Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

7

| су ми радо изашли на сусрет и дали потребне податке. Сувише је времена протекло од ових догађаја и сувише се _ преживело, те није увек сигурно да доцнији догађаји нису потисли оне раније у сећању учасника. С тога сам, по могућству, њихове изјаве проверавао.

Нисам могао а да не изађем на сусрет жељама млађих другова у трупи, да укратко изнесем и своје мишљење, семо раду 19. пешад. пука 1 позива, јер сам њиме командовао. Ово _у толико пре, што је раду трупи најбоља школа за рат. Познавање само теорије не даје оно, што је битно за коман_довање и вођење трупа у рату. Али млађи другови могу __ имати користи само ако проуче ове догађаје, извуку поуке и _ донесу свој суд, основан на принципима науке, не губећи из _ вида прилике под којима се борило и радило.

| : У овоме погледу изненађен сам следећим: Половином прошле године _ обратио сам се ма Ф. Солфу молбом, да провери податке које сам имао _ о мерзеру 420 мм. м мајор Солф умро је пре мога писма на годину дана, ин његова супруга, помоћу покојникових другова, упутила ме на делао томе и послала ми његову студију „Немачка оруђа 42 см.“, штампану у једном швајцарском војном часопису.

. » Покојни маршал Боројевић рекао ми је у Целовцу (Клагенфурт) за _ феллцајгмајстера Потиорека: То је био даровит и спреман официр, сјајан

али није познавао трупу и није умео да држи своје команданте У ручни. То је била сва његова зла судбина !

пр пр ПН и У а Ма ЕТ ак

"О

КИ.

= “4