Šumadinka

213

11 j тг « »5i I! у д fi И не. ,Bvrapcua е мов отечество." говораше младићг>, „и а самћ срећне дане проводт тамо, докђ су нсивили они, кои С у ме брижлљивомЂ негом* и лгобавнимљ старанћмљ одгалли. Но родителЂи мои умру узастопце за кратко време; нетири године дана покрнва ш гробна тама, а на гробу нбиовомђ блиста се спасоносни крстБ, кои самв н нодигао, и цвета цвеће, кое е моа рука сђ чувствомљ топле признателности засадила. Болђ и суморну тугу мога срца хтео самв угушити у метежу ратномљ. Премда caMi. 6bi о iouiTi. веома младЋ, кадт> самг. се латт убоиног-b мача, то самћ а ипакг> у крвавимт> боевима млого пута побћђивао. Воиводе обратише на ме позорг. и одликовали су ме, и тасо постанем!. л за кратко време заповедникт. едне конлничке чете. Млого caivib а пута слина и дрзновена дћла изврппо; име „Витомирг." бинше ужасч. за непр1дтелл и застава е мон вавекг. побКдоносна била. Но кадг. смо не давно на србске предћле напали, потучени смо у крвавои битки до ногу. Н самБ сг. мое стране чишо све, што cawf> годг. могао. и млоги племенити властелсии младићн пали су одћ остроте мога севашћегг> мача. — но узалудг. битка е бмла изгубл1.на. и срећа e воиничка бмла на страни огорчени непр!ателн! Таи данг> биаше данг> бћде и ужаса. Готово сва е наша воиска потучена. и мало се нби cnac.io одг> пламенитогг> мача гнћвни побћдители. Текг> онда, кадг. самг. вид!о_. да е све изгублћно, рћшимт. се а крвавимг> срцемг., да се уклонимг. ci> боишта. бдна чета Србала гонила ме е; а на челу нвиовомћ предводптелћ. ,,Нећешг> ми утећи," викао е онг> изг> свеп. гласа, тако да ca.Mb га нсно чути могао, „па макарг> отишао на дно ада, паклени изроде — л ћу те и тамо гонити ! ept а се морамљ крваво (Јсветити за мое cbiHOBe, кое си ти y6io! — Онг.едалеко напредг. умакао испредг. свое чете, и кадг> н опазнмг.. да ме е већг> сустиго, а се окренемг. и станемг> му на супротг>. Кадг> онг. то виде, онљ весело ускликне и замане у наивећимг. 6t.cnилу мачемљ; борба е бмла очаана, и а на скоро познамг., да имамг. сг> ачимг. посла; — шштг> се иикад -b нисаи£> 6opio сг> таковимгз непр1ителћмг>. По краткомг. боренго избЈв ми онг. снловитимг. ударцемг. мачг> изб руке: —• н 6bi био изгублћнг>, да ме ме nie брзина мога кона избавнла. Онђ одезди самномг> као стрела, и наскоро доспемо до едне мрачне шуме. Премда самв јоштг. почешће чуо за мномг. громовиги гласг. мога гонитела кои ме неуморно и нечувенимг. б1.сниломг> roHio, то ми е ипакг. испало за рукомг>, да одг> нћга срећно умакнемг. И тако л већг. одг> гоче по безпутЈго блудимг., незнагоћи кудг>. А и мога самБ вћрногг. конн лишемг.: онг> е издануо пода мномг>, почемг. е дужностБ cboio испун^о." Витомирг. ућути. Волнна ra погледа саучастно, и пруживши му руку, рекне: „О, како ме е дубоко тронула твоа судбина, Витомире. Н сзмб са срдачнимг. саучаст!емг> и са зебнБномг. твого причу слушала . као да cv се опасности, кое су ти грозиле, и надг> моЈомг. главомг. виле. Но садг. надаи се и буди бодрогг. духа: подг. заШгитомг. мо!омг> ти си савршено безбћданг.; никои одг> гонителл твои неће прекорачити оваи прагг>. Но ти моРашг> живити у тншини и склонито, догодг. ти слободу н е повратимг.. — Садљ лаку ноћ^! Ти си уморамг>, а н

н треба да одпочинемг. Збогом-b дакле за данасљ! Нека ти санг> укрепи утруђено тћло! Витомирг. падне на колена предг> Волапу и погледавши е сг> изразомг. наивеће чезнћ, рекне ioH: „О, немои ме оставити, анђелско створенћ, докт> ниси оставила буди какавг> знакг. твое лгобав !" И пруживши руке свое, загрли онг. Воллну, коа се текг> слабо противила, притисне е прсима своимг>, и пламенити нћгови полгобци трептали су на устнама усхићене Волнне. У томг> немомБ блаженству протекоп1е неколико тренутака. Волана се изтргне после изг> обатјн Витомирови и отиде изћ собе. Витомнрг. пакг>, опјемг. неоппсанимћ чувствомг., простре се на постелго, кого му е Воллна спремила, и за кратко време падне онг. изг> свога санннл на нви у npiaтни крепителни санг>, у комг> е нћгово воображенћ све пр!дтне ликове повторнтелно души нћговои представило. Предг. зору пакг> прбуди се Витомирг., скочи сг> постелћ и наслони се на мали прозорчићг., да се по свомг. обичаго поклони рађагоћои се природи и очита смирену готренго молитву. Онг. е окомг> прелетао ове непознате предћле; сг. нестаннћмг. сумрачка излазиле су му редомгз предг. очи нланине, брежулБци, долине и наипосле гладка и светла иовршина едногт. малогг., бистрогг. планинскогг. езера. Руменг. источногг> неба претварала се у пламенито море. Занешент. овомг. красотомг. изчекивао е тронути Витомирљ величествени излазакг. сунца, — оно се роди облизено наипре питомомђ слиноигћу, као месецг>, n на крилпма танки позлаћени облака. Наипосле се ослободи светли котург. матловите околине, и диже сеупуномг. величеству на пламенити, засенлвагоћи престолг.. Дивно е изгледао савг. планински предћлг., кога етишнну прекпдала единствено пћсма славул и други сладкопћвни птица, кое су песмомг> славиле свету природу и величанство творца. У прсима Витомировимт. волновало се чувство удивлћнл и блаженогг. спокоиства. Прошлога е готра онг. у самртноиг. страу и нагломг. хитости готренго молитву творцу поднео; ерг> тада му е надг> главомг. севао мачБ наивеће опасности, н суморна туга и очаанћ испунавало e нћгову душу. Садг> пакг. подгревала е срце наилепша надежда, ерг. му е сванула зора лгобави. Природа е имала садг> за нћга удвоене дражести, оваи предћлг> учинт му се раиска башта, — ерг> у нћму е обитавала нћгова драга. Предт. очима нћговимг> трептила е npiaTHa будудућностБ: ohi> е ову у мнслима сравнБивао са прошлосћу и садашносћу, размишллвао дубоко о своме бурномг. животу и досађаима, и благосилно е сг> удивленћмг. чудновати сплетг. судбине свое. Та све, што е онч> сматрао за несрећу: пагубни свршетакг. крваве б»тке и roненјв, збило се само зато, да га путг> судбине одведе у ову долину, гди е нашао оно, што е садг> текг. почео обожавати као наивише благо. У таи парг. залупа неко ако на вратима. Воиана се тргне, и тако iofi e санг. прекинутг.. Онако буновна тражила e Волана по соби последнћ ликове немирногг. сна. Текг. после повторителногг. куцанн дође Волана сасвимг. кг. себи ; она приђе вратима да ш отвори. бданг. жрецг. уђе унутра и дви, како су данг> пре