Šumadinka

214

Ованае протекло некоииио дана. Витомирг, ше ioiiiTi. никудЋ изиазт изт. Волннине колебе, кое е дћвоики веома мило бмло; ерт. се е вна по точномт, нсиитиванк) cbik ) околности већг> покаала, што е тако нре времена обпвила Витомиру слободу, да може тумарати по плани ни. Како е лако aioiao онљ приликомн свога излазенн случаино дознати. какво ће ее торжество до кои данг. у светоме лугу славити. и каква е дугкностл Волани наменћна? Зарљ се не бм тада нћгова душа огорченћмг. разпламтила. и зарг. не 6w онђ одћ нћ сасвимљ одтуђјо свое срце, коимг, е она већт, бвзусловно завладаза бнла? — Ахг>,—|па кадт> 6w се то догодило, онда бм она неизказано несрећна бмла; e.pi> она е Витомира лгобила неодолимомт, силоиђ пламените страсти; — и већт, сама помисао, да ће га она моћи изгубити, и да бм она морала безг, н !>ra живити, испуннвала е прси нћне отровномт, болг>омг>. — А да не бм у души Витомировои узбудила неповћренћ, стра и сумнго. н!е се она смела усудити, да му онетг> закрати слободно уживанћ слободе, кого му е она прерано обнвила; и само сладка, ласкава мисао, да се душа Витомирова единствено забавлн сг> нћнимг, ликомг,, и да е онг> заиемар1о сва садашнн свон задополвства и забаве, и да се онг, само у околини нћнои срећнимв осећа, — ова мисао разблажавала е узбунћну душу нћну, и разгонавала е суморне мисли, коеестварало нћно разпламћено уображенћ. — Али ахг>! лјото се Воллна преварила! бдно готро башг, два дана предв жертвеничко торжество — отишла е бмла Волнна јоштг, лре зоре у свети лугт,. да се тамо ci, осталимг, жрецнма помоли боговима. и да предузме снреманћ за идући велики праздникг,. Узалз'дт> к) е тражш и дозивао Витомирг,, кадв е устао; два саата провео е онг> самг,: време му бмаше веома дуro, а самоћа несносна; и тако насданпутг, занламти у вћму желл, да се опетг, лати свога старога начина живота. „Већг, е краинћ време," говораше онг, у себи. „да се већт, едномг, пустимг> у планину у ловг>, и да припашемг, мачг>, кои ми е тако доликовао; ерг, иначе ће изчезиути мон снага у женскои гнбилости . Аиде дакле у планину, ловг, нека ме мало утруди, — та у толико ће ми слађи бмти у вече одморг, и наручго лгобави!" — О нђ скочи сг, постелћ, довати Воллнинг, лукг, и стрелу, и отиде радостно у планину. Наипре е по налогу Волнниbom'i , ишао низг, обале потока; но ненаишавши ту на пикакву дивлачБ, окрене онг> на страну у кршну горуимрачве кланце. Ту е наишао онг, на свакоику дивллчг,, и као добарг, ловацг, доста е лова наловш. Занешенг, овимг, задоволБСТвомг,, кога се онг, тако дуго време лишавао, онг, Hie ни примћтш, да се сунце већг, заласку свомг, клонило. Текг> кадг, се сумрачакг, почео ватати_ помисли онг, на повратакг,. Али онг, е врло далеко одтумарнуо одг, потока, и нашао се наеданпутг, у вднои дивлнчнои и пуст <)и долини, гди нигди човеч1в стопа Hie ступнла, нити е знао кудг> ће и на кого страну, ерг, онг, e сасвимг, изгуб1о правацг,, одкуда e дошао. У овомг, незгодномг, положенго онг> се сасвимг, предао у руке случаго, да му оваН покаже путг,. Онг, е ишао неуморно, лштећи се на самогг. себе, што е cboiomt , несмотреносћу Волнну у бригу и стра' бац1о. Предћлг, е бмвао све дивлачши, што е годг, далћ ишао, а нигди не бмнше чи-

стине. одкудг> бм околни предћлг, ирегледати могао. Онт, е већг, почео очанвати, и већг, биаше одг, умора готово посустао, кадг, наеданпутг, чуе онг, жуборенћ планинскогг, потока. „Хвала милостивомг, Богу!" кликне Витомирг,, пошавши весело правцемг,, одкудг, се е жуборен1, чуло; „садг, већг. више немогу заићи; ако садт, низг, обалу потока пођемг,, то ћу а наидалћ за неколико !сатш доћи кући, гди ћу сладко одпочинути noc.ie толикогг, труда и несмисленоп, напрезанл. За кратко време стигао е онг, на вр'у планине, и онда е cna3io на подножиго стрмените стћне дивлви планински потокч,. Месецг, лепо оснаваше сву гору, и безброине звезде у крашаваше угасито-плави небесни сводг,. Благи, сребрни зраци месеца преламали су се у узруанимг, таласила рћке; наивећа е тишина, нити е бмло инаилепманћгг> вћтра; само хулнћ таласева преко стћна, кое су станле на путу брзоме току, прекидало е ову свету тишину, коа е владала у овои предивнои долини. Витомирг, стаао е неколико тренутака очаранг> и занешенг, красосотомг, oboii , предивноп. позорл. Наеданпутг, чуе онг, трептанћ тужногг, гласа, кои е изг> околине кг, нћму стизао, као да е изг> саме утробе стћновите rope долазјо. Онг> е пазлвиво слушао, и брзо слћдугоћу нћжнимг, женскимг, гласомг, произнешену песму: Ахг,! већг, сунце заишло, Тиа воћца превалила, А у моме тужномг, срцу Сва се нада угасила. Тужна смрти! теби само Изнемогле дижемг, руке Ти heinb мене избавити Не заслужне мое муке. Ахг,! — зарг, нигди живе душе? — Часг> за часомг, итио тече fl већг, видимг,, да е дошло Могг, живота тужно вече! Ти'о ецанћ прекидало е ову анђелскимг, гласомг, пћвану пћсму. Витомирг, билше дубоко тронутг,. Нћжни гласг, ове несрећне душе, кон е свого тугу и сузе глувои ноћнои тишини повћравала, баше тако тронителанг,, да е у младићу силна чезнн завладала, да овои непознатои несрећници буде изненадни избавителх,. Онг, се обзирао свудг, унаоколо, да види , има ли нибудг, какве стазице низг> стрмениту гору, и опази на свого велику радоетв у средг, густогг, честара у камену изрезане басамаке: кои су управо у долину водили. Онг, се хитно упути доле и приспћ до едне велике камените плоче, а до ове бмаше една велика мрачна пештера. У лазакг, у ову бмо е запреченг, hkhmi , гвозденимг> решеткама, а иза ове смотрио е зачуђени Витомирг, едну женскинго у бћломг, одћлу, кон е предг, решеткомг, на коленима лежала. Лгобопитсвомг, и сажалћнћмг, привученг,, ступи Витомирг, сасвимг, б.шзу до решетке, п запита служницу: ,,Ко си ти , несрећно створенћ , и како си доспела ти у ову тавницу ? — Девоика, itoa се ние надала да ће ичин стопа у то доба смети v ову ужасну пустинго етупити. ужасне се у први ма'; но нћно сузама обливено лице разведри се кадг, е опазила Витомира. Питоми