Šumadinka

20'i

ћа и едну дћвоику, и то изг> непр!ителвски племена, онда бм се приврженици старе вКре могли за идући пет-Б година по ммшићнн) нћиовомт, поуздано надати свакои срећи и напредку. У то време догоди се, да се е на сћверу области Приштине еданљ отмћни старешина народни, кои е у великомђ уважени) стаао, тежгЈО разболео, и noc.iao по Волнну. да му помогне, ерг. е она на —далеко разглашена била- Дћвоика се одма крене на иутЂј, ерг, е позиву таквогљ мужа на сваки начинЂ морала слћдовати. Она e морала пуне четири милћ путовати до куће нћгове. НКна дубока вештина у лекарству посведочила се и овде; ерг. после неколико само дана, бмо е онаи поглаварЂ, кои е већ-fc сву надежду био изгубЈо, сасвимт> издравјо. КадЂ е већ-b наивећа опасностћ прешла, Hie морала Волнна непрестано и брижно облетати око предижућегг. се болестника; и тако е она по неки путв изшетала по околномт. предћлу. Шеташћи едномг. овако, наиђе она изненада на еданг. прекрасни и великолћпни дворацТ), кои е већг. лежао изванг. границе Приштинске области. бдна богато обучена дворннка изшетала е башг. у онаи □ap-b изг. двора, и на пмтанн Волане одговори она: да е оваи дивни замакг> собственостг, властелина Драгугие, чин ће се кћи после неколико дана вћнчати. „На овомг. свиномг. веселм," заклгочи дворннка свое причанћ, присуствоваће и кћи Борислава, господара одг> ИбраиСитнице, прекрасна Лилана, 4ia се лепота и дражеств до звезда преузноси." Волнна се при овимг. рћчима мало тргне; ерт» она се сћти свое заклетве и види е : да е дошло згодно време и удесна прилика, извршити оно, uito е Вешт и обећала. Што е Вешта предвидила, и наслутила, то се садг. све лично стицало. — пДа! мислила н Волнна у себи, Лилана мора пасти одћ жертвеничкогг. ножа, као и стара Вуча, како бм Врна у материнскои неизмћрнои туги и очаннго и сама искусила у пунои мћри оне муке, ков е у давшн времена cBoioS б^днои сестри задала. Докг. се е Волнна у ове ммсли занела, и на далви разговорг. дворннке замка Драгуше слабо пазила, искрсие изт» шуме една чета одђ 12 — 15 коннника, кои су пратили едну богато обучену женскинго, и сви су ишли управо кћ замку. „Ево е гди долази," продужи дворннка, „ево ћерке храброгг> Борислава и скромне, богобонзлвиве Дрне. Погледаи е добро, па кажи, зарг. Hie лепша одг> румене зоре?" Волнна, учинћна овимг> рћчима внимателна, погледи на ону сграну, одкуд^ е конанички спроводг> долазЈо, и нћнг. погледг. мћрш е зачуђено дивни Лилннинг. ликћ. Премда е млада жречица и сама бмла у наилепшемг> цвћту и окићена необичнОмг. красотомг. и дражестима, то е она ипакг. сама у себи признавала: да е Лрнина кћи анђелско створенћ, да е створенћ гшсрапн I mio лепоте. „Грехота е доиста," ммслнше она у себи, да такавт> млађани животљ тако преранО угине, да таково тћло у мрачноИгЈ гробу труне ; — али сг> друге опетљ стране она е заиста наидостоин^н жертва, кого бм могла принети гнћвнимб боговима и уцвелћнои сћни несрећне Веште."

Дворанка се опрости и отиде за четомг. конаничкомг, у замакг; Волнна пакг> станше ioiuTT> неко време на ономг, мћсту, и биаше се занела у дубоке суморне мисли. Затимг. се полако крене кући, и размишлнвала е еднако о начину, како ће Лилану у свое руке добити. Кадг. е већг> стила бмла до обмталишта оногг. поглавара планинаца. когг. е она одг> самртне болести изцћлила, она е већг, бмла смислила, како ће нћна намћра наиудеснје за рукомг. изаћи. Она е сирћчт. причала овоме поглавару, коа бинше нћнт. прјател^ и велики почитателв, слћдугоћу измишлћну гатку: како е она данасг> у шуми, уморомг> свладана заспала, како ioB се у сну еданг. духг> hbio и нљои заповћдјо, да едну христ!анску дћвоику на силу отме и придода онимћ другим-b жертвама , спремлћнимг> за велико жертвеничко торжество. Духг> е нг>оизи у сну показао и ликг> те дћвоике, па е после у зракг> одлет1о. „И текг> што самћ се затим-b," продужи Волнна,„ изг> сна тргла и очи отворила, угледамт> едну чету конаника, кои су едну христјннску дћвоику спроводнли у замакг> властелина Драгуше. Кадг> н дћвоику добро погледамг>, н сва уздрктимг>, видећи истоветни ликг>, стасг> и черте оне дћвоике, кого ми е духг> у сну као жертву назначш. Заиста, волн богова nie ми се могла HCHie понвити; они захтеваго ту христјанку за жертву, и ако смо ради, да не навучемо на себе ншовг> гнКвг> — —" „То inMT> се морамо повиновати," пресече iofi поглаварг> рћчв. „Н ћу одма одредити неколико вћрни и разборити увода у замакт> Драгушинг>, да раапитаго и дознаду, коа е та дћвоика, и одкудв долази." „Н самг, то већг. дознала!" одговори Волвна. „Она е лћи Борислава, властелина одг> Ибра и Ситнице, и бавиће се иеколико дана у замку Драгушиномг., да присуствуе при свечаномг вћнчанго нћгове ћерке, асвое присне другарице, па кадг> се буде враћала кући, ми ћемо на нго и нћну пратнго напасти и згробити е. Тм ћешг> ми при овомт. предузећу на руци бмти, и даћешг. ми у помоћг. доволвни брои одважнн воиника, кои ће бмти у станго, ово дћло у славу наиш богова срећно извршити. То е све, што одг. тебе захтћвамг> за мое досадашнћ услуге!" „Нека буде твои волн, висока и иреобдарена жречицо!" одговори поглаварг,. „Бориславг> е до душе силанЂ властелинг., и ми ћемо после морати стрепити одг> нћгове освете. Но богови, кои намг> то дћло налажу, браниће насћ снажномг. рукомг>, ако бм намг, трула сила лгодске руке грозила за то, што смо се овако повиновали вишемг, налогу." На четири дана после овогг> догађан и разговора крене се Лилнна са своимг> пратиоцима кући у ибарски дворЂАли недалеко одг> границе Приштинске области нападн" нзненада на Лилнну и нћну пратнго «дна чета дивлби планинаца. Премда су пбарски воиницм ћерку свога господара са маивећомЋ храбрббћу бранили ; то су они ипак^ наипосле морали уступити надмоћномг> брото планинацЗ; и нису могли стати на путг>, да планинци Лилнну не заробе. Кад1> е то видш предвоДи *еЛБ пратић, онг> се окрене побћдител1>има и р&кне јимг, : „Ако fc^e ви ово