Šumadinka

245

Ј гове смрти могла слободно нћном-в рукомљ и иманћмЂ "азпо ^агати. Да е само 1 оштђ едну годину чекала! Све е садг> доцне било. Више иои на словца нисама писао. И она мени такође. Ми се заборавимо, као да се никадг нисмо НИ видили. СадЋ ми се опетљ срећа указа. В будем., на болћ место и у болго варошв премештен-b. Вишина мои дћ,.а привукла су на се пазлвивоотв дрн(авног Ђ министерстваИмав самЕ, участиа у различнимЂ важнимљ пословима, и сретнви свршетак-b исти издћиствуе ми, (почемЂ самв већв 31 годину навршиобио) чести пуно наименованћ за предсћдателн суда у провитци, v коиои самв досад-b слуачио. Поредљ чести, имао самв валнну пиату, могао самљ добру нућу начинити . наиотмнћние в-амилие звале су ме v нћиова дружства, а притом!. су Јошгт. исте одрастнимљ девоикама украшене биле. Писмо попечителн правосудиа, кое ми е ука ,ЈЂ донело. у едво ми е налагало, чимг. ми послови дозволе, да у престолну варошв дођемљ, гди ћу о манвиМЂ поединостима изнсненћ дати а и добити и прилику гди ћу нћговомЂ величеству кралго представлћнЂ бити. Помисао на престолну варошв, истина ми е кадшто крвћ у образе нагонила, премда е Августина, или болћ рећи госпа советниковица доста заборавлћна била. Колико самх, одт, путника дознати могао. био е нћнх. супругт, доста старљ, благороданЂ господинђ , а милостива е госпа живила као што ce у престолнои вароши каже на подножиго двора, обколћна обоЈкателвима, свачи дант. у свакимЂ племићскимЂ дружствама, вечернБимЂ забавама, частима, баловима, концертима и т. д. Стара простота Валдернове куће изчезла е. УвекЂ ме е едило, кадт, самв таиве рћчи чуо. Нисамв се могао на то навикнути, да себи овако смерчу, надземну Августину представимЂ. Али опетЂ по кадкадт, помнслимђ : „Хвала Богу. што ние моа же на." Другописмо попечите.ш праносудил ускори мои одлазакљ у престолну варошћ, кого већЂ одђ толико го дина нисамв видио, Одт, могђ предиоставлћногЂ, а и одђ самогЂ монарха био cavu, иаиласкавие примлћнЂ. ВећЂ самБ три дана у вароши провео. недобивши ни мало времена да Августину посћтимЂ. А то самБ башЂ и намеравао. Али едно готро добиемЂ слћдугоћи билетЂ. „Обштели)блћни г. предсћдателго! Тако дакле ваша стара познаница, мора текЂ изт, новина дознати. да сте дошли. При моиоГг наивећои немилости заповедамЂ вамЂ, да вечерасЂ иеизоставно на вечеру пореДЂ неки добри лривтелн изволите доћи. Вами наклонћна Августина ВинтерЂ. Наравно! ко би смео изостати. Али ми се ние допадао начинЂ, на кои ме е позвала. Први поздра†са свимђ самв другчие очекивао. 6рЂ самБ увекЂ неки чудновати немирЂ и стра ичао. кадЂ самБ проигли дана по »адкадЂ помислио: Ти е морашЂ поодити, Вишегодишвби растанакЂ, многостручне судбине у овомђ времену, стара лгобавБ и н еке промене између насЂ обое све м е е то испунлвало, некимЂ необичнимЂ, и ако смемЂ казати одвратнимЂ чувствованћмЂ, кое ме е з6огђ првогЂ састанка сђ пређашнБомЂ лгобезницомЂ страшило. С ђ нкимђ куцанћмЂ срца, седнемЂ у вече у кола. и сиђемЂ преДЂ бившомЂ ВалдерновомЂ, садЂ пакЂ ВинтеровомЂ кућомЂ. НадЂ кућевнимЂ вратима угледамЂ у

камену племићски грбЂ урезанЂ. У внутреностл куће било е тако изнова и величественг> чзидано, да самБ е едва познао; али два хитра служителн у златнимЂ бледо-зеленимђ алБинама изведоше ме на прави пуг^, на широке степене горе у неку пространу осветлћну ca,iy, напунћну снинимђ друшствомЂ. Милостива госпа домаћица, примн ме при улазку сходно момђ чину. То е била Августина. Да, то е она, али и опетЂ башЂ она права ние била Истина, не више свћжа лица деветнаесто - годишаћ девоике . али јоштђ онаво исто дражестна, као и госпон одђ 30 година, пуниа, разкопшиа, искреиин. бдва" са mi, кого речв могао промуцати, тако самБ сметенЂ и збунћнЂ био. Ал' нКне очи, као и што е поцрвенила, све то сведочило ми е силни повретЂ ићне душе. Али е таки кђ себи дошла, тако брзо. да ме е на наиучтивји начинЂ поздравила, забуне опростила, шалБивимЂ ме преговаранћмЂ казнила, што самг, тако дуго стару познаницу прекебрегао, и за руку ме у дружство увела, да би ме истомђ представила као доброгЂ принтелл, кога одђ 10 година ние видила. Наскоро самБ се у метежу обштегЂ веселогЂ разговора опоравио. Госпоа е морала достоинство домаћице заступати. Са свима е разговарала, спрамЂ свиго е била подеднако добра, часЂ шалБива, а часЂ лгобве достоина. КадЂ е опетЂ за неки близу мене дошла, било иои е нрво: „Г. предсћдателго, колико ћемо дана имати срећу, да васЂ у нашои вароши имамо." А друго: „Лепоикрасно; али вамЂ кажемЂ еданпутЂ за свагда, да васЂ сваки данЂ очекуемЂ кодђ мене, и за цело то време поставлимђ ваСЂ за могђ почестногЂ г:авалћра. Доцние ми сз приближи С ђ молбомЂ, да ме му;ку представи. Боже мои, рече она, а знамЂ ли гди се таи скита. Мени се чини, да е сђ врховнимЂ надзирателћмЂ лова у полћ изишао. ВашБ добро, па придода к' томе: бсте л' већЂ ожеићни? Вече прође, а ние ми могуће било, да сђ Августииомђ до поверителногЂ разговора дођемЂ. Играло се и ело. Шала и досетке су владале, а слииостб и великолћпие све е заслеплнвало. Слћдугоћи дана имао самБ срећу АвгустининогЂ мужа видити. Таини совћтникЂ правосудил, био е човекЂ 50 година, врло фини , врло учтивт, и углађенЂ, али болешлБивогЂ изгледа, и изнурент, и сувЂ. (Продужиће се.) М ЕСЕЦЂ [По идеама славног-b зв$здослова Хершеа), Као uito е познато, мееецЂ е небесно тКло, као што е и наша землл. Планине на .месецу есу уобште еднообразне, но врло чудноватогЂ изгледа. Ови планина има врло млого и оне покриваго наивећу частв површине месеца. Они су готово све округле као купе, и вршакЂ шмђ е као у лета. Као што се изђ сћнке нБиове судити дае, наивеће одђ ти планина есу s | 4 милћ високе. Оне су по изгледу своме сасвимЂ наликЂ на угашене огнћдишуће горе. Чудновато е то, што се на месецу неможе ништа примћтити , што би на море наликЂ било, при свемЂ томђ што се опажаго велике