Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

178

Ово наређење је командант Одбране Београда одмах доставио свима јединицама с наређењем да се „саопшти и објасни војницима циљ и потреба овог нашег повлачења и да разувере своје војнике у злонамерно пуштене гласове да ће официри на црногорској граници оставити војнике, већ, напротив, да ће као и увек до сада српски официри делити са својим војницима зло и добро са надом и вером у Бога, да ће нам ускоро синути бољи и сретнији дани...“

Убрзо за овим примљена је и директива Врховне команде од 95 новембра (ОБр. 24942) за наше даље повлачење. Према њој, трупе Одбране Београда и Ш армије повлаче се правцем: Пећ—Рожај –Беране—Андријевица — Подгорица—Скадар—Јадранско Приморје, где ће се наша војска реорганизовати, наоружати, снабдети храном и свима осталим материјалним потребама. Магацини хране у Андријевици и Подгорици. Тим правцем требало је извући што већи број пољских батерија и коморских кола, јер су тим „правцем Црногорци повлачили пољску артилерију коју смо им ми давали“. Што се пак не би могло одвући од пољске и тешке артилерије да се тајно закопа на каквом склонитом месту (места забележити и запамтити) а затварачи и нишанске справе да се понесу. Сва запрега да се поведе и искористи за ношење фуражи. Где се коморска кола не могу вући да се покуша да се израде двоколице, а где се ово не може, кола да се униште а волови са јармовима да се поведу. „При пролазу кроз Црну Гору и Албанију по сваку цену спречити пљачку и неред те тиме отклонити непријатност савезничкој Црној Гори и спречити могућу побуну Арнаута“. Према томе је командант дивизије наредио да се одмах отпочне са преправком возова у двоколице и формирањем коморе од товарне стоке, с тим да се на истима понесе што више хране и фуражи каои неопходна остала материјална спрема. Међутим, до овога дана командант дивизије није имао сигурних података о путу Пећ—Рожај. Тек ове вечери примио је извештај команданта артилериског пука да се артилерија није могла кренути за Рожај „пошто нема пута за артилерију“, јер га је командир 9 батерије, капетан П кл. Андреја _ Петровић, који је прошлога дана упућен у рекогносцирање пута до Рожаја, известио да је пут до с. Радовца добара даље, поред ширине од 1.50—2 м., да има „оштре и стрме вијуге“ и да захтева врло много времена за оправку.“

На садањој просторији на којој се налазила дивизија није се могло дуже остати, пошто није било ни људске ни сточне

1 Велики рат Србије, књига ХШ, стр. 72—74.

г Оригиналан извештај командира 9 батерије командант артилериског пука доставио је непосредно команданту Одбране Београда, по његовом наређењу, ради доношења потребног решења.