или пр1ателн ? да nie науMio убити се или у невратЂ одпутовати, па да нћговимЂ лгобезнимЂ друговима и пр!нтелвицама така†красанЂ споменЂ остави ? Не , ништа одђ свега тога nie бмло. ЕнглезЂ ее само обкладт, да ће отрпити, да га сто пута мучи дуговлачећи дагерописацЂ, и тако е побћдоносно обкладу добмо. Убтце. „бсте л' Bbi" упита ме неко вече женски гласЂ изђ мрака. „Дабог.че, да самБ н", мишла и одговорихЂ. Беше тако мрачно, да се Hie вид10 прстЂ предЂ окомђ ; а н самв стаао преДЂ врати едне куће, кадЂ нћжна женска pj ка узме мого руку и одвуче ме са собомЂ. То ће бмти одђ мене велика комед1н, помислимђ а сада у себи ; но што му драго нека буде, само нека небуде батина! 1ошђ едномЂ стиснемЂ лгобезно женску водећу ме руку, ммслећи, да iofi тимђ чинимђ неко задоволвство. „Шта ВамЂ е," упмта ме она срдито, „есте ли понели мртвачши сандукЂ«? „Мртвачти сандукЂ?" , и н се каменимЂ, но опетЂ дођемЂ кђ себи и рекнемЂ да ће се таи таки донети. „Госпођа васЂ већЂ чита†сатЂ чека," прошапће она, а господарЂ може свак!и часЂ грунути, па онда тешко нама свима, ако господарЂ о овомђ укопу дозна". — Тако ли е, промрмламЂ Л. ,,1 ошђ кадЂ е венчанЂ са госпошмђ, npeTio ioK, е да ће морати погинути, ако ше рада госпођа сђ нБиме растати се. Сирома СалошЂ; онђ е рћчБ свого одржао". Н помислимђ да овде нешто бмти мора , и да е дете y6ieno, па ће криминалнми судЂ имати ту посла, почемЂ е провиднје мене посла.10, да злочинство обелоданимЂ. — Л1и се попнемо преко неки басамака — а една се врата отворише и н се нађо у еднои богатои спаваћои соби. На кревету лежала е една млада лепа госпођа сђ плачнимЂ очима. — „Ево видите, лгобезнми маисторе" започне она, видите, све што имамЂ, мое сво добро на свету, мое анђелче" кое е мои мужЂ, несрећнми убица, удавш. G ли мртвачк!и сандукЂ лспђ испао. „Та", викне садЂ собна девоика, „то Hie маисторЂ. Шга е вама господару! Ко

сте вм." Да, несрећнице, загрмимЂ н гласомЂ, нисамБ ц вашЂ невалнлми помоћникЂ зла; него ме е провидћнје избрало , да ваше паклено злочинство одкриемЂ. ЗарЂ вш мислите. да се може сакрити ваше дћтоубшство? Не! предЂ судомЂ божшмЂ и предљ лгодма морате вм за то гадно злочинство одговарати! Обе женске погледе ме зачуђено и поплашено. „Гдћ е несрећно убјено дћте? л се морамЂ наипре увћрити, па онда тежко вама?" На еданЂ ма зграбимЂ одђ зелене свиле Јорганчић -Б , кои е покривао малу колћвку , што е краи кревета госпођииогђ бмла, и на велико удивленћ видкмђ едно псетанце. бћло као снћгЂ, гди лежи у колевцм са заврнутимЂ вратомЂ, и свуда оиоло цвћћемЂ изкиђено. Н самБ се дакле сам-Б осудш, и морао самБ будаласто , одвећЂ лудо изгледати; ерЂ кадЂ самБ врата за собомЂ повукао, чуо самБ гдћ ми се женске грохомЂ подсмћваху. Ha улицм пакЂ сусретнемЂ столара, кои е дивно укражеиЂ одђ абоноса слоновомђ кости и сребромЂ обложенЂ и извезенЂ мртвачкји сандукЂ Hocio — Девоика една уда се за удовца и после осамБ даиа се страшно покае. КадЂ су е пмтали зашто се кае кадЋ ioB е мужт. богатЂ, добарЂ и вреданЂ човекЂ, а она одговори „а самБ се страшно преварила, а то зато , што самБ слушала, да ако се кон уда за совћтника, постане совћтииковица, ако за началника началниковица, ако за професора проФесоровица и т. д па самБ мБ'слила, ако се удамЂ за удовца, постаћу удовица, и тако наслћдити оно иманћ, што ми е мужЂ брачнммЂ уговоромЂ завештао. И а л н н е. — Наивећа полза кого човекЂ може имати, познагоћи слабости и погрешке други'. састои се у томе, да себе одђ такови чува. — Мм се тужимо на друге, што су непостонни у прјдтелБству, а други опетЂ на насЂ г и потоме смо сви еднаки — Гди нема праве добродћтелБи, ту нема ни правогђ пр !ателБСтва, или ако га и буде, то е сђ интересомЂ скопчано, и потоме донде трае, докле и интересЂ. — Наше страсти и погрешке за насЂ су шкодлБиве, али другима су одђ велике ползе. — Ко само у свого ползу живи, ш« достоннђ , да га светЂ погледи, а камоли лшби.

0 Г Л А С Ђ. На усћкновен1в св 1ована т. e. 29. Августа ове год. држаће се, по постоећемЂ установлетго, овде у Заичару пето-дневнми CBiro отечествени и страни производа ПанађурЂ, о комђ панађуру непропушта Началничество окр ЦрнорћчкогЂ свима онмма, кои бм желили на исти доћи, обзнанити. Л? 2715 О дђ стране началничества окр. Црнорћчкогђ 10 ГОл1 - а 1857. год. у Заичару.

Издае !£{»'£• 39. Ненадонн!»'1>. У КнБИгопечатнБИ Кнажества СрбскогЂ.