Šumadinka

224

Иаилсшни биссрљ. Ф нлипђ благи, херцогг. од -b Бургунда, кои ние нимало подобан -ћ бип овоме сину Карлу одвашномЂ, коега е дивлби , разуздани и честолшбиви духг> налазио удоволљетво единствено у биткама, освонвашо и опустошаванго земалн; ФиЛИПТз, ВеЛИМЂ , ЛК)биО е мир-b; HiirOB'b гостолшбиви дворљ у Генту био е е.редсредно сћдиште великоићпин, худоЈкества и друшевности. вданг. путћ се догодило, да е Ф илипђ после едие части прие}'етвугоћои господи предложио питан I,: ,Шта се на землћи наибистрии, наинсние и наиумилние б.жста?" „Висерг>." одговори едант. одг. присуствун .ћи, кои Хиндостанци изт> дублБине мора извлаче. Бисерг. превазилази сниностћ динманта, па и диаманте на круни нашегг. владателн, а и красота злата изчезава, кадг> се сг. бисеромг. сравни." На то се подигне еданг. граФ1 5 изг. Француске и рекне: „Далеко претежнји одг. бисера морскогг. естг, низг. бисера у устнма лепотица rocna; ерг. оваи ое бисерг. надмеће са красотомг. крина и са засеннвагоћимг. алп!иокимЂ ледомг.." „ToBopii овогг. Францускогг. господина веома лаока госпама." примћти трећи; „но шта е красние и сииние одг. рађагоћегг. се сунца, шта ли е дивние одг. преливагоћи се бон дуге?" „Шта e лепше и дивотние," примћти еданг. младићг>, „него ли у зору каплвице росе на пролетномг, цвету, то се лепше свћтли, него ли богати украсг. одт азура и кристала на ирсима лепе девоике!" „Ние тако!" викн« едан-b стари брабинтски воисковођа „никакве се каплвице лепше не оветле, него бисерне каплћ сгарогг, вина, кадг> се ово' весело у иеарг> сипа. Таи само бисергз мени е поволннг., то е само бисерг, радости и живота!" Херцогг, пакЋ говораше: „Нико одг> васљ, госиодо мон и rocrie, ние на питанћ мое по желви одговорио Ништа се лепше не блиста, него суза сажалКнн у очима чувствителна човека. К.адг> нису естествоиспитателћи могли дознати. како се на дну мора бисерг> образовао, —• то су 6api> сви лгоди, у чјимг, прсима чувствително rpце бие, у томе еаглаони, да е таква суза текг> наилепши бисерг., и небесногг, порекла". Сви присуствугоћи одобре едногласно мнћние племенитогЂ владатела.

!?S р ss 31 ц «>, —- Нданг, господингз изгу био е златанг> изрезан^ печатг>. у KoMi, е у нутра намештена бил!> музикална справа, кон е свирала нданг> комадг. музикални. кои се звао „тетоба живота " Онг. е обавио у новинама евои губитакг>, и обећао е ономе, кои златанг. печатг. нађе, два велика дуката. Неколико дана после тога принви се нћму едавг. странацг. и рекие му : „Господине , n молимг, , да ми издате половину награде, кок> сте обећали онолхг,, кои изгубл Кнтј печатг> нађе." — Како то, шта ви то зактевате? — Тако е господине, „гегобу жмвота нашао самг., — а печатг> iouiTi. нисамг>."

(Двогубо нпплаАено Mtcro.) Нданг. богатг, трговацг, кои е у задруги са своимг, синомг. држао трговину, и кои е на тои CBoiofi трговини имао насловг, „ ПетарЂ и синг" дошао е у некои вароши у поштанску канцелариго, и изавио е, да жели на поштанскимг. колима ићи до Берлина. На питанћ иисара поштанскогг, како му е име, одговори онг, по своме обича:о: „ Пе.тарЂ и синг ," кои е био насловг, нКгове трговине. — Поштански писарг, му на то рекне: „То ви имате плагити 12. талира." — Трговцу се учини ова сума мало позамашна. но е ћутао. и платио. На путу запита онг, едногг, komui' io у колима, шта е платио за путованћ до Берлина?"— „Шестг> талира," одговори онаи. — „Па како е то, да самх. д јоштг, вданпутг. толико илатити морао ?" — Онаи други путник-i, ние то хтео веровати; iiа то му покаже онг.и први свого бил'ету, кого е ва пошти нримио. Садг, се текг. разрћши загонетка, — поштанскн писарг. наплатио е два мћста, едно за Петра. а друго за нћговогг, оина, кои « можда 50 милл далеко оданде био, а то еамо зато, што е трговацг, у место своra имена казао насловг, свое трговине. — Неки угурсузг> и разглашени крадлћивацг, нађе едну кесу сг> новцима, и задржи е за еебе, но буде уваћенг,. — На питанћ: да -Г онг, зна законг, о нађенимг, стварима. и зарг, ние чуо о огласу у нованама збогг, те кесе, одговори онг> дрзновено: „Н самв истина чуо о томе; но таи e огласг, управлћнг, ма иоштене лгоде, а не на мене; ерг> ко е тако лудг>. да помисли, да ћу н кесу вратити!" — Позориштникг, Фоте бинше у свое време наиболли комикерг, енглескогг, театра. Но еданпутг, падне му на паметг>, да онг, иуедномг, жалостномг, комаду изизмеђу гиавни лица Фигурира. Узалудт, су ra одг> тога одвраћали, узалудг, су му казивали, да ће му се сви смеати, чимг, ra виде! Онг> е захтеаво роллу. Бру туса представлити и тиме показати, да е ( jhi , кадарг, и озбилг,не ролле изиграти. — Г омилама е врвио светг, у театорг,, иадг, е чуо. да ће Фоте Брутуса да иредставлн; ерг, сваки се морао наемеатн. кадг> на нћга цомисли, а камоли садч,, кадг> г>ће озбилг>ностг> да представи. — Завћса се дигне, — и комадг> се наивећимг, редомг, одпочне ; нема е тишина владала. —• Завћса се спусти, и савг> свћтг, билше лмбопитанг,, видити самогт, Брутуса, како онг, седећн за асталомг, у суморне мисли погруженг,, свога у собу улазећегг, сина жалостно пита: „Шта ћешг ти, сине мои?" — Завћеа се дигне, и заиста сћдио е Брутусг. сасвимг, озбил .Бно за аеталомг, Но по несрећи подкрао се случаино нћговг> велики ловачки пасг> на бину; — Брутусв пактн мислећи. да е то нћговг, синг>, подигне озбилвно главу, и рекне: .ДПта ће.шг> тн. еине мои?" Сала се заори одг> смед скуплћне светине, и жалостни комадг, бинше свршенг>. — Комг, е суђено да ее обћси, неможе се у води удавити! ?"

o r л a c г. гштМШШ! ЦЗ* Знаннради когасе тиче! Одђ 21. до 29. Септембра ове год Еврен илтк) празднике, и _>ове дане ни шта не раде

(2-3)

Издае »liođoMiipit 88. Нсиадавић'!!. У КнБигопечатнБИ Кннжества С р о с к о r г>.