Šumadinka

елабо на«-оности осећао. Казиваии су намт> већт>, да виjue i дружства нема, да живи врло усамлћно и да 8 у м'ћ д-оцнјим * годинама тврдицомЂ поста-ia у тоЛ икимћ степену, у колико е пре раскошна бииа. Ова про<*ец а чувства мозке се сматрати као плодђ нћногт> npeђашнћгг. беснила за нгромЂ, коиои се одала, као да виppi ine ние башЂ тако млада, да би се г_о мал ои накитити могла, Нигди се чешће оснмђ на литургји невиђа и одљ неколико година по совКту неки романтични поета на то e дошла, да ce у наручин едино сцасавашће цркве баци и да православномљ постане. Садљ, кадљ самв e први путв посћтио, случи ce, да самв е опетЂ у башти потражити морао. Већљ саии. у трему видио неке иконе, кое о прашл&ивим-ћ дуваровима внсе. Башта е бшиа 'каквои иЈумскои пустинзс.и подобна, и где самБ негда као дете на свадби ручао и Августинину л>тку иголло расло е трнћ. Багрени су подкресани би» ли,нмачно изт. економие да бн имали дрва за огревљ. Хинезки е храмљ сасвим-b сво сполншић великолГ.пие изгубио и био е простомг. немачкомљ ћерамидомт, покривенЂ. Мали зашиллсти готски прозорв одг. шарена стакло, као црквенБ нрозорт. нзђ романтическоп. времена ва кран) крова, давао е кућици подобие капеле. А то е заиста и била. Кадт. самБ унутра ступно угледамЋ олтарт., распнтие и вечно кандило. Госпа Винтеровнца кон е 50 година имала , а врло просто као бака обучена била башг> одг. молитве уставши, изиђе ми иа сусретЂ ci> бронницама у руци и мрмлигоћимт> устнама. Мирно самћ предт. нбомтј стано. Она ме позна и чиипше се као да се обрадовала. Нисамв могао мое тужно чувство надвладати, станемт., дочепамт. иои руку и сузнимљ очима на капелу погледимт>. О Августино! повичемт. л, кадт. е овде ioniTT> мали ладвикт> одђ лоза био, гдн смо у сретномт. дегинБСтву оловно прстенћ поизмепвивали, кадт. смо затимт. на 10 година доцние као младићг. и девоика прве по.иобце невине лгобави примили и кадЂ смо се Богу заветовали „М олимђ васЂ немоите више на суетно детинвство мислити", пресече ме она. Ахђ , Августино ружно е било, што се раскошни ладникђ, потомђ у хинески храмЂ преобратно, а шштђ горе, каДЂ самт, морао гледати, да се овде златанЂ прстенЂ лгобави, лепи споменЂ на картама проигра, садЂ пакЂ ioiutt . и капела! „Господине мои" говораше г. Винтеровица уживаите 10штђ шумЂ светски и нћгово суетно задоволЂСтво. ТаквимЂ опоменама ие вређаите ми срце. ЗарЂ сте дошли да ме изсмелпате? Ако вамЂ е сиасение мило, слћдуите момђ при»1еру, одреците се лажногЂ света а за noсредованћ признава»5те светнтелћ божие. КадЂ самБ дошао кући реко Аделаиди: Ие, мила мон нећемо кђ нвои ићи. Д е више непознавмЂ. Она е садЂ сполвна богомолБка. О свемогуће време! ЗАЧННЦИ 9 ЧКОВНЛА ОДПОРД. Одломци из г в посмртни папира едиогЂ ФилозоФа. О нараои лмдскои (темпераменту). НаравБ човечил игра тлавну роллу у свима нашимЂ дћлима, како у добродћтелвнимЂ, тако и у порочнимЂ.

Ј оштђ древни Грци и Латини узимали су четири главна вида човечие нарави, т. е. четири начина душевне нђиове и тћлесне дКлателвности. А и самБ брои 4 врло е удесанЂ, округао и радо се усваа, ерт. стари народи узимали су, да има четири главка начела (елемента) вндимогђ света: ватра. вода, землн и воздухЂ, ми далћ имамо 4 годишна времена, 4 разреда века човечиегЂ, 4 правца у проетору ( истокђ , западЂ, сћверЂ, гогг.) и т. д. — Ови видови нарави човечие есу: весела, нагла, равнодушна и ти'а (у научномЂ езику зову се: наравв сангвинична колерична, Флегматична и меланхолична). У среднћмЂ веку долазили су учени лћкари и филозофи на сваколке лудорие, и дћлили су наравв човечиго не само по глзвнимђ елементима света (ватри, води, землви и воздуху) него и rio 7 главни звезда и знацима звезданогЂ круга (Овди е нуждно примћтити, да звћздослови ради лакшегЂ прегледа небесиогЂ свода дћле небесни сводђ на разне кругове, одђ кои есваки посебице свое особено име добио, и то понаивише имена ;кивотинн, као н. п, кругЂ лава. медведа и т. д.) Тако су удКлили снажноме кругЂ лава, ти'оме кругЂ магарца, веселоме кругЂ арца, а равнодушноме кругЂ свинћ. Но доста већЂ више о томе, како су сирћчБ стари човечиго наравБ дћлили, но да пређемо садЂ на саму стварв. СаданБи з^чени човекослови усвоили су, да се наравБ човечин дћли на четири главна вида: на веселу, снажну, тиго и равнодушну, и веле, да весела наравБ ужива , снажну е наравБ дћлателБна, тиха наравБ чезне и а;уди, а равнодушиа — трпи, па ћути! У новие време показао се толики брои особити неки>лгоди, т. e. раздражлвиви, незадоволБни и очаннћмЂ испунћни, да су саданБи учени лгодииову наравЂ уредЂ они први четири ставили, и назвали е „црножучна наравБ." — Но будући да е оваково станћ човека неприродно и управо душевна болеств, то ми остаемо при старомЂ раздћленго, и сматрамо ову исту наравБ као неки изродЂ или наказу. Весела или управо неразборита наравв изражава управо лакоумностБ — необуздано веселћ — раздражлб иво чувство и чезненћ безЂ постонногђ чувства и трагоће дћлателБности; далћ ова е наравБ значаи сла6 огђ или управо никаквогЂ карактера, — а наипосле »« безсовћстности. Оваква наравБ се слаба брине за будућноств, — она нагли и тужи безЂ обзира далћ, и онђ необуздано и безбрижно плови на трошнои лађн на отвореномЂ мору, па макарЂ му бура наочигледЂ грозила! — — — Нагла е наравБ исто тако немирна и необуздана. али има млого тиагоће дћлателБности; ти'а наравЂ има млого суморности и склоности кђ тугованго, али има постоинство у чувствованго и трагоћу дћлателБноств и сталностБ ; — равнодушна или ладнокрвна наравв трома е и нечувствителна, и еств умерена, но недћлателг.на. Но сђ овимђ раздћленћмЂ хтели емо ми само показати поглавите строге разлике, али ове су нарави између себе разновидно и поготову свакадЂ више манћ измешане, и зато ми не велимо, да е свакн сангвиниста отворена глава, сваки нагли карактерЂ уедно и прзница, свака тиха наравв увдно и суморна и тужна. а иаипосле сваки ладнокрвни човекЂ безчувствени панБ; — бдномЂ речи, човечин наравБ недае се у тако строге разреде подћлити, као билћ и травчице по изгледу, мирису и т. д.