Šumadinka

У Београду Ш. Августа 185 7.

ШУПДДИНКД,

А ш с Т % i А

, ШЖШЖШЖ М lllilll

ткн. % r i*

Ован пистђ излазн сваке Суботе. Цена е од-& 1. Апр. до нове годнне 18 гр. За оглаее плаКа се 3 кр. ср. одт> врсте за едан-путт. а 5 нр. ср. за трипут-b.

Л°

II Ј т е « >1 с j д « ЕЗ 21 е. (Продужено). Ово лћпо размишлаванћ преиинуо е Витомир!,. кои у со бу ступи. и умилно е сг> „добро штро" позорави, пошто се наипре свудт. у наоко обазрео, да ли има кога странога у соби или нема. Волана одлети му радостно на сусретг. и рекне му: „Сва е опасностћ за тебе изчезла. мили и племенитн младићу, и и ти већг> данасг. могу подарити савршену слободу." Но при овимђ последнвимх, рћчима тргне се она силно, epx> се она побоала, да е ухнтрила 5 лишити се зарЋ наиаишегг. свога блага, — а помисао на разстанакг. са овимђ краснимт. младићемљ раздирао е прси нћне неогшсанимљ боломг>. Али одговорг> нћговг. разгон1о е наеданпутг> сву нћиу тугу и притворЈо е ову у HafinpiaTfli .'o надежду. „Л немамг, више слободе, одкадг> самв тебе познао," говораше оиг>, « о! дозволи ми, да тштг. задуго твои заточеиикг> останемг,! Нигди ми 1оштг> Hie тако добро 6si.io, као овде! О. заlUTo е onacHOCTf,, кон ми се надг> главомЋ В1ила. тако брзо изчезла? н бм волвно остао ЈоштгЈ задуго подг, твоioMi> заштитомг>!" „Та ати и не кажемг,, да идешг,!" одговори Волпна са радостнимг, смешенКмч,, „и ако се у MoioK околини осећашг> срећнимг,, то сам1> н иребогато награђена! Остани дакле кодг, мене, ако ти се допада, и л ћу радостно дћлити сг, тобомг, све, штогодг, имамг,. fl се у толико већма рздуемг,, што ти доброво.и,но остаешг,. Но и теби ће бавленћ овде бмтн за кратко време млого npiflTHie, кадг, се не будешг> више морао криги по угловима мога тавногг, обиталишта. Премда ти овде засадг> радо остаешг>, то ће зато опетг> за кратко време оживити у теби ратоборни духг>, и теби ће тешко и ropко пасти ; лишавати се онога, што ти е пре едино задовол£>ство бмло, а то е задоволвство лова, и слободно пролазенћ по полннама и планини. И златанг, е затворг, оиетг, тавница. и кои се лишава сладости слободе, таи ће свако друго удоволбство тет, само у пола осећати. Зато буди слободанљ и слћдуи силнои тежнви, кои те одвлачи на висове планинске. у зелене дубраве и у дивлћ кланце тавни долина! мужки духг, и гоначко срце оће свое право. Но кадг, се заситишг, оданћмг,, онда се вратк кући, гди те нћжна очекуе лгобавћ. Али ове две ми се ствари морашг, наипре завћрити. Н врло мало одг> тебе застевамг, и ти нећепп, бмти дуго везанљ за ове мое речи.

„Говори, анђелско створенћ, и зактеваи, штогодђ оћешг>," рекне Витомирг,, „зарг, нма што на свету, кое би ти н одрећи могао?" „Кадг, ти дође волн," привати Волнна рћчг,, „да се мало по планини проћешт,, — онда се дигни пре зоре и врати се текг, онда кући, кадг, се сумрачићг, увати. А друго: кадг, годг> пођешт, у планину, а ти се клони и немои ићи у иредћлг>, кои лежи узг> планински потокђ; мошешЂ ићи, кудг, тн е годг> драго, само не тамо, одкудг, долази plih-a. Ова заповеств важи само за седамг, дана, и ако самг. ти а мила, немои ову заповћстћ прекорачити. По истеченн) овогг> времена млого ће се коешта измћнути, и онда ћу ти предлоа!ити едно рћшително питанћ, кое ioiuti , засадг, прећутати морамг>. Витомирг, и Волана одали су се безгранично усхититцлномђ чувству, кое јимг, е прси усколебало. Волнна, иламенита, страстна дћвоика, бинше тако занета неописаномђ срећомг,, koso iofi е прва нћна лнзбавБ подавала, да Hie више ни мислила на пређашнћ опомене и претнћ, кое ion предсназивале несрећу и пропаств, ако се преда наручн) лшбави. Волпна е садг> за единствену цћлв су свога жнвота држала то, да живи за свога Витомира, и да буде нћгова срцемг- и душомг,. Она се истина згрозила, кадЂ е годг, помислила на свои позивљ и опредћленћ,коме се она посветила по туђои волби инамораваhio. У души нћнои све е већма и већма преотимала ма' намћра, да сг> Витомиромг> оданде отиде, и да на каквомг, сакривеномг, и далнћмг, мћсту ci н1>име проводи срећне дане. Но пре него што е тела ову cboio намћру извршити, морала е она наипре свош заклетву испунити, ако Hie рада бшла, да е непрестано гони за осветомг, жеднећа душа несрећне Веште Необична зебнн и страва обузимала е, кадг> е помислила на данг, жертвеничкогг, праздника; ерг, срце е нћно бмло садг, блажје, но икада, она се сасвимг, одтуђила одг> жеђи за осветомг,, — н башљ садг,, кадг, е она познала животч, сг, наилепше и наисветлје стране, садг, да погази и поништи она наисвет!е осећанћ срца свога са крвннмг, дћломг,, кое 6ti и наисуморнји човекомрзацг, едва извршити могао, а да му рука н срце незадркће? — Но она е увидила, да Hie могуће те немиле дужности ослободитн се, — н што се год-б ближе прииицао страшанг, данг, жертво-приношенн, све ioS е теже бмло сакрити одг, В томира тугу н суморностб , кон е душу нћну притисла, ерг, нћна душа садг, е текг, сваћала мрзкоств дћла, кое ioft е валнло нзвршити.