Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

198

чиниле су две скоро вертикалне стене.“ Када се прође ждрело наилази се на „део пута који је био толико стешњен“, вели командир батерије, „да се дешавало да осовине точкова закаче о стене, као кад се пролази кроз какав узан ходник“.

Пред овим вратницама прикупила се непрегледна маса војника и избеглица. Али никога није било да их уређује. Сваки се грабио први да прође и — стајало се. Стога се командир ове батерије договорио са официрима, узели су „више наоружаних подофицира“, организовали пролаз и војника и избеглица, тако да је „даљи пролаз текао без застоја“. По-

сле великих тешкоћа батерија је заноћила у теснацу.“

19 пук. У 11.30 часова стигло је наређење команданта дивизије да ће сутра отпочети покрет дивизије преко Рожаја, Берана, Андријевице и Подгорице за Скадар. Према томе је командант пука наредио да се за сваки батаљон остави по осам коња за муницију и по један за пионирски алат, а сви остали да се употребе за ношење четвородневног оброка хране.“

После подне је један непријатељски аероплан летео и пратио наш покрет.

Овога дана поподне примио је команду над пуком потпуковник Добросав Ј. Миленковић, после оздрављења.“

4 децембра. Овога јутра се дивизија кренула и преко с. Радовца и Савиних Вода стигла после подне на улаз у тес нац (код к. 1428). Пут од с. Радовца био је страховито закрчен стоком, двоколицама и једном батеријом са карама.

1 Непријатељ је за време окупације проширио ово ждрело рушећи источну стену и на тај начин омогућио слободан пролаз и колима.

2 Командир ове батерије вели да од овог ждрела настаје велика низбрдица Стубице, те су се возови морали спуштати само са по једним паром волова. Сем тога, морале су се између точкова стављати греде и везивати ланцима за топовску цев, а позади сваког воза ишли су војници који су воз задржавали. „Но и поред свега тога, чим точак наиђе на какав камен, воз толико тресне да су се ланци кидали и цео се воз сјури. За срећу, није се десио ниједан несрећан случај, захваљујући томе што је низбрдица била кратка и потпуно права“. Даље је пут био релативно добар. Само су велике наслаге снега јако отежавале кретање. Преко једне јаке узбрдице батерија је стигла на плато одакле се теснац јако сужава и, како је пут био закрчен, то је овде батерија и заноћила.

з На питање команданта дивизије одговорено је, ОБр. 2588, да пук има пексимита за два дана, конзерве за један дан, а за пет дана има да се набави кукуруз у зрну. Али нема података колико је свега набављено кукуруза. Ађутант 1. батаљона, резервни капетан Џ кл. Милан Љ. Рамадановић, забележио је да је за четири дана примљено на војника: по две порције пексимита, једна конзерва, два кгр. кукуруза, по пет мањерака масти на чету и зачинке. А капетан Борисављевић забележио је да су војници његове чете добили кукуруза за четири дана (по два клипа дневно), да се на коњима понео по један лебац за два дана и за два дана пексимита. „Војници не добијају лебац већ три дана“.

а Мајор Војислав С. Бумбаширевић заступао је команданта пука до 94 новембра, када је пук предао новом команданту 2 батаљона, мајору Душану И. Радисављевићу.