Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

179

хране. Становништво је и само било сиромашно. Стока је била веома изнурена и изгладнела и није било кова уопште. На самом положају „услед голог земљишта, оскудице у дрвима, јаког мраза и ветра људи и стока промрзавају, а услед сталног напрезања без одмора снага код људи и стоке потпуно је исцрпљена“. Стога је командант ове вечери предложио (ОБр. 5212) да се садања одбранбена линија, која је према јачини трупа сувише велика, несигурна и удаљена од Пећи, одакле се врши снабдевање, напусти и заузму положаји на десној обали Источке Реке.

28 новембра. Хладноћа и даље траје. Један од савременика забележио је: „Дан ведар, сунце греје, али ипак јак мраз да је тешко одвојити се од ватре“. Други каже: „Врло велика хладноћа са јаким ветром необично отежава сваки рад и отпорна моћ људи и стоке све је мања“.3 А трећи опет: „На положају је грозна хладноћа. То је готово неиздржљиво“.“

Командант Шумадиског одреда упутио је 12 пук да продужи своје десно крило. Пук је заузео одређени положај (с. Воћник), али ни он није целога дана ухватио везу са Тимочком дивизијом !! позива, која је у повлачењу била изостала.

Побуна у Истоку угушена је и командант 7 пука Ш позива у 8 часова известио је да нема више потребе за коњицу и вратио је ескадрон.“

' Велики раш Србије, књига ХШ, стр. 100. » Лични дневник резервног капетана 1 кл. Арсенија А. Недића. 8 Шумадиски одред ОБр. 1460 од 7 часова.

4 10 комбиновани пук Ш позива, Службено од 18.40 часова. — Није било боље ни код Пећи. Ађутант артилериског пука, капетан Јосимовић забележио је: „Хладноћа, мраз и ветар изнуравају стоку и људе који станују под малим шаторима на снегу“.

5 Тадањи командант 7 пука Ш позива, пуковник Јован П. Ивковић, овако износи свој рад: „Са пуком сам био у армиској резерви код Ђураковца. 27 новембра увече примио сам наређење да пошљем један батаљон у Исток ради угушивања побуне тамошљих Арнаута. Сутрадан сам упутио мајора Данила Ђерића са 2 батаљоном и митраљеским одељењем. Он се кренуо и кад је његова претходница, чета поручника Тутуновића, прешла преко моста на реци Чаушу, изненада је дочекана пушчаном ватром из кућа. Одмах је пао поручник Тутуновић, а поред њега избачено и 18 војника. Батаљон је задржан, Даље се није могло. јер се Арнаутима, заклоњеним каменим зидовима по кућама, није могло ништа без артилирије.

„Обавештен о томе командант Одбране Београда ми је наредио да се кренем са целим пуком и да пошто пото угушим побуну. У сумрак сам стигао до Истока. И пошто ни ја нисам имао артилерије, морао сам се послужити другим сретствима. 2 батаљон сам оставио на своме месту и наредио му да дејствује што јачом ватром. Први батаљон сам оставио позади њега као резерву, а 4 и 3 упутио сам десно и лево. Ова два крилна батаљона имала су да издвоје бомбаше, да проналазе куће из којих се пуца и да их руше бомбама. На уговорени знак (ватра код штаба пука) око 19 часова отпочео је рад и око 23 часа село је већ било заузето. Арнаути су побегли у планину и претстража је постављена изнад