Šumadinka

218

оборити, — а наскоро затимг. онг, се сасвимћ извћстно увћрт, да e Волнна, ci, i.oioMt e онт> пансрећнје дане свога живота провео, она иста, противг. itoe е осуђена на жертвеничку смртБ Лиллна сг. пунимг. иравомг. тужбу подизала. Идући итнимг. коракомг. низг. обалу планинскогг. потока, стигао е онг. за еданљ сатг. кући, у Koiofi е пре неколико дана заклона нашао. Онг> већг. хтеде отворити врата, — ио у таи ма чуо е онг. неки разговорг. у соби нћзинои. Онг. се одмакне одг> врата и отиде полако прозору, да прислушкуе. И ту е чуо онг., како едант. старацг., по свои прилици какавг. нзически свештеникг., Волдни свечанимг. гласомг. говораше: „Кадг- свештене песме умукну, онда ћешг. заклати наипре дћте, па после старца. На то ће се опетг> поати свете песме и f>hда ћешг. свршити жертвоприношенне са смрћу дћвоике и младића. Но оћешг. ли ти толико срца и снаге имати, да трипутг. повторишг. оваи крвни посао, противг, кога се и при нрвомг. покупган) женска мекана душа ужасава? — Тегико нами, ако бм ти клонула и ако ово тешко дћло, кое по давнашнКмг. обичаш жена извршити мора, небн свршити могла, — аростБ гнћвнн богова излила би се на тебе н на све насг>!" „Небои се," одговори Волнна „и себе познаемљ и имаћу за то дћло доволбно снаге. Задатакг. е истнна тен«акг>; но виднћешг> да ћу ra моћи пудпуно рћшити." „Но чун ioinTi. едну опомену и савћтгз одг> мене," продуаш старацг.. „Кадг. дође редг. на младића, да и нћму смртоноснн мачг. у прси забодешг. , онда немои за Бога погледати га у бледо нћгово лице , него одврати погледгз на страну и удри слепо. Н1.гова лепота и племенити изгледг. могао би врло лако породити у теби чуство, кое бм 1и сву снагу одузело. и за све насг. веома пагубно бмти. Старци овогг. предћла причада, да да се пре два вћка оваи случаи догод10 " „Не брини се за мене," одговори Волана, „н познаемг. мое срце! Оно неће за младића више сажалћнн oee -i ћати, него за остале жертве!" Старацг. се еадв опрости, а ВитомиргЈ склони се бр80 у честар -b, докг. се оваи ние удалио. Са растећимг. ужасомг. и гнуиденћмг. слушао е онг. савг. разговорг., и дошао е наипосле и у то заблуђенћ, да е онг. онаи младићг., о коме е у соби рћчв била , да се жертвуе Садг. е сва сумнн у Витомировои души страшно прекинута, а и пламенита н^гова лмбавв према Волани преобрати се наеданпутг. у краинш мржнн). „О, да подлогг. чудовишта!" говораше онг. у себи; — „зашто е овако црна душа прерушена у тако дивотне дражести и красоту? О Боже, — зашто си овоме ђаволу подарш анђелски изгледг., да се лшди у заблуђенго даве. — Дакле и нћна лшбавБ према мени, кого самБ а држао за чисту и свету, и о Koiofi никадг. посумнно не бм, •—- па ни онда, кадг. бм е већг. и као сасвимг. пови= ну дргкао, — и пћна лгобавв дакле билше само обсена паклена. Ха! садг. ми е лсно и пондтно, зашто ми е она при нрвомг. састанку нашем-Б казала; да ме овде опасностб окружава. У ономг. кренутку валвда е шштт. едномг. пробудило се чувство човечности у прсима h I mihmt., те ме е чинила внимателнимг., и хтела ме склонити. да

отидемг. далћ. Но наскоро е подлегло ово племенито чувство зломг. нћномг> духу, и она е мене. кои нисамБ о ничемг> подозревао, уловила у свое ђаполске мреже. Нре. благи Боже, Фала ти, што си мени заслеплћномг. ioinTt, на време скинуо мрачну завћсу сг. очиго. Садг. ћу да разкинемг. ове мреже, кое е паклепа злостб сђ мириснимг. цвећемг. искитила, и сћ коима е ово красно чудовиште мене опиеногг. обавило, као отровни паукљ мушицу. Но полако Витомире! клинг. се клипомг. тера, а прнтворство притворствомг. заварава! 6рг> иначе нећу моћи избазити ону невину душу, коа е осуђена на ужасну жертвеничку смртБ. Зато употреби сво твов притворство, да 6hi изгледао онако исто безбрижанг. и спокоанг., као што си и досадг. бно. Тоштг. еданпутг. баци се у наруча паклене обсенарке, кого ћешг. ти морати одсадг. презиратн у место лгобити; враћаи nhiie притворне по.чобце сб полгобцима, докг. ти не испадне за рукомг>, да се доватишт. оногђ таннственогг. кл10ча, кои ће отворити гвоздене двери мрачне тавнице, у Koiofi една невина и племенита девоика страда. Притворство нека се бори сг> обсенсмЂ! Садг. ћу се сг. тобомг. огледати, одрођена ласкателБко!" Занешенг. у ове мисли, приступи онг. вратима. Волана му нзиђе на сусретг.. и чкмљ ra угледа, полети му у наручл: „О како си ме ако обезпокоио!" рекне му она сг. изразомг. нћжногг. прекораванн. „О- како самБ те л са зебнБомг> и зкудпимг. срцемБ изчекива-ia. — а тебе тако дуго нема. Гди си се толино забавЈо. и шта ти се догодило?" „Опрости ми, лгобо!" одговори Витомпрг., готросг. ми билше дуго време, кадг. си ме сама оставила. Онда се наеданпутБ породи у мени снлна гкелн за ловомг.. л узмемг. твоК лукг. и стрелу и отидемБ у планину. fl самв се далеко упустио, и бно самБ тако заишао, да ми е едва у мракт. изашло за рукомг>, пронаћи опетг> путљ овамо TBoiofi кући, у Koiofi е сва моа срећа." „Па зар-БТисение ништа чудновато догодило?" запита га Волдна, мерећи га пазлБив мг> погледомг.. „бси ли напшао на буди што необично и неочекивино?" „Ништа!" одговори Витомирг> сасвимг. безазлено; „што самБ дивлћ зверове видио, др}кимг>, да ние ништа чудновато и необично." „А да л' си се ти строго управлно по моме налогу, и еси ли ишао само онимг. правцемг> кои самБ ти н заказала?" настави Волнна оштримг. и проницателнимг погледомг>. „Н самБ iio твоме налогу поступао," одговори ВитомирЋ безбрижно, „твоа е вола мени заповћстБ; и како 6б1 л iuto учинити могао, што ти не бм по волби бмло." Витомирг> е при овимг. рћчма погледа нћжно, а Волдна, успо ;4оена неизмћнутимг. разположенћмг. нћговимг>, ооасула ra е пламеиитимт> полгобцима. Они су овако провели неколико саати у благкенсгву. Наинооле прислони она главу на крило Витомирово и задрема. Витомирт. е то гледао сг> побћдоносномг> радостИ; и ocTaeio е мало на миру , догодт> «ie видјо, Д а е тврдо заспала. Тада е Витомирг. полако и тио однесе на меку постелго, и раздреши сасвимт, лагано златант> клгочб сг. врата. Радостно 6 сматрао онг> ово нћму ие-