Šumadinka

265

О б р а л i" Ти зпашЂ гди седи онаи стари богати лихвоимацЂ АврамЂ, онаи матори угурсуз-b, кои свакомЂ издалена скида капу, а изблиза кожу сћ леђа, •— она лукава зверка, код моме ветренастом!, синовцу дае собствене мое новце за папрени интересљ. Гоико. ЗнамЂ га, на' рђаву пару, — а како га не би познавао, — та н самв био свагдашнћи курирЋ вашегЂ синовца, кои ме е понаичешће тои маторои лисици шилно, кадБ му е годђ новаца требало. О б р а д ђ . Добро дакле, — отиди нћму и однеси му ови 200 дуиата, кош му суму дугуе мои синовацЂ, но пази добро, немои заборавити да узмешЂ одђ нћга квнтту. , Воиновићка. Позови га уедно и на вечеру, па ћемо одма све удесно свршити моћи. ОбрадЂ. Тако е, ираво велишЂ ! (едномЂ послужителт) Ти иди одма златару и кажи му, да донесе наискупоцениеи по наиновиемЂ вкусу ствари; (другомЂ noслужителш) А ти отиди Г. Добросаву нашемт> бележиику, и кажи му, да га н молимђ , да дође данасЂ кодђ мене на вечеру, затимЂ погоди за мене поштанске кон}-. и то да управо у 11 сатш буду опремни и предЂ кућомЂ, ерЂ морамЂ ннптђ ноћасЂ хитно одпутовати; (трећемЂ послужителш). За тебе Гоико г имамЂ еданЂ врло тугалћиви назогЂ, — ти сн вћранЂ и оштроуманЂ на тебе се могу безбрижно ослонити. Г о и к о. Заповћдаите само, ■— п ћу све учинити, штогодђ узмогнемЂ. Го ик о. Немаите бриге госодине ! Неда се Гоико тако лако преварити. (послу;кителЂи одлазе). Воиновићка. Како ће се зачудити ОбрадЂ, кадЂ сутра дође, и кадЂ затече сцремлћне свадбене дарове и свое дугове измирене! О б р а д ђ , Како да ние ! Но само ми е жао , што нећу бити овде, да сведокЂ будемЂ нћгове и Co^inne радости ! ПОНВЂ 12 и. ПређашнЂи Савета. С а в е т а. (Уђе нагло унутра, и рекне таино своме брату) Гледаи брате да се одма уклонишЂ, тако ти имена БожиегЂ! СадЂ башЂ дође стрицЂ сђ еднимЂ младимЂ господиномђ , кои ће бити по свои прилици онаи госпоДИНЂ ТнХОМИрЂ. О б р а д ђ. 1 оштђ ми то само ф ^ ли , а све сзмђ свршио , безЂ трага имђ глава ! (оће да умакне у едну собу.) В о и н о в и ћ к а. КудЂ си тако похитао ? О б р а д ђ . МорамЂ -— имамЂ —■ — но садЂ ће се одма вратити (умакне). С а в е т а. Одите стрино, да видите какве самл лепе капе добила; молимђ васЂ, будите тако добри. да ми ви изберете едну по вашамЂ вкусу. Воиновићка. Тако е и право имашЂ, што ме за савћтЂ молишђ ; — л се у тимђ стварима разумемЂ, и што ти н изберемЂ, сђ тимђ ћешЂ заиста задоволЂна бити. И О Л В Ђ 13-и. Полковникђ ВоиновићЂ , ТихомирЂ, г Воиновићка, Софин , Савета. \

П о л к o в м и rs ђ fl се врати прив, него i сам^ мислио, — но тимђ болћ ! СадЂ ми допусти, да ти овде овогђ господина — Воиновићка Молимђ васЂ по хилндј пута за опроштенћ, а ћу доГт после — она наша комашка ijito гради венце, чева Мие у другои соби, ми ћемо се одма вратити. Аидемо Софио (одлази). полковникђ . Но, но ! л мислимђ , да би та roспол комшика могла мало и причекати. Софин . Башв зато , што немогке да чека — —. опростите ! (Одлази). Полковникђ . Може бити —•— али а мислимђ .С а в е т а. Господа, као што миепознато, не маре башЂ млого за таква лица, као што e наша комшика, алн за насЂ су то врло важна лица (одлази. поклонивши cse дубоко Тихомиру). П олковникђ . До сто ђавола, садн насЂ све башЂ оставише за лгобавг, оне госпое комшике. П О В В Ђ 14 и. ПоЛКОвПИКЂ и ТихомирЂ. П o л к о в н н к ђ . лепЂ дочекЂ занста ! тихомиођ . бли то обичаи к одђ овдешнБи госпа, да тако равнодушно дочекиваго свов господаре, кои сђ далЂногЂ пута долазе, кадЂ 1имђ дође каква лагка и варалица у кућу ? П олковникђ . В и самЂ незнамЂ, што ћу о томе да мислимђ . 11исао самБ јимђ , да ћу се тек-b за шестЂ неделн вратитн, — ево насЂ садЂ изненада, па гле чуда: нико и не хае, као да нисамв годину дана изћ куће изишао. ТихомирЂ. Кое су оне две господичне, кое су ме тако учтиво поздравиле? п олковникђ . вдна е мон синовица Савета, а друга е моа поћерка Софин , кћи едногЂ могђ врстногЂ и присногЂ приателн , кои е у бок> норедЂ мене погинуо, и cboio единицу мени на аманетт. оставио, — то е садЂ мон ћерка, а ваша будућа супруга. Т и х о м и р ђ . Обе су врло лепе. П олковникђ . Лепота — снтне ствари ! Све су женскинћ у MoioK иући лепе. Но то ние доста, да су само лепе него треба да се и паметно владат. ПОИВЂ 15. Пређашш,и и три послужителн, кои лданг no еданг долазе, ■ — наипосле Гоико. П р в и послужителЂ. ( Сђ леве стране полковника). Бележнику, г. Добросаву, врло е жао, што неможе данасЂ кодђ васЂ вечерати, ерт, е већЂ на другу страну позвзнђ , но доћиће после иечере. П о л к о в н и к ђ . Шта брблд ова луда! Д р у г и п о с л у ж и т е л б . Поштански ће конђи бити овде у еданаестг. сати предЂ вратима (отиде). П олковникђ . (Зачуђено) шта вели оваи — поштански конђи ?! — та н самЂ ifi се едва опростио, ерЂ саДЂ текЂ што самс. сђ пута дошао! Т р е ћ и п о с л у ж и т е л ђ. (Сђ десне стране) милостивн господине! ЗлатарЂ е банкротирао, и побегао е ноћасЂ, незна се куда. (отиде)